
Скупштину дијаспоре чије је оснивање предвиђено нацртом првог закона о дијаспори, бираће удружења Срба из расејања а Влада Србије неће имати утицај на избор њених чланова, изјавио је министар за дијаспору Срђан Срећковић.
Гостујући у емисији "Упитник" Радиотелевизије Србије Срећковић је нагласио да закон предвиђа 42 члана скупштине дијаспоре - координатора са пет континената, као и процедуру верификације предлога кандидата за коју ће бити задужен посебан интерминистарски савет, односно представници свих министарства.
Подсетивши да је завршена двомесечна јавна расправа о Нацрту закона и да влада треба до краја фебруара утврди предлог закона, он је рекао да је радна група Министарства за дијаспору узела у обзир све предлоге који су у складу са закондавством Србије и Европске уније.
Тешкоће у избору
У разговору је учествовао и повереник организација Срба из Шведске и бивши саветник шведске владе за питања дијаспоре Никола Јањић. Он је указао на могуће тешкоће око избора координатора јер многи наши људи у иностранству нису повезани са званичним организацијама па тако неће сви имати могуцност да учествују у предлагању, нити да буду бирани.
Само око два одсто српског живља из расејања, како је рекао, повезани су са организацијама па би координаторе предлагао само мањи број наших људи из дијаспоре.
Према речима министра, држава ће уважити жеље дијаспоре и предлоге званичних организација за формирање скупштине дијаспоре која ће први пут институционално повезати матицу и наше људе у иностранству који осећају припадност Србији.
Конкурс ће бити јаван, како је рекао, што не искључује предлоге изван организација са циљем да се створи што боља координација и веза матице и дијаспоре.
Решење проблема
Одговарајући на питања везана за проблем служења војног рока која су постављали повереници дијаспоре из земаља у окружењу, Срећковић је рекао да очекује да ће тај проблем младих Срба из дијаспоре који нису испунили војну обавезу бити решен до 2010. или 2011 године, када Војска Србије буде професионализована.
До тада, како је рекао, остаје да будемо толерантни према тим младим људима.
Бранко Радошевић, који је недавно именован за генералног конзула Србије у Њујорку, рекао је да се на сваки начин излази у сусрет тим младим људима. Он је подсетио на изјаву председника Србије Бориса Тадића према којој треба размислити и о могућности служења цивилног војног рока у нашим дипломатским представништвима.
Према подацима изнесеним у емисији, око 3,5 милиона Срба живи у расејању а први закон о дијаспори требало би да реши деценијама запостављен однос са људима који су у бившем режиму сматрани политичким противницима, успостави партнерство на еконском плану и омогући културне и образовне везе са матицом.
Морамо их охрабрити да улажу у Србију, да помажу њен економски развој а то значи, закључио је министар Срећковић, да радимо на законским решењима, на поједностављењу админстрације и посебно на смањењу корупције.
PTB