Како су нам у Комесаријату за избеглице Републике Србије објаснили, на истој конференцији био је предвиђен дијалог који је делегација Хрватске одбила.
„Због дуготрајности проблема изузетно је важно да се без даљег одлагања разговара о свим отвореним питањима, сматрамо да је неопходно интензивно ангажовање међународне заједнице. Без њих, у овом тренутку није сврсисходно билатерално преговарање са Републиком Хрватском”, наводи се у допису Комесаријата за избеглице Србије „Политици”.
Они сматрају да је један од најзначајнијих фактора за дуготрајну избегличку кризу у нашој земљи неспремност Хрватске да на задовољавајући начин реши проблеме повратка индивидуалних права избеглих лица, а која се тичу пре свега повратка имовине и станарских права.
У Србији живи значајан број избеглица које су заинтересоване за повратак у Хрватску, под условом да им се за то обезбеде услови у складу са Сарајевском декларацијом и ратификованим међународним законима и конвенцијама. Зато је Јован Кркобабић у Женеви посебно нагласио да би враћањем личних права кроз надокнаду за отету или уништену имовину, избеглим и протераним из Републике Хрватске било много лакше да се одлуче за једну од опција – повратак или истинску интеграцију.
– У тесној сарадњи и уз подршку Владе Републике Србије интензивно радимо на одлучнијем ангажовању међународних фактора према Републици Хрватској, како би она грађане који су избегли третирала на равноправан начин као и остале грађане републике Хрватске – објашњавају из Комесаријата.
Заједнички подаци Комесаријата за избеглице, Републике Србије и УНХЦР-а показују да је Србија током претходних 17 година пружила уточиште за 850.000 људи угрожених ратом. Република Србија је вероватно светски рекордер када сe говори о интеграцији избеглица, уложена су значајна материјална средстава за подршку избеглицама, у њихов смештај и исхрану, здравствену заштиту, школовање, куповину преко 8.000 станова за породице избеглих. Међутим, још постоје они који се налазе у колективним центрима, а и таквих је око 6.500. Многи су тамо целих 17 година и изгубили су сваку наду да ће се вратити кућама или да ће на други начин решити своје проблеме. Некада је широм земље било око 700 колективних центара, док их је данас десет пута мање.
– За прихватање и збрињавање избеглица издвојено је укупно око 250 милиона евра (42 милиона за смештај у колективним центрима, 72 милиона за здравствену заштиту и око 150 милиона за образовање). Процес локалне интеграције је финансиран сумом од 56 милиона евра (34 милиона за инфраструктуру за различите типове пројеката стамбене изградње финансиране од стране различитих донатора и 22 милиона за изградњу стамбених јединица). Обезбеђене су 7.844 стамбене јединице кроз различите видове стамбеног збрињавања – сумирали су резултате у Комесаријату за избеглице. Укупна сума, неопходна да се осигура трајно решење за најугроженије избеглице, а реч је о 21.000 људи, износи 188 милиона евра.
Србија је већ одлучила да у те сврхе издвоји око 4,2 милиона евра у оквиру свог буџета за 2009. и 2010. годину. Додатних 2,5 милиона евра ће бити обезбеђено кроз претприступне фондове Европске уније (ИПА).
– Наша земља тренутно користи кредитне линије у циљу пружања додатне помоћи у решавању стамбеног питања избеглица (10 милиона евра планирано је преко Банке за развој Савета Европе).У Војводини је основан Фонд за избеглице који издваја седам одсто годишњег покрајинског буџета за пружање помоћи избеглицама и њиховој интеграцији и повратку – објаснили су у Комесаријату и изразили наду да резултати разговора са Антониом Гутерешом и наступ на Пленарној седници у Женеви стварају могућност за отварање процеса за решавање питања избеглих и прогнаних Срба из Хрватске.
В. Дугалић