Прилози

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да је на домаћим политичарима да испуне предвиђене услове како би ОХР био затворен.
Наводећи да је ОХР некада имао 700, а сада око 200 људи и да се тај број смањује, Инцко је нагласио да би Канцеларија високог представника одавно била затворена када би локални политичари још боље сарађивали и брже испуњавали Дејтонски споразум.
Инцко је, гостујући синоћ у програму РТРС-а, рекао да је БиХ испунила 147 услова из Мапе пута за либерализацију визног режима БиХ са ЕУ и да остаје још 27, истакавши да о темпу извршавања ових циљева одлучују домаћи политичари.
Високи представник у БиХ категорично је нагласио да не жели да утиче на ток уставних реформи. Инцко каже да се инсистира на реформи Устава БиХ зато што у БиХ неке институције не раде ефикасно, наводећи да су ту још и питања људских права, европских конвенција и слично.
"Заинтересован сам да институције раде, и то ефикасно'', истакао је Инцко, оценивши да сада институције ''не функционишу оптимално, јер постоје неки одговорни који то коче''.

Стручна јавност у Србији изражава умерени оптимизам када је реч о исходу процеса за оцену законитости једностраног проглашења независности Космета пред Међународним судом правде у Хагу. Неспорно је да Београд има чврсте аргументе утемељене на међународном праву. Међутим, крајњи исход, оцењују аналитичари, зависиће првенствено од односа снага и договора великих сила које учествују у процесу. То конкретно значи, да ће суд највероватније донети саветодавно мишљење, без децидних одговора, с препоруком о наставку дијалога у проналажењу дипломатског решења спора. С тим у вези, отвара се питање неопходности алтернативне стратегије Београда  у процесу решавања космеског проблема.
Званични Београд очекује да ће Хашки суд одлучити у корист очувања суверенитета и територијалног инегритета Србије. Не може се замислити 21. век у коме је акт сецесије остављен на слободну вољу етничким заједницама, које сматрају да су им људска права на незадовољавајући начин третирана од престонице. То би био један веома нестабилан свет, оценио је недавно шеф српске дипломатије Вук Јеремић, поновивши да влада у Београду неће признати независност Космета ни по коју цену. С друге стране, оцењују експерти и правни аргументи Приштине су прилично солидни, јер се темеље на праву народа на самоопредељење.

Ова година је изгубљена: глобална економска криза биће дубља, а опоравак спорији и током 2010. године – најновија је злокобна прогноза Међународног монетарног фонда истакнута у полугодишњем извештају Бретон-Вуд институције о светским економским перспективама.
„Глобална економија је у тешкој рецесији изазваној разорном финансијском кризом и акутним губитком пословног поверења: државе које представљају 75 одсто глобалне економије чека осетни пад производње по глави становника”, процењује ММФ.
Мукотрпни спори опоравак глобалног финансијског система резултираће масовном бежанијом инвеститора из земаља у развоју, драматичним скоком незапослености, падом трговинског промета (11 одсто) и незабележеним таласом банкрота... упозорава још Међународни монетарни фонд, апелујући за дозирану, одлучну и уједињену акцију центара политичке и финансијске моћи.
Недавна прогноза извршног директора ММФ-а Доминика Штрос-Кана да ће „2009. година бити ужасна за текући глобални финансијско-економски поредак, са благо назначеним опоравком негде током 2010. године”, тако је јуче је само детаљно разрађена.
Први пут у последњих 60 година светска економија забележиће пад привредне активности, и то за 1,3 одсто.

Научни скуп у Москви о раду Хашког трибунала треба да државном врху Русије пружи аргументе о необјективности овог трибунала и потреби да он буде затворен 2010. године, изјавила је данас Срни Јелена Гускова, директор Института за проучавање балканских сукоба при Академији наука Руске Федерације.
Она је подсетила да у свету постоје жеље и иницијативе да рад Међународног трибунала у Хагу буде продужен на још две до три године.
"Међутим, позиција Русије је доста чврста. Министар иностраних послова Сергеј Лавров поновио је неколико пута да Хашки трибунал треба затворити 2010. године, а ми треба да политичарима пружимо научне аргументе да је Трибунал необјективан како би се он могао што пре затворити и да сви Срби изађу на слободу", рекла је Гускова.
Према њеним речима, у раду дводневног научног скупа учествују научници Руске академије наука, научници из Холандије, Енглеске, Француске, САД и Срба из Републике Српске и Србије.

Упркос свим настојањима српске дипломатије, процес међународног признања Косова није заустављен већ је само, како се чини, успорен.
Земљама које су признале Косово, наиме, у понедељак се придружила и Саудијска Арабија, која ужива значајан утицај у арапском и уопште исламском свету.
Зашто је влада у Ријаду донела ту одлуку, и у којој мери би она могла да охрабри друге арапске земље да признају Косово?
Попустили под притиском САД?
На интернет сајту министарства иностраних послова у Приштини уредно се бележи које су земље када признале независност Косова; на њему се, на 58. месту од понедељка, 20. априла налази и Саудијска Арабија.
Као једна од ретких преосталих апсолутних монарихија на свету, Саудијска Арабија нема навику да новинарима детаљно објашњава своје потезе. ББЦ се зато обратио Абдулу Барију Атвану, главном уреднику листа Ал Кудс, који излази у Лонодну а чита се широм света.

Земље чланица УН, њих 35, доставило је Међународном суду правде поднеске у поступку за утврђивање легалности проглашења независности Косова, саопштио је тај суд.
Поднеске је поднело свих пет сталних чланица Савета безбедности УН - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска. Од 35 држава које су поднеле поднеске Међународном суду правде њих 22 признале су независност Косова, док осталих 13 није.
Од земаља које нису признале Косово, поднеске суду су предале Кина, Русија, Кипар, Румунија, Египат, Словачка, Либија, Шпанија, Иран, Бразил, Аргентина, Азербејџан, Боливија.
С друге стране, 22 државе које признају Косово такође су предале поднеске суду. То су: Чешка, Француска, Швајцарска, Албанија, Аустрија, Немачка, Финска, Пољска, Луксембург, Велика Британија, САД, Естонија, Норвешка, Холандија, Словенија, Летонија, Јапан, Ирска, Данска, Малдиви, Сиера Леоне.
Рок за доставу поднесака био је 17. април.
У том року у Међународни суд правде је пристигао и писани прилог косовских институција, указује се у саопштењу.

Бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић потврдио је пред Хашким трибуналом да су у јулу 1995. године оптужени Вујадин Поповић, Љубиша Беара и Драго Николић били умешани у организацију масовних убистава муслиманских заробљеника из Сребренице, јавила је агенција Бета.
Поповић, Беара и Николић оптужени су, заједно са Винком Пандуревићем и Љубомиром Боровчанином, за геноцид над сребреничким Муслиманима, а Радивој Милетић и Милан Гверо терете се за злочине против човечности у Сребреници и Жепи.
Према оптужници, снаге ВРС су, у данима после заузимања Сребренице 11. јула 1995., организовано убиле око 7.000 муслиманских мушкараца у околини Зворника.
Момир Николић, у то време начелник за безбедност Братуначке бригаде ВРС, пред Трибуналом је 2003. године признао кривицу за злочине против човечности у Сребреници, а 2006. је правоснажно осуђен на 20 година затвора, после чега је пребачен у Финску на издржавање казне.
Дајући исказ као сведок судског већа, Николић је изјавио да му је 12. јула 1995., дан после заузимања града, потпуковник Поповић, начелник за безбедност Дринског корпуса ВРС, наговестио да ће сви заробљени мушкарци бити побијени.

Неким случајем баш јуче, на православни Васкрс, представници неколико хрватских десничарских удружења и бискупских конференција Хрватске и БиХ положили су венце и запалили свеће на простору бившег усташког логора Јасеновац „жртвама партизанских злочина”, чиме се обнавља измишљотина да је на истом месту некадашњег усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима после ослобођења 1945. наставио да делује „партизански логор за Хрвате”, односно квислинге. За равнотежу, положили су затим цвеће и на споменик уморених логораша од усташких крвника.
Ову чудну делегацију предводили су бивши професор Правног факултета и председник Хрватског жртвословног друштва Звонимир Шепаровић и секретар Почасног блајбуршког вода Боже Вукушић. Дотични је осамдесетих година у Немачкој осуђен на доживотни затвор због организовања убиства емигранта Јусуфа Татара за кога је веровао да је агент Удбе, али се испоставило да је био доушник немачке криминалистичке полиције. На тражење Туђмана Немачка је Вукушића почетком деведесетих изручила Хрватској, где је убрзо постао познат као „ловац на удбаше”, а посебно као секретар комисије Сабора која је под вођством Вице Вукојевића утврдила да је за време усташке НДХ убијено тек неколико Јевреја и групица Срба.

Државно тужилаштво подигло је оптужницу против Мехура Селимовића, Адила Руждића и Емира Мустафића због ратног злочина над српским цивилима и заробљеницима у Бихаћу, Цазину и Босанском Петровцу. Селимовић, Руждић и Мустафић, бивши припадници Петог корпуса, оптужени су да су од 1994. до 1996. године починили злочин над заробљеним цивилима српске националности у више објеката на подручју Бихаћа, Цазина и Босанског Петровца.
Према наводима оптужнице, они су за време рата, под командом Атифа Дудаковића, нечовечно поступали, намерно наносили снажни телесни и душевни бол ратним заробљеницима. Ратни заробљеници и цивили су, сматра Тужилаштво, у нечовечним условима држани у логорима у касарни "Адил Бешић" и просторијама цивилног затвора "Луке" у Бихаћу, у аутосервису "Рад" у Цазину, као и другим објектима, где су присиљавани и на "службу у непријатељским оружаним снагама".
У периоду од 1994. до 1996. године Селимовић је био референт за контраобавештајне послове и заменик начелника Одељења Службе војне безбедности команде Петог корупса Армије БиХ. Ружнић је био помоћник команданта за безбедност и оперативац Одељења службе војне безбедности, док је Мустафић био војни полицајац при Петом корпусу Армије БиХ.

Нацртом закона о регионалном развоју предвиђена је подела Срије на седам региона, а Пиротски округ би, према том предлогу, био у саставу Источног региона са седиштем у Зајечару.
Начелник Пиротског управног округа Горан Стаменовић рекао је агенцији Бета да то није коначан предлог и да није сигуран да је неопходно у овом тренутку делити Србију на седам региона.
„Чини ми се да је сва та подела урађена мало вештачки и да би можда број региона могао да се смањи. Сматрам да би формирање једног региона југоисточне Србије са центром у Нишу који би обухватио пчињски, јабланички, топлички, нишавски, пиротски и зајечарски округ, можда било боље решење”, казао је Стаменовић.
Он је додао да је недавно на састанку Савета Пиротског округа кога поред начелника, чине и председници пиротске, бабушничке, белопаланачке и димитровградске општине, разговарано о регионализацији, али да конкретни закључи нису донети.
„С обзиром да је Пирот на граници између Источног региона, са центром у Зајечару и Јужног са центром у Нишу, како је замишљено овом поделом, постоје заговорници и једине и друге идеје”, навео је он.