Прилози

Влада Црне Горе вечерас је једногласно донела одлуку о признању Косова, саопштио је министар иностраних послова Милан Роћен. Србија ће ускратити гостопримство амабасадору Црне Горе у Београду, изјавио Вук Јеремић.
Влада с премијером Милом Ђукановић на челу такву одлуку је донела само дан након што је Генерална скупштина УН изгласала предлог Србије да се једнострано проглашена независност Косова и Метохије ставља у надлежност Међународног суда правде у Хагу.
Министар иностраних послова Милан Роћен је рекао да је влада усвојила заједничку изјаву Македоније и Црне Горе о признавању независности Косова.
Одлука о признању "независне суверене државе Косово" донесена је jeдногласно, рекао је Роћен.
Он је, такође, изјавио да ће, према његовим информацијама, и влада Македоније вечерас донети одлуку о признању Косова.
Од такве одлуке Ђукановића нису успели да одврате ни представници црногорске парламентарне опозиције са којима је он данас имао једноипосатни разговор у паузи седнице владе. Пренели су му да такву одлуку никада неће признати.
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић најавио је вечерас да ће прва мера Србије према потезу Подгорице бити ускраћивање гостопримства амабасадору Црне горе у Београду.

Огромна већина наших стручњака би се вратила у земљу, нису им толико битне зараде колико амбијент у коме би видели своју перспективу, изјавио је министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић.
Срећковић је рекао да велики потенцијал српске дијаспоре лежи у њеном стручном и професионалном знању који треба искористити, да више од 50.000 људи има високо образовање, а многи од њих раде у технолошки најмоћнијим концернима и институцијама.
Процењује се да је међу њима између 6.000 и 8.000 доктора наука од којих многи раде у врхунским научним институцијама на развоју нових технологија, заштити природе или су укључени у најновија медицинска истраживања, каже он, истичући да није тешко претпоставити шта би за матицу значило макар делимично коришћење ових потенцијала.
Срећковић је у интервјуу данашњој "Политици"оценио да је ангажовање дијаспоре од виталне важности за развој Србије.
"Зато и радимо на повезивању научних и стручних потенцијала матице и дијаспоре", додао је минстар.

Србија се на велика врата вратила на најширу, глобалну, дипломатску сцену: на њен предлог данас је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се од Међународног суда тражи саветодавно мишљење о питању које је поставио Београд – „Да ли је у складу с међународним правом одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова”? Резултат гласања био је 77 „за”, шест „не”, док су 74 чланице биле „уздржане” (што је опредељење које се не урачунава у исход).
Изјашњавање је показало да убедљива већина света сматра да „косовски случај” није окончан – како су и данас покушали да га представе представници и најмоћнији подржаваоци приштинске декларације о независности, САД и Британија – и да је добро да се чује тумачење с највишег глобалног правничког места.
У Генералној скупштини је у таквој ситуацији, поводом београдске иницијативе, успостављен нови поредак приступа и односа дипломатске уверљивости. Вашингтон се, тако, нашао у друштву још само пет гласача за „не”. Уз њега, то су били, према првом увиду, још само Албанија, Науру, Палау, Маршалска Острва и Микронезија.
Америка је, уједно, остала усамљена међу њеним европским савезницима. Од 27 чланица ЕУ, 22 су биле уздржане (међу њима и Британија и Француска) док су српски предлог подржали Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка.

Председник црногорског опозиционог Покрета за промене Небојша Медојевић јуче је тешко оптужио премијера Црне Горе Мила Ђукановићада наговештеним признавањем независности Косова „отплаћује дугове албанском наркокартелу”.„Месецима упозоравамо јавност да снажни наркокартел са Косова дистрибуира огромне количине дроге преко северног дела Црне Горе даље у Европу, а то не може без подршке власти, односно Службе државне безбедности”, рекао је Медојевић у интервјуу агенцији Фонет.
Медојевић је објаснио да такозвани хероински пут води од Авганистана преко Турске, Косова и северне Црне Горе у ЕУ и додао да је наркокартел црногорском премијеру чинио „како политичке, тако и пословне услуге”.
Медојевић је позвао црногорског премијера да поднесе оставку, ако „притисцима наркокартела није у стању да се одупре”, а не да „због приватних обавеза” доноси одлуке које наносе штету држави и грађанима Црне Горе.„Реално је очекивати да ће Србија највише замерити Црној Гори ако призна независно Косово. Очекивана је и реакција шефа српске дипломатије Вука Јеремића. Одлука о признавању независног Косова била би донета без икакве видљиве користи по државу”, рекао је Медојевић.
Он је упозорио црногорске власти да „не могу ићи у ЕУ тако што ће стварати добре односе са једном државом и истовремено погоршавати односе са другим, много важнијим суседом”.

Лидер Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненад Чанак изјавио је синоћ да се никада није залагао за независност Војводине, него само за право ове покрајине да самостално сарађује са европским регионима.
"Неки кажу: 'Што се ми, брате, не отцепимо и не направимо независну државу Војводину'. Али ми не можемо стварати независну државу не само због тога што тај план нема упоришта, него због тога што је дубоко штетан", рекао је Чанак на конвенцији у Српском народном позоришту поводом 20. годишњице такозване јогурт револуције, у којој је Милошевићев режим укинуо аутономију ове покрајине.
Што тражимо за себе - нудимо свима
Према његовим речима, Војводина нема ни своју цркву, нема ни своју нацију, нема ни свој језик, нити има ствоју историјску државну традицију.
"И самим тим, нама друга држава не треба, али нам треба другачија Србија, децентрализована Србија која у себи има аутономну Војводину, која ће са европском Србијом у ЕУ моћи да функционише у Европи регија као самосталан политички, привредни, културни и економски субјекат. То је највише што ми тражимо, а што тражимо за себе - нудимо свима", казао је Чанак.

Оболела плућа, грло изобличено раком, трули зуби, нога захваћена гангреном - то су само неке од фотографија које се од 1. октобра могу видети на кутијама цигарета у Великој Британији. Искуства других земаља које су већ применила ову тактику показују да су шокантне фотографије много ефикаснији подстицај пушачима да оставе дуван него раније уобичајена писана упозорења, преноси ББЦ на српском.
Упозорења о штетности пушења и потпуно забрана пушења на свим јавним местима многе су охрабрили да оставе дуван, али процењује се да у Британији и даље пуши око 10 милиона људи.
Болести изазване пушењем само у Енглеској сваке године усмрте 90 хиљада особа, а слична сликовита упозорења већ се користе на кутијама цигарета у девет земаља у свету.
У Аустралији, Бразилу или Канади су такве фотографије већ увелико распрострањене, али Британија је прва европска земља која ће испробати ову тактику.
Дејвид Хамонд, са одељења за здравствене студије Универзитета Вотерлу у кандском граду Онтарију, истраживао је утицај оваквих фотографија и каже да су сликовита упозорења много делотворнија него писана:

У Србији тренутно живи више од 300.000 избеглица и интерно расељених, што је 3,94 одсто укупног становништва и она је једна од шест земља на свету са трајним избеглиштвом.
Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић рекао је данас на радном састанку Комесаријата за избеглице да ће Влада убрзати процес повратка и интеграције тих људи, као и примену Сарајевске декларације.
"Србија се определила да што пре угради европске стандарде и јако је важно да се препозна тешко стање тих људи, као и да се обезбеди повратак на њихова огњишта", истакао је Кркобабић.
Према његовим речима, то је стратешки задатак и држава ће учинити све да врати део избеглица чије су куће у Србији, као и да добију и више него што су имали.
Потпредседник Владе је критиковао понашање власти у Хрватској по питању српских повратника и истакао да треба враћати младе људе уместо старих.

Косово је реалност и шта год мислили правно, немамо право да затварамо очи пред том чињеницом. Србија је историјски, географски и на сваки други начин Црној Гори најближа. Зато је за обе државе од виталног интереса наставак најбољих политичких и свеукупних односа. Верујемо да прихватањем реалности и оваквим приступом косовском питању Црна Гора помаже и Србији – рекао је јуче црногорски министар иностраних послова Милан Роћен на заседању Скупштине Црне Горе на Цетињу.
Председник парламента Ранко Кривокапић је у неколико наврата посланицима поручио да је резолуција „прилика да се Црна Гора окупи око нечега што ће је трајно чувати”.
– Ја нисам осетио ниједан притисак са стране да Црна Гора призна Косово осим у изјави председника Србије. Србија нема интереса да поново интегрише косовски простор – устврдио је Кривокапић. – Зашто не казати Србији да затвори косовску причу? Србији можемо помоћи ако признамо Косово дан пре ње.
Након оваквих и сличних ставова представника владе и посланика из редова владајуће Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије почеле су да севају варнице из редова посланика опозиционих партија који су саопштили „да би признање Косова била брука, срам, црн образ Црне Горе” и затражили да се о питању Косова распише референдум како би „народ одлучио о том судбоносном питању, не само по Србију већ и по Црну Гору”.

Мотив НАТО-а за бомбардовање Србије 1999. није била "патња косовских Албанаца", већ то што је Србија била последња брана Клинтоновој администрацији у спровођењу политичких и економских програма, оценио је угледни светски интелектулац Ноам Чомски.
У тексту који преноси најновији број недељника НИН, овај познавалац светских прилика подсећа и на мишљење Џона Нориса, писца књиге о НАТО бомбардовању у којој се такође указује да се "рат који је НАТО водио понајбоље може описати отпором Југославије ширим тенденцијама политичке и економске реформе - а не патњама косовских Албанаца".
Косово окидач актуелних збивања
Чомски у опширном тексту, у коме анализира глобалну политичку ситуацију и однос две силе, САД и Русије, наводи и ставове дипломата али и добрих познавалаца кретања на политичкој мапи света у којима се праве паралеле али и битне разлике политике ових двеју земаља, када је реч о њиховом односу према кризним подручјима.
Он наводи став водећег стручњака за бивши Совјетски Савез и некадашњег америчког амбасадора у Русији Џека Метлока, који није једини који Косово сматра важним чиниоцем и "окидачем" за дешавања која су уследила на политичкој светској сцени.

Када је Душан Ковачевић седамдесетих година прошлог века писао своју драму о младом човеку који живи у породици метузалем-гробара, желећи да из тог мрака оде у неки бољи, лепши и животнији свет, а све то као метафору о владавини побгребника у једној комунистичкој држави - вероватно није ни слутио да ће његови "Маратонци" бити преточени у (данас већ култни) филм Слободана Шијана, а камоли да ће још и пропевати. Прво у Позоришту на Теразијама, у мјузиклу који је режирао Кокан Младеновић, а ускоро и у много захтевнијим оперским аријама.
Композиторка Исидора Жебељан на реномираном оперском фестивалу у аустријском граду Брегенцу премијерно је представила оперу "Маратонци трче почасни круг" у извођењу интернационалне певачке екипе сачињене од значајних имена европске музичке сцене. И мада су можда певачке способности протагониста Ковачевићевих црних комедија и за самог писца биле нека врста откровења, "склоност" његових ликова ка плесу и њихов играчки таленат одавно нам већ нису непознаница: