Прилози

Скупштину дијаспоре чије је оснивање предвиђено нацртом првог закона о дијаспори, бираће удружења Срба из расејања а Влада Србије неће имати утицај на избор њених чланова, изјавио је министар за дијаспору Срђан Срећковић.
Гостујући у емисији "Упитник" Радиотелевизије Србије Срећковић је нагласио да закон предвиђа 42 члана скупштине дијаспоре - координатора са пет континената, као и процедуру верификације предлога кандидата за коју ће бити задужен посебан интерминистарски савет, односно представници свих министарства.
Подсетивши да је завршена двомесечна јавна расправа о Нацрту закона и да влада треба до краја фебруара утврди предлог закона, он је рекао да је радна група Министарства за дијаспору узела у обзир све предлоге који су у складу са закондавством Србије и Европске уније.
Тешкоће у избору
У разговору је учествовао и повереник организација Срба из Шведске и бивши саветник шведске владе за питања дијаспоре Никола Јањић. Он је указао на могуће тешкоће око избора координатора јер многи наши људи у иностранству нису повезани са званичним организацијама па тако неће сви имати могуцност да учествују у предлагању, нити да буду бирани.
Само око два одсто српског живља из расејања, како је рекао, повезани су са организацијама па би координаторе предлагао само мањи број наших људи из дијаспоре.

Писмо Светог архијерејског синода упућено представницима српских власти, у коме се тражи да не буде усвојен Статут Војводине, не може се назвати уобичајеним, али није ни потпуни преседан, кажу познаваоци црквеног протокола. Српска православна црква је писмо упутила председници парламента Славици Ђукић-Дејановић, а текст „сличне садржине”, како се наводи на сајту СПЦ, прослеђен је и председнику Србије Борису Тадићу и премијеру Мирку Цветковићу. Црква је оценила да се Статутом Војводине покрајини „додељују одређени облици државностиРепублике Србије”.
Да је допис са потписом владике Амфилохија стигао на адресу Бориса Тадића потврђено је новинарима у његовом кабинету, уз напомену да су „Тадићу у протеклом периоду, поред писма архијереја стизала и многа друга писма грађана, невладиних организација и институција”. „Било их је и за и против одредби Статута Војводине и председник Тадић је са свим стварима упознат”, поручују из Кабинета.
И председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић потврдила је да писмо добила, да је упозната са садржајем и да ће у складу са законом писмо проследити надлежним скупштинским одборима који ће одлучити о његовој судбини. Она је додала да „сваки грађанин и свака институција у земљи имају право да изразе своје ставове по свим питањима којима се парламент бави и да се сви ти ставови подједнако третирају, па ће тако бити и са писмом СПЦ”.

Јавна расправа о нацрту Закона о дијаспори завршена је крајем јануара, а  његово усвајање у Скупштини Србије очекује се у првој половини ове године, изјавили су за наш радио Вукман Кривокућа, помоћник министра за дијаспору и државни секретар тог министарства др Предраг Тојић. Они су посебно истакли да је реч о првом системском закону којим се регулишу статусна питања људи из дијаспоре и у правима их изједначава са грађанима који живе у земљи-матици.
Помоћник министра за дијаспору Вукман Кривокућа посебно истиче две чињенице: да се Закон о дијаспори доноси први пут, те значај српске дијаспоре. “Сви у матици морају да имају свест о значају дијаспоре и њеним економским, политичким, културним, спортским и другим потенцијалима“, рекао је Кривокућа, наводећи да су многе земље у окружењу (Грчка,Турска, Пољска..), захваљујући правилном односу према дијаспори, забележиле значајан привредни напредак. Кривокућа је рекао да је јавна расправа о нацрту закона спроведена на свим континентима и да је изазвала велики интерес, наводећи да је пристигло око 500 предлога и сугестија за побољшање текста закона.
Велики број их је усвојен и тако постао саставни део нацрта закона. Највећи број предлога, објаснио је он, односио се на начин избора координатора, оцењујући да се „десила забуна, јер су многи мислили да координатроре поставља министар“. Кривокућа наглашава да „координаторе не поставља министар, већ их предлажу наша удружења и организације широм света, а главни услов је да су будући координатори  уважене особе, дакле да уживају подршку наше дијаспоре и имају углед у средини у којој живе и раде“.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић рекао је да је најзначајнија новина у Закону о дијаспори састав и начин функционисања Скупштине дијаспоре коју ће чинити 42 координатора и која ће први пут повезати матицу и расејање. Министар је поводом завршетка двомесечне јавне расправе о том закону истакао да ће координатори те Скупштине бити са свих континената и да ће у њеном раду учествовати и председник Србије, председник Владе, ресорни министри и представници Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције општина и градова и Јавног сервиса. У изјави достављеној медијима Срећковић каже да ће Нацрт закона о дијаспори Влада усвојити до краја фебруара и да ће убрзо након тога бити на дневном реду Скупштине. 
"Верујем да ће почетак примене тог закона означити и суштински заокрет у политици према дијаспори која ће добити прилику да се активније укључи у дешавања у Србији, али ће и из Србије добити подршку која је деценијама изостајала", истакао је он. Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за континуирано праћење и решавање конкретних проблема формира Економски савет, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.

Аутор графита „Живео Шешељ” и „Смрт Хрватима” и других увредљивих парола које су последњих неколико дана освануле у Вуковару је Хрват, саопштила је вуковарска полиција.
Због сумње да је на вратима лифта и у лифту у једној стамбеној згради у вуковарском насељу Олајница исписао графите увредљивог садржаја, полиција је ухапсила четрдесетдвогодишњег хрватског држављанина из Вуковара.
У том граду су исписани бројни графити, међу којима „Вуковар је црно-бели град”, „Смрт Хрватима”, „Смрт усташи”, „Живео Шешељ”, „Живела Србија”, „Ово је Србија”, „Косово је Србија” и „Добро дошли у Републику Српску - сви сте ви Срби”.
Ухапшени аутор графита биће приведен истражном судији Жупанијског суда у Вуковару, најавила је полиција.
Полиција је и пре шест месеци установила да је особа која је, уочи обележавања годишњице хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, непремереним графитима оскрнавила спомен дом на Овчари, хрватске националности.
Кад су Загрепчанина Дарка Раделића (44) на суђењу, на којем је осуђен на осам месеци затвора и обавезно психијатријско лечење, питали зашто је исписао графите, он је одговорио да је био љут кад је чуо да неки у Вуковару говоре српским језиком.
Танјуг
Прочитајте коментаре

Припадници Војске Југославије су били ти који су удисали отровми елемент и његове оксиде из прашине и дима после напада НАТО-а
Истраживање ситуације на Косову и Метохији о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом авијације НАТО-а 1999. године Светска здравствена организација спровела је од 22. до 31. јануара 2001. године на захтев специјалног представника генералног секретара Уједињених нација и шефа мисије Унмика. Они су генералном директору СЗО упутили директиву да пошаље стручњаке за јавно здравље како би помогли да буду утврђене могуће здравствене последице коришћења осиромашеног уранијума на становништво у случају 84 локације које су током НАТО агресије контаминиране муницијом са осиромашеним уранијумом.
На крају публикације, доступне на сајту СЗО, захвалност за „подршку и упутства приликом успостављања мисије и непрестану помоћ у циљу њеног успешног завршетка” исказује се, између осталих, и др Киту Баверстоку, који је у априлу прошле године жестоко оптужио СЗО да је из извештаја изоставила поглавља чији је он аутор, а која су недвосмислено указивала на чињеницу да осиромашени уранијум изазива тешке последице по здравље живих бића. О последицама употребе ове муниције детаљно се говори и у недавно објављеној књизи „Дарови ’Милосрдног анђела’” др Мирјане Анђелковић-Лукић, о којој је „Политика” опширније писала у понедељак. У канцеларији СЗО у Београду ни после дводневних напора није било могуће наћи саговорника на ову тему.

Неопходно коначно решити проблеме са одузетим станарским правима, радним стажом, пензијама, обновом имовине, проналажењем несталих…
У овом тренутку у Србији живи око 300.000 избеглица којима је и даље неопходна помоћ. Близу 100.000 су расељена лица из Хрватске и из Босне и Херцеговине, међу којима има много оних који ни после 17 година нису успели да реше своје прогнаничке муке. Управо због ових бројки наша земља се налази на листи пет земаља са дуготрајном избегличком кризом у свету и са највећим бројем избеглица и расељених лица у Европи. Имајући ове бројке у виду, Aнтонио Гутереш, високи комесар Уједињених нација, на Конференцији о дуготрајним избегличким кризама, која је одржана у Женеви крајем прошле године, поставио је Србију на листу приоритета за ову годину. На kонференцији, којој је присуствовала наша делегација, а коју су предводили Јован Кркобабић, потпредседник владе, и Владимир Цуцић, комесар за избеглице, отворени су проблеми у вези са остваривањем права избеглица, повратника у Републику Хрватску.
Том приликом Кркобабић је изложио да су проблеми с којима се суочава Србија одузета станарска права, конвалидација радног стажа, доспеле и неисплаћене пензије, обнова имовине, решавање инфраструктурних проблема у срединама повратка, учешће избеглих и прогнаних Срба у транзицији и приватизацији, повратак пољопривредног земљишта, проналажење несталих лица, суђења за ратне злочине... Приступ индивидуалним правима у земљама порекла за све избеглице без дискриминације од суштинске је важности и само на тај начин може да испуни своје обавезе и допринесе стабилизацији региона, објаснио је на Конференцији у Женеви Кркобабић и посебно подвукао да Србија остаје посвећена Сарајевском процесу уз пуну међународну подршку УНХЦР-а, ОЕБС-а и Европске комисије.

Суд у Сиднеју одлучио је да Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, може да буде изручен Хрватској, која га је оптужила за ратне злочине и затражила његову екстрадицију од Аустралије.  У наредних 15 дана Васиљковић (51) има право да се жали Федералном суду на одлуку о изручењу.
Васиљковић је одбацио оптужбе да је као командант српских паравојних јединица у Хрватској у периоду од 1991. до 1993. године наређивао убиства и отварање ватре на цивиле.
Хрватско правосуђе тражи Васиљковића због основане сумње да је као заповедник српских војних снага, које су хрватске власти сматрале паравојним, на подручју бивше Републике Српске Крајине почетком 1990-их година учествовао у ратним злочинима против цивила, хрватских војника и затвореника.
"Индекс" подсећа да је Васиљковић, као аустралијски држављанин под именом Даниел Снеден, ухапшен 20. јануара 2006. године у Сиднеју на основу међународне потернице коју је за њим расписала Хрватска и од тада се налази у аустралијском затвору.
Према оптужници коју је против Васиљковића подигло Жупанијско државно тужилаштво у Шибенику, Васиљковић се терети да је као командант војне јединице ратно деловао у супротности са Женевском конвенцијом.

Десет дана су челници Косовске електричне корпорације (КЕК) мучили Србе из седам села Косовског Поморавља, тако што су их на температури испод нуле оставили без електричне енергије и воде. Попустили су у понедељак пред одлучношћу српског становништва да, по сваку цену, остану на својим огњиштима. Без обзира на све притиске којима су изложени.
Струја је пуштена око 14 часова и то после напорних разговора представника српске заједнице и челника КЕК и косовске привремене владе.
- Искључење струје проузроковало је бројне проблеме у свакодневном животу мештана српских села, а многа домаћинства остала су и без залиха хране, што ће свакако отежати живот ионако осиромашеним породицама - рекао нам је Драган Николић, начелник Косовскопоморавског округа.
Несташица струје проузроковала је и нестанак пијаће воде, па су мештани били принуђени да воду за пиће користе из сумњивих бунара. Због неколико случајева оболелих од жутице међу децом школског узраста, родитељи су забранили ђацима да похађају наставу.
Тако је пет школа на овом подручју обуставило рад крајем протекле недеље, а сви пацијенти који су се лечили у сеоским амбулантама били су принуђени да лекарску помоћ затраже у Шилову надомак Гњилана, док су озбиљнији болесници упућивани у Врање. Због искључења струје, претходних дана нису радиле ни локалне институције у овим селима Косовског Поморавља, које се финасирају из буџета Републике Србије.

У холанском Министарству спољних послова размишља се о подели Босне и Херцеговине. Ово је закључак из поверљиве преписке амбасаде БиХ у Хагу и Председништва БиХ у коју су “Новости” имале увид. Амбасадор БиХ у Хагу Миранда Сидран - Камишалић, наиме, информисала је државни врх о ставовима директора за политичка питања МСП Холандије Питера де Хојера, који као озбиљну опцију узима и могућност распада БиХ.
Његова кључна реченица везана за Републику Српску гласи: “Никога не можете силом натерати да гради и гаји осећај припадности држави.” Он тврди да међу Србима још живи идеја “Велике Србије”, али да у случају распада БиХ више не би било важно да ли би РС остала независна држава или би се прикључила Србији.
Овај дипломата је изнео и своје ставове везане за Косово и Србију. Као оцена стања и перспектива Косова после проглашења независности највише говори реченица:
Де Хојер, који је у поменутом материјалу описан као добар познавалац “југословенске приче” још од 1991. године, каже да Холандија инсистира на што бржем затварању Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР), односно њеној транзицији у Канцеларију специјалног представника ЕУ, која би уместо протекторске имала саветодавну улогу.