
Јавна расправа о нацрту Закона о дијаспори завршена је крајем јануара, а његово усвајање у Скупштини Србије очекује се у првој половини ове године, изјавили су за наш радио Вукман Кривокућа, помоћник министра за дијаспору и државни секретар тог министарства др Предраг Тојић. Они су посебно истакли да је реч о првом системском закону којим се регулишу статусна питања људи из дијаспоре и у правима их изједначава са грађанима који живе у земљи-матици.
Помоћник министра за дијаспору Вукман Кривокућа посебно истиче две чињенице: да се Закон о дијаспори доноси први пут, те значај српске дијаспоре. “Сви у матици морају да имају свест о значају дијаспоре и њеним економским, политичким, културним, спортским и другим потенцијалима“, рекао је Кривокућа, наводећи да су многе земље у окружењу (Грчка,Турска, Пољска..), захваљујући правилном односу према дијаспори, забележиле значајан привредни напредак. Кривокућа је рекао да је јавна расправа о нацрту закона спроведена на свим континентима и да је изазвала велики интерес, наводећи да је пристигло око 500 предлога и сугестија за побољшање текста закона.
Велики број их је усвојен и тако постао саставни део нацрта закона. Највећи број предлога, објаснио је он, односио се на начин избора координатора, оцењујући да се „десила забуна, јер су многи мислили да координатроре поставља министар“. Кривокућа наглашава да „координаторе не поставља министар, већ их предлажу наша удружења и организације широм света, а главни услов је да су будући координатори уважене особе, дакле да уживају подршку наше дијаспоре и имају углед у средини у којој живе и раде“.
Кривокућа је навео да је функција координатора волонтерска, као и да ће Скупштину дијаспоре чинити 42 кординатора са свих 5 континената. Поред координатора, ту су и представници Српске православне цркве, Сталне конференције општина и градова, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије и Радио телевизије Србије“, тако да ће у најзначајнијем органу, како је оценио, „бити заступљени сви релевантни фактори, који ће допринети да се веза матице и дијаспоре најзад правно уоквири и институционализује на прави начин“.
Државни секретар у Мининистарству дијаспоре др Предраг Тојић оцењује да су доношењем овог закона припадници српске дијаспоре стављени су у равноправан положај са грађанима Србије. Према његовој оцени, основна новина предвиђена овим законом састоји се у томе да правосуђе Србије статусно изједначава припаднике дијаспоре са грађанима Србије који живе у матици. То се, објашњава Тојић, „не односи искључиво на Србе који живе у свету, већ на све оне који негују љубав и припадност према држави Србији, односно држе до ње као матице и земље свог порекла или порекла родитеља“.
Закон о дијаспори у статусном смислу изједначава припаднике дијаспоре са онима који живе у матици, тако што им омогућује да у Србији могу да користе сва права и бенефиције које предвиђа позитивно законодавство Србије, рекао је Тојић, истичући да их закон изједначава и у погледу обавеза. Ипак, доношење овог закона не решава само по себи комплетна статусна питања и проблеме који већ дуги низ година мучи припаднике дијаспоре. Потребно је на темељу овог базичног закона донети читав сет других законских и подзаконских прописа, рекао је Тојић, наводећи Закон о избору народних посланика, који ће омогућити припадницима дијаспоре да партиципирају у политичком животу Србије.
Такође неопходно је, према његовим речима, донети нов, модеран Закон о народној одбрани, који регулише модалитете регулисања војне обавезе за млађе припаднике српске дијаспоре. Тојић истиче и да је са појединим земљама потребно на билатералном нивоу ускладити прописе из одређених области, као што су пензионо и инвалидско осигурање, признавање возачких дозвола и низ других питања.
Младен Бијелић.