Прилози

Предсједавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић и хрватски председник Стјепан Месић оценили су данас да је потребно што пре решити отворена питања између БиХ и Хрватске, саопштено је из Председништва БиХ.
Током сусрета, који је одржан на маргинама енергетског самита у Софији "Природни гас за Европу: сигурност и партнерство", Радмановић и Месић су разговарали и о унапређењу билатералне сарадње.
Радмановић се у Софији састао и са председником Турске Абдуллахом Гулом и захвалио се његовој земљи на подршци БиХ у реформи одбране, на путу ка НАТО.
Турски председник је обећао да ће наставити да помаже БиХ, посебно у придруживању НАТО снагама, истакавши и да је чланство БиХ у ЕУ неизбежно, јер је "БиХ у срцу Европе".
Саговорници су договорили да се разменом посета пословних људи побољшају услови за инвестирање турских компанија у БиХ, која има посебно велике енергетске потенцијале, док је Радмановић председнику Турске упутио и позив да посети БиХ.
На састанку председавајућег Председништва БиХ са председником Црне Горе Филипом Вујановићем речено је да је веома добар ниво билатералне сарадње БиХ и Црне Горе пример добрих односа у регији.

Некадашњи председник Црвене звезде Драган Стојковић истакао је да су напади садашњег руководства тог фудбалског клуба, које тврди да је он највећи кривац за нагомилане дугове „црвено-белих”, покушај да се његова одсутност искористи као алиби за неспособност управе.
„Пикси” Стојковић је, такође, у саопштењу нагласио да је највећи кривац за финансијску и огранизациону кризу Звезде члан садашњег Управног одбора Драги Мићовић, који је исту функцију имао и током његовог боравка на функцији председника „црвено-белих”, пошто он „ведри и облачи” у београдском клубу.
„Свима је јасно да клубом ведри и облачи Мићовић, да је довео своје људе у УО и стекао лојалност. И све би то било лепо да човек познаје фудбал. Али пошто је он оперисан од фудбала не чуди ме ово стање. Док смо сарађивали добронамерно сам га посаветовао да се не петља у састав тима тренеру као ни да асистира при довођењу играча. Али џаба”, истакао је Стојковић.
Мићовић је, према речима „Пиксија”, у Звезду довео и садашњег генералног секретара Сашу Козића, који је био најгласнији у критикама Стојковића.
Садашње руководство Звезде је Стојковића оптужило за „недомаћинско пословање” током обављања функције председника „црвено-белих”, које је наводно основни узрок тренутног дуга клуба од више од 22 милиона евра.

У фабрици "Фијат Србија" је до прошлог уторка монтирано 305 аутомобила "пунто", од чега су "Фијатови" инжењери одобрили свега 54 возила, пише "Политика", наводећи да делови који стижу из Италије "или нису добро пресовани, или радници не умеју да их монтирају како треба".
"Политика" пише да зазори између хаубе и блатобрана тешко штелују, да је, с једне стране, хауба милиметар испод, а са друге два изнад и прелази преко фара, док "Италијани траже да прати линију".
Лист пише да је тешко рећи у чему је проблем и да је цели процес монтаже компјутеризован, па је мало вероватно да ту долази до пропуста, те додаје да се овакви проблеми нису јављали док је "пунто" излазио под називом "застава 10".
Лакирница је најслабија карика у ланцу производње, јер је технологија стара и аутомобили се фарбају ручно, па је једна серија "пунта" прошле недеље сишла са траке без предњег браника, јер у овом погону нису стигли да га офарбају.
Лакирница је готово потпуно уништена у НАТО бомбардовању, а још није обновљена до потребног нивоа.

Готово да нема Ћупријчанина који не зна коме је посвећена мермерна срцолика плоча у градском парку, на којој је златним словима угравирано: „Мала жена великог срца“. Њоме је Саша Прокић својој супрузи Жељки исказао љубав и захвалност што му је подарила сина иако је имала тешку урођену срчану ману због које је њена трудноћа била крајње ризична. Како је „Политика“ већ писала, Жељка је прва жена у Србији и пета у свету која је са једном срчаном комором и две преткоморе успела да роди здраво дете.
– Хтео сам да јој захвалим што је ризиковала живот да би на свет донела нашег Матију Душана, али и да мотивишем друге жене које имају здравствене проблеме, а желе пород, да кад год погледају у то срце у парку, имају срца да се одлуче да затрудне и преброде страх – наводи Саша за „Политику“, коме је у остварењу замисли да у ћупријском парку постави овај својеврсни белег захвалности помогла екипа телевизијске емисије „Све за љубав“, која је сносила све трошкове.
– Они су предложили да се на срцоликој плочи испише посвета најхрабријој мајци или најхрабријој трудници, али нисам био за то, јер је свака трудница храбра, пошто је свака трудноћа на неки начин ризична. Мислим да сам одабрао праве речи, јер она је баш мала жена с великим срцем – открива нам Саша.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да је на домаћим политичарима да испуне предвиђене услове како би ОХР био затворен.
Наводећи да је ОХР некада имао 700, а сада око 200 људи и да се тај број смањује, Инцко је нагласио да би Канцеларија високог представника одавно била затворена када би локални политичари још боље сарађивали и брже испуњавали Дејтонски споразум.
Инцко је, гостујући синоћ у програму РТРС-а, рекао да је БиХ испунила 147 услова из Мапе пута за либерализацију визног режима БиХ са ЕУ и да остаје још 27, истакавши да о темпу извршавања ових циљева одлучују домаћи политичари.
Високи представник у БиХ категорично је нагласио да не жели да утиче на ток уставних реформи. Инцко каже да се инсистира на реформи Устава БиХ зато што у БиХ неке институције не раде ефикасно, наводећи да су ту још и питања људских права, европских конвенција и слично.
"Заинтересован сам да институције раде, и то ефикасно'', истакао је Инцко, оценивши да сада институције ''не функционишу оптимално, јер постоје неки одговорни који то коче''.

Стручна јавност у Србији изражава умерени оптимизам када је реч о исходу процеса за оцену законитости једностраног проглашења независности Космета пред Међународним судом правде у Хагу. Неспорно је да Београд има чврсте аргументе утемељене на међународном праву. Међутим, крајњи исход, оцењују аналитичари, зависиће првенствено од односа снага и договора великих сила које учествују у процесу. То конкретно значи, да ће суд највероватније донети саветодавно мишљење, без децидних одговора, с препоруком о наставку дијалога у проналажењу дипломатског решења спора. С тим у вези, отвара се питање неопходности алтернативне стратегије Београда  у процесу решавања космеског проблема.
Званични Београд очекује да ће Хашки суд одлучити у корист очувања суверенитета и територијалног инегритета Србије. Не може се замислити 21. век у коме је акт сецесије остављен на слободну вољу етничким заједницама, које сматрају да су им људска права на незадовољавајући начин третирана од престонице. То би био један веома нестабилан свет, оценио је недавно шеф српске дипломатије Вук Јеремић, поновивши да влада у Београду неће признати независност Космета ни по коју цену. С друге стране, оцењују експерти и правни аргументи Приштине су прилично солидни, јер се темеље на праву народа на самоопредељење.

Ова година је изгубљена: глобална економска криза биће дубља, а опоравак спорији и током 2010. године – најновија је злокобна прогноза Међународног монетарног фонда истакнута у полугодишњем извештају Бретон-Вуд институције о светским економским перспективама.
„Глобална економија је у тешкој рецесији изазваној разорном финансијском кризом и акутним губитком пословног поверења: државе које представљају 75 одсто глобалне економије чека осетни пад производње по глави становника”, процењује ММФ.
Мукотрпни спори опоравак глобалног финансијског система резултираће масовном бежанијом инвеститора из земаља у развоју, драматичним скоком незапослености, падом трговинског промета (11 одсто) и незабележеним таласом банкрота... упозорава још Међународни монетарни фонд, апелујући за дозирану, одлучну и уједињену акцију центара политичке и финансијске моћи.
Недавна прогноза извршног директора ММФ-а Доминика Штрос-Кана да ће „2009. година бити ужасна за текући глобални финансијско-економски поредак, са благо назначеним опоравком негде током 2010. године”, тако је јуче је само детаљно разрађена.
Први пут у последњих 60 година светска економија забележиће пад привредне активности, и то за 1,3 одсто.

Научни скуп у Москви о раду Хашког трибунала треба да државном врху Русије пружи аргументе о необјективности овог трибунала и потреби да он буде затворен 2010. године, изјавила је данас Срни Јелена Гускова, директор Института за проучавање балканских сукоба при Академији наука Руске Федерације.
Она је подсетила да у свету постоје жеље и иницијативе да рад Међународног трибунала у Хагу буде продужен на још две до три године.
"Међутим, позиција Русије је доста чврста. Министар иностраних послова Сергеј Лавров поновио је неколико пута да Хашки трибунал треба затворити 2010. године, а ми треба да политичарима пружимо научне аргументе да је Трибунал необјективан како би се он могао што пре затворити и да сви Срби изађу на слободу", рекла је Гускова.
Према њеним речима, у раду дводневног научног скупа учествују научници Руске академије наука, научници из Холандије, Енглеске, Француске, САД и Срба из Републике Српске и Србије.

Упркос свим настојањима српске дипломатије, процес међународног признања Косова није заустављен већ је само, како се чини, успорен.
Земљама које су признале Косово, наиме, у понедељак се придружила и Саудијска Арабија, која ужива значајан утицај у арапском и уопште исламском свету.
Зашто је влада у Ријаду донела ту одлуку, и у којој мери би она могла да охрабри друге арапске земље да признају Косово?
Попустили под притиском САД?
На интернет сајту министарства иностраних послова у Приштини уредно се бележи које су земље када признале независност Косова; на њему се, на 58. месту од понедељка, 20. априла налази и Саудијска Арабија.
Као једна од ретких преосталих апсолутних монарихија на свету, Саудијска Арабија нема навику да новинарима детаљно објашњава своје потезе. ББЦ се зато обратио Абдулу Барију Атвану, главном уреднику листа Ал Кудс, који излази у Лонодну а чита се широм света.

Земље чланица УН, њих 35, доставило је Међународном суду правде поднеске у поступку за утврђивање легалности проглашења независности Косова, саопштио је тај суд.
Поднеске је поднело свих пет сталних чланица Савета безбедности УН - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска. Од 35 држава које су поднеле поднеске Међународном суду правде њих 22 признале су независност Косова, док осталих 13 није.
Од земаља које нису признале Косово, поднеске суду су предале Кина, Русија, Кипар, Румунија, Египат, Словачка, Либија, Шпанија, Иран, Бразил, Аргентина, Азербејџан, Боливија.
С друге стране, 22 државе које признају Косово такође су предале поднеске суду. То су: Чешка, Француска, Швајцарска, Албанија, Аустрија, Немачка, Финска, Пољска, Луксембург, Велика Британија, САД, Естонија, Норвешка, Холандија, Словенија, Летонија, Јапан, Ирска, Данска, Малдиви, Сиера Леоне.
Рок за доставу поднесака био је 17. април.
У том року у Међународни суд правде је пристигао и писани прилог косовских институција, указује се у саопштењу.