Прилози

Министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић позвао је расељене Србе из Хрватске да гласају на локалним изборима у Хрватској 17. маја, и саопштио да је рок за пријављивање продужен до уторка, 12. маја. Срећковић је оценио да су ти избори од изузетне важности за српску заједницу у Хрватској, наводи се у саопштењу Министарства за дијаспору Србије.
Министар је нагласио да је остало још само седам дана до избора и навео да је због велике заинтереваности продужен рок за пријављивање до уторка, као и да је због важности избора организован бесплатан превоз до изборних јединица у Хрватској. Он је рекао да је Министарство за дијаспору подржало многобројна избегличка удружења Срба из Хрватске да се уз подршку Комесаријата за избеглице што боље организују како би у што већем броју гласали на локалним изборима у Хрватској и тако помогли Србима да остваре што већи утицај у локалној власти.
На локалним изборима 17. маја српско гласачко тело укупно ће имати 297.000 бирача, од којих готово 100.000 живи у Србији и Републици Српској, наводи се у саопштењу.

Влада Србије једногласно је усвојила први Закон о дијаспори и Србима у региону, чиме је потврђен суштински заокрет у политичком односу према три милиона наших људи широм света, рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић на конференцији за новинаре.
Министар Срећковић је истакао да доношење Закона о дијаспори и Србима у региону представља само почетак у редефинисању односа између Србије и њених сународника у иностранству, који је истовремено темељ на коме ће се градити међусобни односи у будућности. Закон ће,  Србима у расејању омогућити да се активнио укључе у друштвена, економска и политичка дешавања у Србији, али и подршку матичне државе која је деценијама изостајала.“ Никада,  до сада, Србија и њен државни врх нису придавали тако велики заначај питању односа са дијаспором и Србима у региону и никада  се тако темељно нису  бавили том проблематиком, нагласио је Сречковић, додавши да односи са дијаспором и Србима у региону имају вишеструки значај  и у процесу европских интеграција и изградње модерене Србије.

Републичко јавно тужилаштво и Комисија за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем позвали су лица која имају сазнања или информације, које могу допринети проналажењу Михајловићевог гробног места, да се јаве на телефон 063-603-811. Портпарол тужилаштва Тома Зорић прецизирао је, у изјави Танјугу, да информације могу бити прослеђене и путем електронске поште Окружном јавном тужилаштву у Београду, на адресу okruzno@beograd.ok.jt.rs.
Тужиластво и Комисија позвали су и све особе које поседују архивску грађу, документацију и друге списе везане за извршење смртне казне над Михаиловићем да их доставе Окружном јавном тужилаштву у Београду.
Зорић је објаснио да је позив уследио после одлуке Владе Србије да скине ознаку јавне тајне са списа о извршењу смртне казне над Михаиловићем и ослободи обавезе чувања државне тајне особе које су учествовале у њеном извршењу.

Фатмир Љимај, један од злогласних команданата ОВК, коме је суђено у Хагу за монструозне злочине над Србима у логору "Лапушник", купио је ослобађајућу пресуду за два милиона долара, пише "Прес" позивајући се на транскрипте прислушкиваних телефонских разговора које је Љимај водио са братом Демиром, а које поседује Тужилаштво за ратне злочине у Србији.
Београдски дневник наводи да се из тих разговора види да су амерички адвокати, још пре почетка суђења, знали шта ће да пише у ослобађајућој пресуди.
Амерички адвокати, које је предводио Карим Кан, прво су тражили 6,5 милиона долара да среде ослобађање Љимаја, али су пристали на три пута мању цифру после интервенција "утицајних политичара". Из ових транскрипата произилази да је значајну улогу у ослобађању "монструма из Лапушника" одиграо бивши шеф УНМИК-а Михаел Штајнер, који је лично ургирао за Лимајево ослобађање и посредовао у уговарању "цене пресуде".
Прислушкивани Љимајеви разговори препричани су на више од 30 страна, наводи "Прес". Према овим транскриптима, Фатмира Љимаја је 6. јула 2003. године брат обавестио у телефонском разговору да амерички адвокати стижу у Приштину и да треба да буде уговорен састанак са Штајнером да би се размотрила нека питања.

Хашки трибунал јуче је правоснажно осудио официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина на 17 година затвора, пооштривши првостепену казну којом је за помагање злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. био осуђен на пет година затвора.
Жалбено веће трибунала је, усвојивши жалбу Тужилаштва, Шљиванчанина (55) прогласило кривим за помагање и подржавање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, у ноћи између 20. и 21. новембра 1991. године, преиначивши, уз противљење двоје судија, налаз из првостепене пресуде.
Првостепеном пресудом, Шљиванчанин је био ослобођен по тој тачки оптужнице, а осуђен за помагање и подржавање мучења и окрутног поступања према тим заробљеницима.
Истовремено, Жалбено веће трибунала потврдило је првостепену казну од 20 година затвора првооптуженом Милету Мркшићу (61) за помагање и подржавање убиства, мучења и окрутног поступања према заробљеницима.
У то време, пуковник Мркшић био је командант Прве гардијске бригаде ЈНА, односно Оперативне групе Југ на вуковарском ратишту, а мајор Шљиванчанин бригадни официр за безбедност.

The Crown Witness at The Hague
From the desk of John Laughland on Sat, 2009-05-02 08:27
In 1993, a year after the war in Bosnia broke out, the Republic of Bosnia-Herzegovina lodged an appeal with the International Court of Justice against the Federal Republic of Yugoslavia, alleging that the country was committing genocide against it. The wheels of international justice turn slowly, especially at the ICJ (an arbitration court with no coercive power and little competence in international criminal law) and the ruling was not handed down until February 2007. It found against Bosnia and in favour of Serbia on almost every single count, especially on the central charge that Yugoslavia had somehow controlled the Bosnian Serbs.
The ICJ ruling also systematically dismissed the Bosnian Muslims’ claims that Bosnian Serb forces were trying to wipe them out as a nation. The Bosnians adduced a massive amount of material from the grisly to the ridiculous. Some of this material has since been found to be untrue, such as a the famous claim that a Bosnian Serb camp guard forced one Muslim inmate to bite off another inmate’s testicles; other claims were always absurd, such as that genocide was demonstrated when Bosnian Serb soldiers caused “mental harm” to Muslims by forcing them to make the sign of the cross.

Чињеница да НАТО ни после десет година није подлегао кривичној одговорности за оно што је починио у Србији велики је правни проблем који није нимало лако решити, казао је јуче за „Политику” Марк Грубер, европски директор Међународне федерације новинара. Ниједан суд не може да отпочне суђење НАТО-у, за то нема основа у међународном праву, јер је Северноатлантска алијанса наддржавни субјекат, међународна коалиција држава.
– Оштро осуђујемо овај злочин. Најмање што би НАТО требало да учини јесте да упути речи извињења. Већ десет година протестујемо против чињенице да је НАТО гађао једну телевизијску станицу, знајући да у згради има новинара. Медији никада не смеју бити војни циљ – поручује Грубер.
Амнести интернешенел, организација која се бори против кршења људских права, окарактерисала је у свом извештају из 2002. године бомбардовање РТС-а ратним злочином и озбиљним кршењем међународног хуманитарног права. Док су писали извештај, стручњаци Амнести интернешенела сусрели су се са представницима НАТО-а, и поставили им питање одговорности за те злочине, рекла је јуче за наш лист Шан Џоунс, експерт у балканском тиму истраживача Амнести интернешенела. Тај, и слични извештаји других међународних организација предати су главном хашком тужиоцу. Хаг јесте покренуо неку врсту истраге, али она није била кривична. Радило се само о прелиминарној процени да ли постоји основ за кривичну истрагу, али од тога није било ништа.

Екипа математичара из Србије убедљив је победник, екипно и појединачно, на 26. Балканској математичкој олимпијади која је у Крагујевцу завршена церемонијом доделе медаља најбољима.
На олимпијади је учествовало 115 ученика из 11 балканских земаља.
У појединачном делу такмичења најбољи је био ученик првог разреда Математичке гимназије у Београду Теодор вон Бург (16), коме је то дванаеста међународна Златна медеља на разним такмичењима из математике. "Задвољан сам убедљивом победом. Нисам могао боље да прођем и такмичење ће ми остати у лепом сећању", рекао је Вон Бург који је освојио 35 поена.
Бург је рекао да се припрема за предстојеће интернацонално такмичење у Немачкој на коме ће учествовати учесници из 90 земаља света. Вон Бург је додао да није стипендиста ниједне установе, јер га је Министарство културе одбило са образложењем "да је још млад", а Републички фонд за младе таленте је обећао, али се то обећање, за сада, није реализовало.
Бург је, одлуком стручног жирија, најбоље решио проблемске задатке из геометрије, алгебре, теорије бројева и комбинаторике.

Бивши шеф Спољнополитичког одбора Сената САД у свакој етапи југословенског распада, и у Босни и на Косову, заговарао је увек исту политику бомбардовања Срба. Вашингтон ће од српске власти заузврат очекивати више “реализма” и “конструктивности” у односу на Косово и Босну и Херцеговину
Прва званична посета Џозефа Бајдена Београду одиграла се пре шеснаест година и није добила готово никакав публицитет у београдској штампи. Био је април 1993, а тадашњи председник Пододбора за Европу у Одбору за спољнополитичке односе Сената САД није желео да се појави на прес конференцији са Слободаном Милошевићем. Особље америчке амбасаде у Београду рекло му је да ће Милошевић вероватно желети да се у пропагандне сврхе заједно са Бајденом појави пред новинарима. Рекли су му и то да државна телевизија неће верно пренети сенаторове речи критике према политици Београда у Босни и Херцеговини, већ ће их прекрити глас спикера који ће уверавати гледаоце да је гост из Вашингтона дошао да изрази поштовање председнику Југославије као важној светској личности.
Ако у мају ове године посети Србију, као што изгледа намерава, амерички потпредседник неће избегавати ни камере ни појављивање у јавности са врхом српске власти. Односи између Србије и Сједињених Држава ни сада нису идилични, али до Бајденове посете не би ни дошло да Вашингтон није одлучио да начини веома јаван, јасан и симболичан гест подршке врху садашње српске власти.

Док вести о ширењу свињског грипа сустижу једна другу, многи се питају да ли је то онај опасни грип на који су стручњаци упозоравали годинама?
Чека ли нас велика глобална епидемија која би могла убити милионе широм света, као што је била пандемија 1918. године?
Прерано је рећи.
"Тренутно се налазимо у ситуацији која се може развити у два екстрема. Зараза би могла да утихне за неколико седмица и да се никад више не појави. На другој страни, можда је ово што се сада дешава почетак једне огромне пандемије", каже Мишел Остерхолм са Универзитета Минесота, научница која се бави управо грипом.
Због бриге и панике која влада у неким деловима света, од здравствених стручњака се тражи да се изјасне о могућим правцима и масовности развоја болести.
Амерички стручњак, др. Ричард Вензел, из Међународног удружења за инфективне болести, каже, међутим, да "прва лекција за све који се баве предвидањима грипа гласи: они који су покушали углавном су погрешили".
Пандемије грипа се јављају с релативном редовношћу од 1500 -их, али она која се највише памти била је 1918-1919. године. Такозвани шпански грип убио је између 20 и 50 милиона људи.