Срећковић је подсетио да су у току шестомесечне расправе  одржане бројне трибине широм света, као и да је са радном верзијом било упознато више од две хиљаде угледних појединаца и организација у расејању.Сви предлози који су у том периоду стигли,а који су се уклопили у концепцију Закона и нису били у супротности са  законодавством ЕУ и препорукама Савета Европе у потпуности су узети у обзир, рекао је Срећковић. Он је подвукао да се  Закон, у складу са међународним правом и западним стандардима понашања, појединачно бави дијаспором, која обухвата политичку и економску емиграцију и Србима у региому, који у околним земљама живе као аутохтоно становништво.
Најважнија институција  која би требало да проистекне и самог Закона је Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која ће бити носилац нове политике и симбол јединства државе и целокупног српског националног корпуса.Скупштину ће сачињавати 44 делегата дијаспоре и Срба који живе у суседним државама, а њени чланови ће бити уважени грађани у срединама у којима живе. Услове и начин њиховог избора споразумно утврђују организације дијаспоре као и организације Срба у региону без утицаја на њихове одлуке од стране матичне државе. У раду Скупштине, поред представника ресорних министарстава, учествоваће, у својству почасног госта, и председник Републике Србије. Нацрт Закона предвиђа и конституисање Савета за односе са Србима у региону који ће чинити председник Србије, председник Владе, ресорни министри, председник Извршног већа Војводине, представни СПС и други.
Оливера Миловановић