Прилози

Канцеларија УН за борбу против организованог криминала и наркотика истражује да ли су банке, усред финансијске кризе, спасаване новцем који је зарађен у трговини наркотицима, изјавио је генерални директор Канцеларије Антонио Мариа Коста.
"Можда је новац из трговине наркотицима тренутно једини расположиви ликвидни капитал за инвестиције", рекао је Коста у интервјуу бечком недељнику "Профил" и додао да је у другој половини 2008. ликвидност била највећи проблем банкарских система, због чега је "ликвидни капитал постао најважнији фактор".
Костас је рекао да је Канцеларија пронашла назнаке да су међубанкарски кредити финансирани новцем чије је порекло из трговине наркотицима и других илегалних активности, али постоје и назнаке да су поједине банке спасене на тај начин.
Истичући да је трговина дрогом један од најуноснијих послова, он је указао да се процењује да се у продаји на велико остварује приход од преко 90 милијарди долара, док обим трговине наркотицима "на улици" премашује 320 милијарди долара.
Трговина наркотицима ствара капитал за инвестиције
"Највероватније да је трговина наркотицима тренутно једина грана која расте. Новац који се на тај начин обрће само делимично бива враћен у илегалне активности", објаснио је Коста.
Директор Канцеларије УН објаснио је да у регионима Азије, Африке и Јужне Америке тај новац служи за подмићивање државних службеника или политичара, за куповину избора, или финансирање побуњеника - талибана у Авганистану, Тамилских тигрова на Шри Ланци, ФАРЦ у Колумбији.

Почетком септембра 2003. године, УНМИК је начинио извештај о ратним злочинима и наводима о постојању масовних гробница на северу Албаније, али истрага никада није покренута због оцене да двојица потенцијалних сведока нису пружили довољно убедљиве доказе, наводи се у извештају УНМИК у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије имао увид.
Извештај, заведен под бројем 2003-00063, потписали су истражитељи за ратне злочине Прабат Кумар И Дојл Потс и прослеђен је шефу УНМИК-овог тима за истрагу ратних злочина Анџеју Јозефецком у "вези са поверљивим информацијама које је доставио шеф канцеларије за нестала лица и форензичаре".
Тадашњи шеф Канцеларије за нестала лица И фонензичаре Хозе Пабло Барајбар у Црној Гори се састао са двојицом Албанаца из Призрена, Преном Тачијен И Ексидором Бисакуом, који су, у замену за регулисање статуса заштићеног сведока, понудили исказе о злочинима почињеним у околини Кукеша на северу Албаније, али и на другим местима.
Како се наводи у извештају, Тачи и Бисаку су понудили сведочанства која би теретила неколико значајних официра бивше Ослободилачке војске Косова, укључујући тадашњег шефа војна полиције ОВК Сабита Геција и Џевдета Краснићија, познатог као главног актера мреже која је током, али и након сукоба 1998-99. године пребацивала оружје из Албаније на Косово.

Црв "даунадап" у свету је до сада заразио више од 10 милиона компјутера. Према подацима компаније за заштиту рачунара Еф-секјур, црв "даунадап" је до уторка заразио девет милиона рачунара, а сваког дана зарази још милион компјутера.
Стручњаци за заштиту рачунара због тога процењују да је реч о највећем нападу вируса за претходних неколико година. Црв "даунадап" може да се пренесе кроз пропуст у систему "виндоуз", али и преко УСБ меморије и крађом шифре за мреже, коју црв спроводи случајним покушајима.
Како је пренео АФП, црв још није нанео велику штету рачунарима које је заразио, због чега се води расправа о томе да ли ће тако остати, или је "даунадап" као темпирана бомба, па ће се последице тек осетити. Помиње се и могућност да су "сајберкриминалци" лансирали тај црв да би касније искористили пропусте у системима који су настали.
Знаци да је компјутер заражен су проблеми са шифрама, искључено аутоматско ажурирање система и онемогућен приступ сајтовима за безбедност компјутера, пренео је Компјутерворлд.

Бивша главна и одговорна уредница „Политике“  Смајловић изјавила је јуче за „Блиц“ да јој је Министарство спољних послова саопштило да је за њу затражило агреман за амбасадора Србије у Канади, и да је, када је увидела да није међу именованима за амбасадоре, незванично сазнала да је цео поступак поништен на захтев председника Србије Бориса Тадића.
- Мени се ово дешава други пут у два месеца. После смене у „Политици“, која је прошла без сувислог објашњења (мада знам да сам смењена из политичких разлога!), закључила сам да је у питању осветољубивост председника, јер сам у једној ТВ емисији изјавила да иза моје смене стоји Борис Тадић. То, наравно, звучи невероватно ако се зна да председник не дозвољава уплив личних разлога. Али ипак сумњам да он у то није био умешан јер када се једном затражи агреман, враћање у првобитно стање није нимало једноставан поступак - рекла је Смајловићева.
На питање како је могуће да смета председнику Тадићу, а да ју је министар спољних послова Вук Јеремић предложи за место амбасадора, Смајловићева је одговорила да „ни њој то није јасно“ и да јој смета „то што је о томе сазнала из наших новина“. Она је позвала председника и Владу Србије да наведу разлоге за то што јој је место амбасадора понуђено, а затим је одлука о томе поништена, што она сматра политичким и дипломатским скандалом и покушајем њеног дискредитовања.

Челници Скупштине заједнице општина Косова и Метохије позвали су председника Србије Бориса Тадића да хитно затражи сазивање седнице Савета безбедности поводом оснивања Безбедносних снага Косова.
"Очекујемо да председник затражи хитну седницу а не само да осуди стварање БСК, да се каже зашто се то ради а не реализује се договор да се до 1.000 српских војника и полицајаца вратити на Косово", рекао је потредседник тог тела Марко Јакшић.
Јакшић је рекао да Србија мора да се бори за Косово и Метохију у СБ, а косовски Срби у Скупштини (заједнице општина) и на трговима.  "Улазак Срба у БСК представљао би крах нашег народа и морала јер се та војска прави на темељу наше крви, прогона и одласка".
Потпредседница СНВ централног Косова Рада Трајковић изјавила је да БСК представљају покушај НАТО-а да створи савезника на овим просторима, у борби против глобалног тероризма и свих изазова које будућност доноси.
Оценила је да би, у циљу ублажавања последица формирања КБС, косовски Срби, у договору с представницима НАТО-а, требало да формирају сличну формацију.
Трајковићева је рекла да би таква формација била у функцији заштите српске заједнице на Косову и Метохији, а на индиректан начин и српске државе.
Председник СНВ-а северног Косова Милан Ивановић сматра да формирање косовских безбедносних снага представља "још један израз пристрасног проалбанског односа међународне заједнице према формирању квази-независне државе Косово".

Генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер изјавио је у Бриселу да је спреман да размотри питање укидања војне зоне безбедности око Косова, ако то предложе власти Србије.
Када је реч о ваздушној зони безбедности око Косова "ако Србија буде хтела да изнесе предлоге с тим у вези ја сам спреман да то размотрим", рекао је Схефер на традиционалном новогодишњем пријему за акредитоване новинаре у седишту НАТО и додао је да је "сарадња Еулекса и Кфора добро уређена" и да свако има "своје одговорности у улогу".
"Кфор има поверење свих грађана на Косову, како већине тако и мањине, а сматрам да је сарадња Србије и Кфора добра тако да се сарадња Еулекса и Кфора добро одвија", навео је челник Северноатлантске алијансе. Схефер је, међутим, ставио до знања да је "ситуација на Косову осетљива и сложена и потребно је да тамошње прилике решавамо корак по корак".
Копнена зона безбедности се протеже у дужини од 384 километара административне линије и има 1.920 квадратних километара укупне површине. Војска Србије контролише ту зону јединицама Друге, Треће и Четврте бригаде Копнене војске, чији су припадници распоређени у више од 20 база и контролних пунктова.
НАТО и Тадић прагматични у сарадњи

Радна верзија првог Закона о дијаспори предвиђа повезивање српског расејања и матице кроз Скупштину дијаспоре. У току јавне расправе, која траје до краја јануара, Министарство прикупља предлоге о процедури за избор повереника.
Повереник ће бити представник дијаспоре и особа с којом Министарство и Влада комуницирају током године - између две Скупштине дијаспоре. Закон би требало да буде усвојен у првој половини следеће године.
Предложеним Законом шаље се порука да Србија жели да установи дугорочну политику према дијаспори , која неће зависити од састава владе нити од тога ко ће бити наредни министар. Намера је да се дијаспора више укључи у политички живот Србије и интензивнију привредну сарадњу.
Скупштина за непосреднији и диреткнији контакт
Министар за дијаспору Срђан Срећковић истиче да Министарство овим законом жели да омогући дијаспори много непосреднији и диреткнији контакт са свим државним органима.
"У том смислу Министарство за дијаспору ће свакако бити главни фактор повезивања, али овим законом је предвиђено и увођење институције Скупштине дијаспроре. Њу ће чинити повереници, са свих пет континената дијаспоре и сви релевантни представници државе Србије, укључијући и председника, премијера, ресорне министре, и представнике СПЦ-а, САНУ и Јавног сервиса Србије", објашњава министар.

Серија “Рањени орао” вратила је на сцену Милицу Јаковљевић, ауторку десетак романа, прича и драма. Једни су је звали српска Џејн Остин, други су је игнорисали до те мере да је нису припустили ни у категорију тривијалне књижевности
Субјективизам, лични и интимни тон у књижевности, данас је особина жена-писаца. У данашњем нелиричном и неромантичном добу човек-писац, који је некада толико и тако радо причао о себи, добио је неку врсту књижевног стида, постаје све одмеренији и уздржљивији; док жена-писац говори готово искључиво о себи, исповеда се, проказује своје унутрашње тајне, разголићује своју душу.
Аутор ове две реченице је Јован Скерлић, написао их је пре стотинак година, али се нису односиле на Милицу Јаковљевић. Он је био давно покојни када је она почела да објављује своје романе у наставцима. Али, ниједан критичар који је писао за њена живота, није се позабавио њеним књигама. Била је игнорисана, прећуткивана, за њу се у најбољем случају говорило да је сестра писца Стевана Јаковљевића, писца Српске трилогије. Њени романи, приповетке и драме које је потписивала као Мир Јам и који су објављивани у наставцима у Недељним илустрацијама од 1926. до 1941. године, представљали су концентрат љубавних заплета и расплета, пуцали су од емоција, мамили су сузе. Жена која је толико писала о љубави и браку, никада се није удавала.

Њујорк, а са њим и цео свет, били су очевици једне од најневероватнијих прича о вештини пилота и преживљавању.
Спустити путнички авион којем су отказала оба мотора на реку усред града и сачувати животе свих путника и чланова посаде захтева велико умеће, али и пуно среће.
И једно и друго имао је Ербас америчке компаније УС Ервејз.
Авион је, како се јавља, оштећен у судару са јатом птица и посади није преостало ништа друго него да алтернативну писту за принудно слетање пронађе у водама реке Хадсон, на домак облакодера њујоршког Менхетна.
Похвале пилоту
Сви светски медији извештавају о, како је већ названо, "чуду на Хадсону", слетању на њујоршку реку оштећеног Ербаса компаније УС Ервејз и невероватном спасавању 155 пет пунтика и чланова посаде.
Са свих страна стижу похвале и признања 57-огодишњем капетану авиона и бившем војном пилоту, Чезлију Саленбергеру.
Верује се да су мотори Ербаса А320 отказали када је у авион, непосредно после полетања, ударило јато гусака:
"Видео сам како је огроман млаз воде шикнуо у ваздух када је авион одскочио од површине реке као да је слетео на њу", изјавио је један од очевидаца.
Док је авион плутао на површини, бројни трајекти и чамци кренули су да спасавају путнике и посаду који су спас чекали на крилима и трупу летелице.
"У тренутку сам помислио да ћу погинути, баш ту, у авиону, да ћу се удавити", рекао је после свега један од путника.

Историја показује да су ваздушни напади као они у Ираку, Гази, Србији, Авганистану и Вијетнаму, неефикасни и недопустива војна тактика, која убија невине цивиле пише лондонски "Гардијан". Бомбардовање треба прогласити нелегалним у складу са Женевском конвенцијом, сматра аутор текста.
Све чешћи избор бомбардовања као ратне тактике - у Вијетнаму, Либану, Ираку, Авганистану, Србији, доводи до убијања недужних и уништавања урбане инфраструктуре, пише лондонски Гардијан поводом ваздушних удара Израела на циљеве у Појасу Газе, оцењујући да се ради о актима терора.
"Бомбардовање треба да буде изједначено са хемијском муницијом, касетним бомбама, белим фосфором и копненим минама јер представља претњу за цивиле која је недопустива чак и у контексту рата", оценио је колумниста "Гардијана" Сајмон Џенкинс.
Према његовим речима, бомбардовање градске инфраструктуре је чин терора усмерен да ослаби отпор жртви и наведе их на предају. "Такав је био случај са бомбардовањем Београда 1999. године, као и са бомбардовањем Багдада 2003. године".
Образлажући свој став, британски колумниста каже да може да прихвати тврдњу Израелаца да не гађају намерно цивиле у Гази. "Међутим, ефекат је исти" истиче Џенкинс, наводећи да је у Појасу Газе убијено 673 цивила, углавном жена и деце.
Пилоти ослобођени од одговорности