Прилози

Одлуком да бомбардује Србију марта 1999. године НАТО се изненада претворио у „агресивну војну машинерију која може да употреби силу кад и где год то одлучи”, истиче се у ауторском коментару бившег канадског амбасадора у Југославији Џејмса Бисета у канадском дневнику „Глоуб енд Мејл”.
Бивши канадски званичник у „Глоуб енд мејлу” пише да је НАТО у марту 1999. године одлучио да се оглуши о члан 1 Северноатлантског споразума у складу са којим НАТО неће употребити, нити ће претити да ће употребити силу у решавању међународних спорова и према којем ће овај савез увек поштовати Повељу УН.
Сила је, међутим, употребљена, „да би се наводно спречио геноцид и етничко чишћење албанског становништва на Косову”, пише Бисет.
Чланак под насловом „Време је да се заврши хладни рат” само је један у низу коментара у којима овај аутор отворено критикује политику коју заступају Запад и НАТО у источној Европи, а посебно на Балкану.
Други претходно објављени истакнути наслови су, рецимо, „Бомбардовање НАТО - повратак варварству” и „Трагична грешка на Косову”, у којима Бисет, који је дужност амбасадора у Југославији обављао од 1990. до 1992. године, објашњава свој став да до сукоба на простору бивше Југославије не би ни дошло да је постојао искрен напор да се на позитиван начин преговара са југословенском владом.

Две хиљаде шесто седамдесет шестог гола неће бити. Цар стрелаца Александар Шапић је одлучио да каже збогом ватерполу у 31. години.
Иза њега је 20 медаља с репрезентацијом. Играо је на четири олимпијске игре, на по пет светских и европских првенстава и светских лига, два светска купа, и једне медитеранске игре. Изабран је у идеални тим два пута на олимпијским играма и европским првенствима и три пута на светским шампионатима.
Освојио је Лигу шампиона, два трофеја у Купу ЛЕН и по девет победа у националним првенствима и куповима. Четрнаест последњих сезона је непрекидно био најбољи стрелац у националним лигама.
Дао је 981 гол за нашу репрезентацију (одиграо 385 утакмица). Био је најбољи стрелац на две олимпијске игре, три европска првенства, четири светска шампионата и светске лиге и на оба светска купа. У СРЈ је постигао 924 гола, у Италији 494 и у Русији 276.

Био је то финале у којем један тенисер не сме да изгуби, а други нема шта да изгуби. Када су очекивања са две стране мреже потпуно различита, онда фавориту може да буде и теже него аутсајдеру, а Новак Ђоковић је у одлучујућем мечу на првом турниру АТП у Београду био фаворит и то колики. И све је некако испало очекивано, осим што је преко пута нашег најбољег играча био Лукаш Кубот, први Пољак у финалу после четврт века, о којем су површни познаваоци тениса и у ово време узлета белог спорта код нас сигурно мало знали.
Око 7.000 гледалаца је испунило главни стадион у тениском центру „Милан Гале Мушкатировић” да би најзад били и непосредни сведоци тријумфа нашег најбољег играча. И Ђоковић им је победу и подарио, а његов противник је допринео да меч већ виђеног победника и потпуног аутсајдера не буде незанимљива представа. Наш ас се домогао 13. титуле у каријери, а друге ове године са 6:3, 7:6 (7:0). За радост после победе у коју нико није сумњао припремио се уочи меча. Очас је уместо мајице у којој је играо обукао другу на којој је писало „Србијо, волим те”. То није могао да напише у неколико секунди...

На врхунцу каријере, у најбољим спортским годинама, а само неку недељу после освајања руске титуле шампиона са Штурмом, прослављени српски ватерполиста Александар Шапићодлучио је да заврши са играњем. Девет месеци пошто је, због неслагања са селектором Дејаном Удовичићем и лоших односа с једним од најутицајнијих људи у нашем ватерполу Ненадом Манојловићем, отишао из репрезентације, „краљ голгетера“ сасвим је одложио капицу. И све изненадио, јер је као тридесетогодишњак могао још пуно тога дати спорту. Међутим, изгледа да се заситио базена и више нема мотива да терорише противничке голмане.
Од када је ускочио у воду, на београдском базену „25. мај“, па до неочекиваног повлачења Шапићје био неприкосновен у категорији најбољих стрелаца. На прсте једне руке могу се побројати такмичења и турнири на којима није понео звање најефикаснијег. Урођеног поентерског дара и гладијаторске грађе, одважан и спортски дрзак, Александар Велики, како су га многи звали, био је тежак за чување својим пратиоцима и још тежи за „читање“ противничким чуварима мреже. Мада су му критичари често замерали да сили шут и бежи од одговорности у тзв. великим утакмицама, један од најбољих светских офанзивних ватерполиста свих времена увек је био од користи, било као голгетер било као највећа „мета“ ривала, који су вазда морали трошити доста играча и времена за његову блокаду.

Министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић позвао је расељене Србе из Хрватске да гласају на локалним изборима у Хрватској 17. маја, и саопштио да је рок за пријављивање продужен до уторка, 12. маја. Срећковић је оценио да су ти избори од изузетне важности за српску заједницу у Хрватској, наводи се у саопштењу Министарства за дијаспору Србије.
Министар је нагласио да је остало још само седам дана до избора и навео да је због велике заинтереваности продужен рок за пријављивање до уторка, као и да је због важности избора организован бесплатан превоз до изборних јединица у Хрватској. Он је рекао да је Министарство за дијаспору подржало многобројна избегличка удружења Срба из Хрватске да се уз подршку Комесаријата за избеглице што боље организују како би у што већем броју гласали на локалним изборима у Хрватској и тако помогли Србима да остваре што већи утицај у локалној власти.
На локалним изборима 17. маја српско гласачко тело укупно ће имати 297.000 бирача, од којих готово 100.000 живи у Србији и Републици Српској, наводи се у саопштењу.

Влада Србије једногласно је усвојила први Закон о дијаспори и Србима у региону, чиме је потврђен суштински заокрет у политичком односу према три милиона наших људи широм света, рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић на конференцији за новинаре.
Министар Срећковић је истакао да доношење Закона о дијаспори и Србима у региону представља само почетак у редефинисању односа између Србије и њених сународника у иностранству, који је истовремено темељ на коме ће се градити међусобни односи у будућности. Закон ће,  Србима у расејању омогућити да се активнио укључе у друштвена, економска и политичка дешавања у Србији, али и подршку матичне државе која је деценијама изостајала.“ Никада,  до сада, Србија и њен државни врх нису придавали тако велики заначај питању односа са дијаспором и Србима у региону и никада  се тако темељно нису  бавили том проблематиком, нагласио је Сречковић, додавши да односи са дијаспором и Србима у региону имају вишеструки значај  и у процесу европских интеграција и изградње модерене Србије.

Републичко јавно тужилаштво и Комисија за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем позвали су лица која имају сазнања или информације, које могу допринети проналажењу Михајловићевог гробног места, да се јаве на телефон 063-603-811. Портпарол тужилаштва Тома Зорић прецизирао је, у изјави Танјугу, да информације могу бити прослеђене и путем електронске поште Окружном јавном тужилаштву у Београду, на адресу okruzno@beograd.ok.jt.rs.
Тужиластво и Комисија позвали су и све особе које поседују архивску грађу, документацију и друге списе везане за извршење смртне казне над Михаиловићем да их доставе Окружном јавном тужилаштву у Београду.
Зорић је објаснио да је позив уследио после одлуке Владе Србије да скине ознаку јавне тајне са списа о извршењу смртне казне над Михаиловићем и ослободи обавезе чувања државне тајне особе које су учествовале у њеном извршењу.

Фатмир Љимај, један од злогласних команданата ОВК, коме је суђено у Хагу за монструозне злочине над Србима у логору "Лапушник", купио је ослобађајућу пресуду за два милиона долара, пише "Прес" позивајући се на транскрипте прислушкиваних телефонских разговора које је Љимај водио са братом Демиром, а које поседује Тужилаштво за ратне злочине у Србији.
Београдски дневник наводи да се из тих разговора види да су амерички адвокати, још пре почетка суђења, знали шта ће да пише у ослобађајућој пресуди.
Амерички адвокати, које је предводио Карим Кан, прво су тражили 6,5 милиона долара да среде ослобађање Љимаја, али су пристали на три пута мању цифру после интервенција "утицајних политичара". Из ових транскрипата произилази да је значајну улогу у ослобађању "монструма из Лапушника" одиграо бивши шеф УНМИК-а Михаел Штајнер, који је лично ургирао за Лимајево ослобађање и посредовао у уговарању "цене пресуде".
Прислушкивани Љимајеви разговори препричани су на више од 30 страна, наводи "Прес". Према овим транскриптима, Фатмира Љимаја је 6. јула 2003. године брат обавестио у телефонском разговору да амерички адвокати стижу у Приштину и да треба да буде уговорен састанак са Штајнером да би се размотрила нека питања.

Хашки трибунал јуче је правоснажно осудио официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора, пооштривши првостепену казну којом је за помагање злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. био осуђен на пет година затвора.
Жалбено веће трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, Шљиванчанина (55) прогласило кривим за помагање и подржавање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, у ноћи између 20. и 21. новембра 1991. године, преиначивши, уз противљење двоје судија, налаз из првостепене пресуде.
Првостепеном пресудом, Шљиванчанин је био ослобођен по тој тачки оптужнице, а осуђен за помагање и подржавање мучења и окрутног поступања према тим заробљеницима.
Истовремено, Жалбено веће трибунала потврдило је првостепену казну од 20 година затвора првооптуженом Милету Мркшићу (61) за помагање и подржавање убиства, мучења и окрутног поступања према заробљеницима.
У то време, пуковник Мркшић био је командант Прве гардијске бригаде ЈНА, односно Оперативне групе Југ на вуковарском ратишту, а мајор Шљиванчанин бригадни официр за безбедност.

The Crown Witness at The Hague
From the desk of John Laughland on Sat, 2009-05-02 08:27
In 1993, a year after the war in Bosnia broke out, the Republic of Bosnia-Herzegovina lodged an appeal with the International Court of Justice against the Federal Republic of Yugoslavia, alleging that the country was committing genocide against it. The wheels of international justice turn slowly, especially at the ICJ (an arbitration court with no coercive power and little competence in international criminal law) and the ruling was not handed down until February 2007. It found against Bosnia and in favour of Serbia on almost every single count, especially on the central charge that Yugoslavia had somehow controlled the Bosnian Serbs.
The ICJ ruling also systematically dismissed the Bosnian Muslims’ claims that Bosnian Serb forces were trying to wipe them out as a nation. The Bosnians adduced a massive amount of material from the grisly to the ridiculous. Some of this material has since been found to be untrue, such as a the famous claim that a Bosnian Serb camp guard forced one Muslim inmate to bite off another inmate’s testicles; other claims were always absurd, such as that genocide was demonstrated when Bosnian Serb soldiers caused “mental harm” to Muslims by forcing them to make the sign of the cross.