Прилози

Челни људи америчког "Џенерал моторса" затражиће, на препоруку владе, судску заштиту од банкрота или ове недеље или почетком јуна, објавио је "Вашингтон пост".
Компанија би могла да рачуна на 30 милијарди долара помоћи од државе, пише лист, позивајући се на изворе блиске преговарачима компаније и администрације председника САД Барака Обаме.
Износ улагања од око 30 милијарди долара нешто је што би се још могло мењати, али та сума би повећала инвестиције федералне владе у ГМ на скоро 45 милијарди долара, истиче лист и наводи да би влада тиме имала 50 одсто удела у новом, поузданијем и много конкурентнијем ГМ-у.
Договор о уласку ГМ-а у стечајни поступак објављен је истовремено када је лист, позивајући се на изворе из ауто-индустрије, објавио да би "Крајслер" могао да изађе из банкрота већ следеће недеље.
"Крајслер" излази из минуса
"Крајслер" је затражио привремно банкротство, како би се ослободио дугова према повериоцима. Амерички гигант би тада могао да уђе у посао са италијанским "Фијатом", што је, по многима, једини начин да се компанија подигне на ноге.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да ће упркос светској економској кризи, ове године наша дијаспора послати у Србију више новца него претходних година, што ће у знатној мери допринети макроекономској стабилности земље и очувању животног стандарда грађана.
"С обзиром на то да се ове године очекује мање инвестиционих прихода из иностранства, ниво девизних дознака из дијаспоре требало би да буде исти или већи него протеклих година, када је у матицу стизало просечно четири милијарде долара годишње, а 2007. године чак 4,9 милијарди", рекао је Срећковић у интервјуу Танјугу. Срећковић је истакао да седмина свих економских вредности створених у Србији потичу од девизних дознака из дијаспоре, због чега је, како је истакао, важно да креатори нашег привредног система постану свесни економског потенцијала дијаспоре.
"Зато нашим потенцијалним инвеститорима из дијаспоре треба у што већој мери понудити конкуретне инвестиционе пројекте, како та средства не би одлалазила у крајњу потрошњу", истакао је Срећковић, који очекује да ће, осим дознака, наша дијаспора наставити са инвестирањем у многе регионе Србије.

Јованка Броз, удовица бившег председника СФРЈ, последњих недеља је поново предмет медијске пажње. Посете двојице министара Владе Србије у кући у којој живи од Титове смрти, Расима Љајића и Ивице Дачића, опет су скренуле пажњу јавности на, у најмању руку, чудан положај некадашње прве даме из времена када је Југославија била велика и поштована земља.
Министри Љајић и Дачић су после ових посета изјавили да ће учинити оно што је у њиховој надлежности да се њена ситуација побољша. То је био и повод да се о њој изнова пише уз обиље спекулација и сензационалистичких детаља који њен случај прате већ готово три деценије.
Сама Јованка Броз за све ово време није се ниједном огласила у јавности. Иако су јој се обраћали новинари из неких најугледнијих редакција света, уљудно је одбијала да говори о себи, мада је од хонорара који су јој за то нуђени могла пристојно да живи.
За „Политику” је, међутим, прошле недеље пристала да, први пут, одговори на неколико новинарских питања.
Зашто сте престали да сваке године, 4. маја, на дан Титове смрти, одлазите у Кућу цвећа и на мермерну плочу која покрива гроб положите свој букет?

Хиљаде југоносталгичара и симпатизера Јосипа Броза Тита похрлиле су данас у његов родни Кумровец, како би прославили 117. годишњицу његовог рођења и Дан младости.
За фотографисање уз Титов кип чекало се у непрегледним колонама, а обожаватељи су га засули цвећем. Транспаренти, капе "титовке", југословенске заставе и фотографије бившег југословенског председника и ове су године били неизоставан декор. Све је било пропраћено певањем југоносталгичних песама, међу којима и обавезне заклетве "Друже Тито, ми ти се кунемо!".
У малом Кумровцу данас се, према неким проценама, стиснуло чак десетак хиљада људи из свих крајева Хрватске, али и из Словеније и БиХ. Томислав Бадовинац, председник Савеза друштва "Јосип Броз Тито", на централном скупу, критиковао је што су најновије масовне гробнице, без пуно размишљања, одмах стављене на терет Титове душе. "Злочини су почињени и то нити можемо, нити желимо порицати", рекао је Бадиновац, који је критиковао и говор Андрије Хебранга у Блајбургу, јер је, "по питању Јосипа Броза Тита и тужилац и судија, и без доказа га је прогласио злочинцем".

Тврдња да тајне организације, на челу са најутицајнијим политичарима, бизнисменима и банкарима из потаје владају светом, са намером да образују светску владу и да коначно у потпуности завладају планетом. Зашто је то теорија? Зато што је нико није доказао у пракси. Зашто да је доказује, ако је толико очигледна?
Додатни "детаљи" објављени већ у безброј књига и новинских написа подразумевају да је коначни циљ "завере" контролисање свих светских ресурса, непостојање нација, већ само региона, једна религија, један устав, једна црква и једна монета... Па зар на новчаници од једног долара већ деценијама не стоји "новус ордо секлорум" или "нови светски поредак"?
Одговор на ова питања ових дана је "допричан" у предграђу Атине - Вуљагменију, у луксузном хотелу "Астир", где је окончан 57. састанак групе "Билдерберг", по свему судећи најутицајније групе моћника на свету, који се окупљају једном годишње. "Билдерберг" је организовао незваничну годишњу конференцију на којој се присуствује по позиву, а неко би могао да их назове и највећом невладином организацијом на планети.

Амерички потпредседник није успео да склопи један регионални триптих, после ове посете свако ће да тумачи ствари како хоће
Одмах да демантујем све оне који су писали о српским „миговима 29”, који су, наводно, штитили авион америчког потпредседника Џозефа Бајдена од уласка у ваздушни простор Србије до слетања на аеродром у Сурчину. Није било „мигова 29” на том задатку, јер Американцима ни на памет није падало да ризикују да ,,неко нешто погреши”. Нису прихватили ни војни аеродром Батајница, као алтернативни за случај да није могуће слетање у Сурчину. За алтернативне аеродроме, као место спуштања потпредседничког авиона, изабрали су Приштину и Авијано. Имају горива. Хеликоптер који је био тог дана у ваздуху изнад Београда није био војни, већ полицијски.
Дакле, најзначајнији аспект посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији јесте што је Бајден уопште и дошао. Правити сада од те посете мистификацију и вредновати само на томе приоритете спољне политике нове администрације у Вашингтону јесте гледање у политичку шољицу кафе. Прекор Европљанима, сигнал нових америчких хемисферских приоритета? Као прво, нова америчка администрација на плану спољне политике још „лута” и као да купује време за одлучније ставове и потезе: Иран, антибалистички ракетни штит у Европи, Северна Кореја, Блиски исток...

Министарство вера Србије оценило је данас да је „контроверзни” реисулема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић, током боравка у посети Исламској заједници у Србији, којом руководи главни муфтија Муамер Зукорлић, „упутио врло претеће и увредљиве поруке Србији”.
У саопштењу министарства је наведено да је оно примило к знању речи реисулеме Церића и „озбиљно схватило претње које је овај верски поглавар директно и индиректно упутио Републици Србији и њеној безбедности”.
„Због тога сматрамо да Мустафа Церић не заслужује да буде добродошао гост у нашој земљи”, истиче се у саопштењу. Министарство је указало да је реисулема један од неколико бошњачких политичара који су имали приступ тајним ратним финансијским фондовима и да је творац идеје о Бошњацима као делу турског народа и хегемонистичке великобошњачке идеологије о „босанској нацији од три етничке групе”.
Церић је, подсећа се у саопштењу, на скупу у Новом Пазару, у виду својеврсне заклетве, присутнима пренео поруку са надгробног споменика ратног лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића: „И кунемо се Великим Богом да нећемо робови ничији бити”.

Председник Србије Борис Тадић изразио је уверење да посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији отвара нову етапу у односима Србије и САД и истакао потребу за дијалогом упркос неслагањима због Косова.
"Потпредседник Бајден и ја смо се сложили да је сада прилика да успоставимо потпуно нови ниво комуникације између наше две земље. Уверен сам да дијалогом који је базиран на обостраном уважавању можемо много да постигнемо", рекао је Тадић након састанка са Бајденом.
Бајден и Тадић разговарали су прво у "четири ока" нешто више од једног сата, после чега су разговори настављени са делегацијом Србије.
Тадић је у изјави новинарима рекао да Србија, упркос различитим ставовима по питању Косова, "жели најбоље могуће партнерске односе са Америком".
"Има много тема које нас спајају, које сагледавамо на исти начин и на којима можемо да сарађујемо. То је пре свега интеграција западног Балкана у ЕУ, као и борба против међународног криминала и тероризма", рекао је председник Србије.
Подсетио је на савезништо САД и Србије у два светска рата и додао да су две земље "данас савезници у програму Партнерству за мир".

Председник извршног одбора Самосталне демократске српске странке у Хрватској Боро Ркман изразио је задовољство резултатима које је његова партија остварила на хрватским локалним изборима. Он је у изјави за Међународни радио Србија оценио да би ти резултати били и знатно бољи да није било расипања гласова на више српских странака.
Ркман подсећа да је и на овим локалним изборима више српских странака изашло са самосталним листама својих кандидата, тако да је дошло до дисперзије српских гласова. То је и основни разлог што нису остварени резултати који омогућавају представницима главних српских странака које партиципирају у власти на републичком нивоу бољу преговарачку позицију са владајућом гарнитуром, односно покретање најзначајнијих питања за Србе, каже Ркман. Таква распарчана политичка сцена углавном одговара Влади Хрватске, која ће, како је рекао, “увек међу српским партијама пронаћи џокера да одвуче део гласова и на тај начин отупи оштрицу и потенцијал његове странке“.
Самостална демократска српска странка је у овом тренутку најјача политичка странка Срба у Хрватској и након ових избора управљаће са 17 или 18 општина, док по броју одборника остаје на нивоу прошлих избора. Ркман наводи да је странка негативно изненађење доживела у Вуковару, где су Срби углавном гласали за СДП, а не за српске странке.

Уочи посете потпредседника САД Џозефа Бајдена, поводом Косова и Метохије амерички амбасадор Камерон Мантер, који одлази, ставове две земље изразио је реченицом: „Сложили смо се око тога да се око Косова не слажемо”. На питање како ће онда изгледати разговори о овој теми државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић у интервјуу за „Политику” одговара да је српској страни, ако је већ тако, боље да не намеће разговоре о Косову.
У дипломатским круговима може се чути да ће Бајден тражити да Србија „не омета живот на Косову”.
Србија и не омета живот на Косову. Напротив, настојимо да својим поступцима помогнемо стабилизацији политичких и економских прилика.
Вероватно под тим мисле на интегрисање севера у косовске институције.
Не, они под тим мисле да не ометамо пут Косова према међународним финансијским институцијама.
Па Косово је већ примљено у ММФ.
Јесте, али Србија нема разлог да омета стабилизацију економских и политичких прилика, јер нестабилност угрожава Србе.