Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Министар за дијаспору Срђан Срећковић рекао је да је најзначајнија новина у Закону о дијаспори састав и начин функционисања Скупштине дијаспоре коју ће чинити 42 координатора и која ће први пут повезати матицу и расејање. Министар је поводом завршетка двомесечне јавне расправе о том закону истакао да ће координатори те Скупштине бити са свих континената и да ће у њеном раду учествовати и председник Србије, председник Владе, ресорни министри и представници Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије, Сталне конференције општина и градова и Јавног сервиса. У изјави достављеној медијима Срећковић каже да ће Нацрт закона о дијаспори Влада усвојити до краја фебруара и да ће убрзо након тога бити на дневном реду Скупштине. 
"Верујем да ће почетак примене тог закона означити и суштински заокрет у политици према дијаспори која ће добити прилику да се активније укључи у дешавања у Србији, али ће и из Србије добити подршку која је деценијама изостајала", истакао је он. Законом је предвиђено да Скупштина дијаспоре за континуирано праћење и решавање конкретних проблема формира Економски савет, Савет за статусна питања и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.
Према речима Срећковића, тим законом припадници дијаспоре подржани су да се интегришу и буду лојални грађани у државама у којима живе и тако на посредан начин раде на побољшању имиџа Србије у свету. Министар је навео да је у оквиру јавне расправе о том закону одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света и да је радна верзија послата на 2.400 адреса српских организација, удружења и угледних појединаца у свету.
"Пристигло је више од пет стотина конкретних предлога од којих су многи постали саставни део нацрта закона и ми због тога изражавамо велико задовољство", казао је Срећковић. Законом је прецизирано да дијаспору чине сви држављани Србије који живе у иностранству и припадници српског народа који живе у иностранству, а нису држављани Србије, независно од тога да ли су држављани неке друге државе или су апатриди, а државу Србију сматрају за своју матицу.
Срећковић је истакао и да је тај закон добио позитивно мишљење Канцеларије за придруживање Европској унији и да је у потпуности усаглашен са свим међународним принципима и стандардима. Законом је прецизно предвиђена конкурсна процедура за доделу средстава из буџета Србије за пројекте и програме који својим квалитетом доприносе јачању веза дијаспоре и матице, а утврђено је и да ће се Дан дијаспоре прослављати сваке године 28. јуна, на Видовдан. Срећковић је додао да се у циљу интезивирања економске сарадње и привлачење инвеститција пословних људи српског порекла из расејања тим законом предвиђа да се при општинама и градовима формирају канцеларије за дијаспору у оним подручјима Србије из којих потиче велики број људи из дијаспоре. Законом се прописује и право на учење српског језика и ћириличног писма у матици као и право конкурисања за стипендије за високо образовање у матици. Утврђене су награде и признања за изузетан допринос и заслуге у области развоја и јачања веза матице и дијаспоре, међу којима су Мајка Србија као главна награда, Цар Душан из области политике, Никола Тесла из области научних и технолошких достигнућа и Вук Караџић за посебне заслуге у очувању српског језика и ћириличног писма.