Прилози

Припадници Војске Југославије су били ти који су удисали отровми елемент и његове оксиде из прашине и дима после напада НАТО-а
Истраживање ситуације на Косову и Метохији о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом авијације НАТО-а 1999. године Светска здравствена организација спровела је од 22. до 31. јануара 2001. године на захтев специјалног представника генералног секретара Уједињених нација и шефа мисије Унмика. Они су генералном директору СЗО упутили директиву да пошаље стручњаке за јавно здравље како би помогли да буду утврђене могуће здравствене последице коришћења осиромашеног уранијума на становништво у случају 84 локације које су током НАТО агресије контаминиране муницијом са осиромашеним уранијумом.
На крају публикације, доступне на сајту СЗО, захвалност за „подршку и упутства приликом успостављања мисије и непрестану помоћ у циљу њеног успешног завршетка” исказује се, између осталих, и др Киту Баверстоку, који је у априлу прошле године жестоко оптужио СЗО да је из извештаја изоставила поглавља чији је он аутор, а која су недвосмислено указивала на чињеницу да осиромашени уранијум изазива тешке последице по здравље живих бића. О последицама употребе ове муниције детаљно се говори и у недавно објављеној књизи „Дарови ’Милосрдног анђела’” др Мирјане Анђелковић-Лукић, о којој је „Политика” опширније писала у понедељак. У канцеларији СЗО у Београду ни после дводневних напора није било могуће наћи саговорника на ову тему.

Неопходно коначно решити проблеме са одузетим станарским правима, радним стажом, пензијама, обновом имовине, проналажењем несталих…
У овом тренутку у Србији живи око 300.000 избеглица којима је и даље неопходна помоћ. Близу 100.000 су расељена лица из Хрватске и из Босне и Херцеговине, међу којима има много оних који ни после 17 година нису успели да реше своје прогнаничке муке. Управо због ових бројки наша земља се налази на листи пет земаља са дуготрајном избегличком кризом у свету и са највећим бројем избеглица и расељених лица у Европи. Имајући ове бројке у виду, Aнтонио Гутереш, високи комесар Уједињених нација, на Конференцији о дуготрајним избегличким кризама, која је одржана у Женеви крајем прошле године, поставио је Србију на листу приоритета за ову годину. На kонференцији, којој је присуствовала наша делегација, а коју су предводили Јован Кркобабић, потпредседник владе, и Владимир Цуцић, комесар за избеглице, отворени су проблеми у вези са остваривањем права избеглица, повратника у Републику Хрватску.
Том приликом Кркобабић је изложио да су проблеми с којима се суочава Србија одузета станарска права, конвалидација радног стажа, доспеле и неисплаћене пензије, обнова имовине, решавање инфраструктурних проблема у срединама повратка, учешће избеглих и прогнаних Срба у транзицији и приватизацији, повратак пољопривредног земљишта, проналажење несталих лица, суђења за ратне злочине... Приступ индивидуалним правима у земљама порекла за све избеглице без дискриминације од суштинске је важности и само на тај начин може да испуни своје обавезе и допринесе стабилизацији региона, објаснио је на Конференцији у Женеви Кркобабић и посебно подвукао да Србија остаје посвећена Сарајевском процесу уз пуну међународну подршку УНХЦР-а, ОЕБС-а и Европске комисије.

Суд у Сиднеју одлучио је да Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, може да буде изручен Хрватској, која га је оптужила за ратне злочине и затражила његову екстрадицију од Аустралије.  У наредних 15 дана Васиљковић (51) има право да се жали Федералном суду на одлуку о изручењу.
Васиљковић је одбацио оптужбе да је као командант српских паравојних јединица у Хрватској у периоду од 1991. до 1993. године наређивао убиства и отварање ватре на цивиле.
Хрватско правосуђе тражи Васиљковића због основане сумње да је као заповедник српских војних снага, које су хрватске власти сматрале паравојним, на подручју бивше Републике Српске Крајине почетком 1990-их година учествовао у ратним злочинима против цивила, хрватских војника и затвореника.
"Индекс" подсећа да је Васиљковић, као аустралијски држављанин под именом Даниел Снеден, ухапшен 20. јануара 2006. године у Сиднеју на основу међународне потернице коју је за њим расписала Хрватска и од тада се налази у аустралијском затвору.
Према оптужници коју је против Васиљковића подигло Жупанијско државно тужилаштво у Шибенику, Васиљковић се терети да је као командант војне јединице ратно деловао у супротности са Женевском конвенцијом.

Десет дана су челници Косовске електричне корпорације (КЕК) мучили Србе из седам села Косовског Поморавља, тако што су их на температури испод нуле оставили без електричне енергије и воде. Попустили су у понедељак пред одлучношћу српског становништва да, по сваку цену, остану на својим огњиштима. Без обзира на све притиске којима су изложени.
Струја је пуштена око 14 часова и то после напорних разговора представника српске заједнице и челника КЕК и косовске привремене владе.
- Искључење струје проузроковало је бројне проблеме у свакодневном животу мештана српских села, а многа домаћинства остала су и без залиха хране, што ће свакако отежати живот ионако осиромашеним породицама - рекао нам је Драган Николић, начелник Косовскопоморавског округа.
Несташица струје проузроковала је и нестанак пијаће воде, па су мештани били принуђени да воду за пиће користе из сумњивих бунара. Због неколико случајева оболелих од жутице међу децом школског узраста, родитељи су забранили ђацима да похађају наставу.
Тако је пет школа на овом подручју обуставило рад крајем протекле недеље, а сви пацијенти који су се лечили у сеоским амбулантама били су принуђени да лекарску помоћ затраже у Шилову надомак Гњилана, док су озбиљнији болесници упућивани у Врање. Због искључења струје, претходних дана нису радиле ни локалне институције у овим селима Косовског Поморавља, које се финасирају из буџета Републике Србије.

У холанском Министарству спољних послова размишља се о подели Босне и Херцеговине. Ово је закључак из поверљиве преписке амбасаде БиХ у Хагу и Председништва БиХ у коју су “Новости” имале увид. Амбасадор БиХ у Хагу Миранда Сидран - Камишалић, наиме, информисала је државни врх о ставовима директора за политичка питања МСП Холандије Питера де Хојера, који као озбиљну опцију узима и могућност распада БиХ.
Његова кључна реченица везана за Републику Српску гласи: “Никога не можете силом натерати да гради и гаји осећај припадности држави.” Он тврди да међу Србима још живи идеја “Велике Србије”, али да у случају распада БиХ више не би било важно да ли би РС остала независна држава или би се прикључила Србији.
Овај дипломата је изнео и своје ставове везане за Косово и Србију. Као оцена стања и перспектива Косова после проглашења независности највише говори реченица:
Де Хојер, који је у поменутом материјалу описан као добар познавалац “југословенске приче” још од 1991. године, каже да Холандија инсистира на што бржем затварању Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР), односно њеној транзицији у Канцеларију специјалног представника ЕУ, која би уместо протекторске имала саветодавну улогу.

Недавно формирање косметских безбедносних снага са лаким наоружањем, у првим реаговањима аналитичара је оцењено као нуклеус будућих оружаних снага. Најава да би та формација убудуће, не наводи се тајминг, могла да учествује у мировним операцијама у свету, отвара бојна питања... Према речима министра одбране Србије Драгана Шутановаца, то практично значи, да се Космет спрема да узме озбиљну партиципацију у међународној политици. 
Према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму из Куманова, гарант мира и безбедности у јужној српској покрајини су искључиво међународне снаге КФОР. Тим документима није предвиђено стварање некаквих косметских безбедносних снага.

Могућност да статут Олимпијског комитета Србије заустави легендарног кошаркаша Владе Дивца у намери да 24. фебруара стане на чело организације, озбиљно је ставила под сумњу његове одредбе. Услов да кандидат мора да има десетогодишњи стаж у спортским организацијама и да је претходно већ био члан ОКС даје формално предност актуелном председнику Ивану Ћурковићу, чак и упркос чињеници да је редовни суд прогласио његов избор нелегалним.
У разговору за „Блиц“, бивши спортисти и функционери углавном се противе ставовима 3 и 5 овог акта, који спречава врхунске спортисте да у најпродуктивнијим годинама стану на чело олимпијског покрета у Србији.
Некадашњи врхунски кошаркаш Жарко Паспаљ не може да се начуди условима који су уграђени у статут пре непуних 11 месеци:
- Ево још једног доказа да овде нису чиста посла, па то је скандал шта се ради! Свака држава на свету пожелела би спортисту какав је Владе Дивац за председника Олимпијског комитета, осим Србије! То говори где смо и шта смо.
Ћурковићевој кандидатури не смета што је редовни суд прогласио његов избор незаконитим?
- У последње две, три године у Олимпијском комитету мењају статут како им се прохте, само да би одговарао Ивану Ћурковићу. Још само што његово име нису ставили у рубрику „мора да буде председник“! Све ово је велика глупост и срамота за наш спорт, али знам да Дивац и поред свега неће одустати - уверен је Паспаљ.
И други легендарни кошаркаш Дражен Далипагић не може да се начуди параграфима који су се поиграли са спортистима:

Београдски недељник "НИН" преноси изјаву једног плаћеника и бившег припадника ОВК са иницијалима И.Т, који је рекао да је једну групу заробљених превезао према Тирани и Драчу, у Албанији, где их је, уз помоћ "обичних" трговаца људима, убацио на брод, који је испловио у међународне воде Јадранског мора.
Тамо су их лекари, махом из западних земаља, "раставили на саставне делове", како су операцију узимања органа називали поједини припадници ОВК.
Овај бивши припадник ОВК, чије је име познато редакцији НИН-а и који је одговоран за више отмица и убистава 1999. године, испричао је да је са Косова, преко Паштрика, превезао два камиона градске чистоће, у једном су били лешеви, а у другом заробљеници, који су прво мучени па убијени у Тропоју и Пешкопији.
Главни људи за пребацивање жртава са Косова били су Даут Харадинај, Сами Љуштаку и Јакуп Краснићи, а један албански сведок, заточеник логора Лапушник, испричао је да су Краснићи и сам Хашим Тачи директно учествовали у мучењима у овом логору, а одговорни су и за убиства заробљеника из Лапушника.
ОВК-у су у трговини органима помагали чак и неки муџахедини са добрим контактима у болницама на Блиском истоку.
Поједини припадници ОВК-а који су учествовали у уклањању лешева са Косова, тврдили су да је неколико заробљених српских војника, након мучења, било "растављено" у Кукешу, а њихови остаци су дуго времена били покопани на градском гробљу у том месту.

„Ја не знам Радована Караџића, а што се тиче стиха ’Ко не воли Дабић Рашу, попушио к… нашу’ да је тај човек из Парагваја, мени би он био једнако занимљив”. Ово је реакција славног редитеља и члана групе „Но смоукинг оркестра” Емира Кустурице на писање хрватског „Јутарњег листа”. Новинари тог листа недавно су „оптужили” групу „Но смоукинг оркестра” да је на концерту у Немачкој глорификовала хашког оптуженика Радована Караџића, али ово није први пут да медији са простора бивше Југославије оптужују Нелета Карајлића, Емира Кустурицу и остале чланове бившег „Забрањеног пушења”. Слична ствар десила се и после њиховог концерта у Београдској арени за некадашњи Дан Републике.
Кустурица је јуче у интервјуу за „Политику” истакао да је хрватска сложеница „Тко пјева зло не мисли”, бар у тој земљи, данас изгубила на смислу.
– Ја не мислим зло, али такође не мислим ни да јавност земље која је протерала 300.000 Срба са своје територије, нити је раскрстила са НДХ, може да прича о фашизму. Шта год да урадим, „Јутарњи лист” и „Индекс хр” то преводе на језик национализма. Тајна је у томе што ја нисам националиста. Као што ни Харолд Пинтер није био националиста. У Вашем листу изашао је његов говор са свечаности поводом примања Нобелове награде. Све што у њему стоји, ја бих потписао. Они подстичу обрнуту причу од њихове „Тко пјева зло не мисли”, а то је у овом случају депласирано. Сетили су се стиха који је отпеван пре три године у Буенос Ајресу и постављен на Ју-тјуб. Група „Но смоукинг оркестра” не гаји никакав однос према наводним ратним злочинцима. Радован Караџић је ухапшен и требало би да се изнесе доказ о његовој кривици у Хагу. Сребреница неспорно јесте злочин, али шта је Олуја? Прича о Радовану Караџићу је зато депласирана, али и зато што ми не припадамо нити опцији оптужбе, нити одбране тог човека.

Скупштина Србије јуче није радила ни пуна три и по сата, јер РТС у осталим терминима није преносио скупштинско заседање, него тенис, рукомет и Светосавску академију. На питање како је владајућа већина дозволила да Скупштина ради скраћено због преноса спортских догађаја, председавајућа седнице парламента Гордана Чомић само је сл­егла раменима, док су се очигледној незаинтересованости посланика да раде без директног преноса седница на РТС-у једино успротивили посланици ЛДП.
Међутим, тешко се може рећи да се и у том скраћеном периоду, од 12 до 15.20 часова, озбиљно радило јер посланици нису расправљали по дневном реду, него је заседање по ко зна који пут протекло у препуцавањима између СРС и СНС, при чему су радикали лупали о под и клупе, те стварали несносну буку, кад год би се за говорницом појавио шеф посланичке групе „Напред, Србијо“ Томислав Николић.
А, како грађани Србије не би остали ускраћени праћења овако ружних сцена, председавајућа Чомић је саопштила да парламент и данас неће почети с радом редовно у 10, већ је почетак седнице одложен за 13 часова. Наиме, РТС ће у преподневним сатима преносити тениски меч из Аустралије. Чомићева је зато саопштила да ће директан телевизијски пренос седнице данас трајати до 20 сати.
Интересантно је да влада­јућа коалиција нема никакве гаранције да и данас посланици СРС и СНС неће опструисати рад парламента, али да су се ипак одлучили да грађанима омогуће да уживо гледају како парламент баца пет милиона динара на још један дан надгорњавања радикала и напредњака.