Саопштавајући правоснажну пресуду, председавајући судија Теодор Мерон назначио је да је мајор Шљиванчанин по Женевској конвенцији био дужан да заштити хрватске заробљенике, чију је евакуацију из вуковарске болнице спроводио по наређењу пуковника Мркшића.
Према пресуди, Шљиванчанин је морао знати за могућност да ће припадници српских паравојних снага, који су били на Овчари, побити све заробљенике, пошто је Мркшић увече 20. новембра 1991. године наредио да се са фарме повуче војна полиција ЈНА.
Тај закључак судије су извеле на основу налаза из првостепене пресуде да је Шљиванчанин раније тог дана био на Овчари и видео да паравојници злостављају заробљенике. „По Женевској конвенцији, Шљиванчанин је био дужан да заштити заробљенике и да не дозволи да они буду предати било коме, док се не увери да им нико неће нашкодити.Мркшићево наређење о повлачењу ЈНА са Овчаре, Шљиванчанина није ослобађало те дужности”, наглашава се у сажетку пресуде који је прочитао судија Мерон.
Пропуштањем да делује на заштити заробљеника – чак и насупрот наређењу претпостављеног Мркшића – Шљиванчанин је, по пресуди, „значајно допринео” масовном убиству које је уследило критичне ноћи. „Шљиванчанин је могао наредити војној полицији да не напушта ратне заробљенике, иако је то, после Мркшићевог наређења, било супротно његовим овлашћењима.Могао је да покуша да Мркшића убеди да повуче наређење или, ако не успе, да позове претпостављеног генерала Александра Васиљевића у Београд. Да је успео да војну полицију врати на Овчару, то би значајно смањило могућност убиства”, наглашава се у пресуди.
Апелационо веће је казну Шљиванчанину повећало и на основу жалбе тужилаштва да је првостепена пресуда за помагање мучења заробљеника била непримерено ниска, с обзиром на тежину злочина и рањив положај жртава.
И Мркшић и Шљиванчанин осуђени су за кршење закона и обичаја ратовања, а ослобођени кривице по осталим тачкама оптужнице која им је на терет стављала прогон на расној, верској и политичкој основи, истребљење и убиства као злочине против човечности.
Апелационо веће одбило је у потпуности жалбе Мркшића и Шљиванчанина на првостепену пресуду.
Пошто је правоснажна пресуда изречена, Шљиванчанинова супруга Перса гласно је протестовала на галерији за посматраче, ударајући рукама по стакленом зиду суднице.
Шљиванчанинова је затим, окружена припадницима обезбеђења и браниоцима њеног супруга, у холу трибунала, уз псовке, узвикивала да је „осуђен невин човек”.
Током расправе о жалбама, крајем јануара ове године, браниоци су тражили да Мркшић и Шљиванчанин буду ослобођени, а тужиоци да им казне буду пооштрене. За Шљиванчанина, заступници оптужбе су затражили казну од 30 година затвора.
У притвору трибунала, Шљиванчанин, који је ухапшен у јуну 2003. године, одслужио је током претпроцесног поступка и суђења, 90 одсто првостепене казне од пет година затвора. На привремену слободу, са које се вратио прекјуче, пуштен је у децембру 2007. године.
Мркшић је у судском притвору од маја 2002. када се добровољно предао. Време проведено у притвору биће им урачунато у издржану казну.
Првостепено суђење вуковарској тројки је пред трибуналом почело 11. октобра 2005, а завршне речи одбране и оптужбе одржане су од 15. до 17. марта 2007. године.
Окружни суд у Београду изрекао је 12. марта пресуду у поновљеном процесу „Овчара” оптуженима којима се суди пред домаћим правосуђем. ПрвооптужениМирољуб Вујовић,  некадашњи командант Територијалне одбране Вуковара осуђен је на максималних 20 година затвора због ратног злочина над 200 ратних заробљеника на пољопривредном добру Овчара, у новембру 1991. године. Иста казна је изречена још шесторици оптужених припадника ТО и добровољачке јединице „Лева суподерица”, док су осталима изречене углавном блаже казне него на првом суђењу.
Доротеа Чарнић
Драконска казна
Адвокат Горан Петронијевић, бранилац и рођак Веселина Шљиванчанина сматра да је пресуда неразумна и да представља резултат утицаја хрватског лобија на Хашки трибунал.
„Ово је пример доношења пресуде под политичким притиском. Шљиванчанину је изречена драконска казна. Србија као држава ништа није учинила да помогне својим грађанима у Хагу. За разлику од нас Хрватска је постигла да њени људи прођу што боље пред тим судом”, оценио је адвокат Петронијевић који је присуствовао јучерашњем изрицању правноснажне пресуде.
Бранилац је подсетио да је Шљиванчанин у првостепеној пресуди био оглашен кривим за такозвану помоћ нечињењем, а сада је пресуда делом преиначена.
„У пресуди се каже да је Мркшић издао наређење, а да Шљиванчанин ништа није предузео да га спречи, што је нелогично јер је Мркшић Шљиванчанину био надређен”.
У разговору за „Политику” Петронијевић додаје да су чланови већа гласали за овакву пресуду у односу три према два, односно два члана већа била су против овакве одлуке.
Веселин Шљиванчанин, према речима Петронијевића, није могао ни да претпостави какву ће одлуку донети другостепени суд. Он је сматрао да му је првостепена казна од пет година изречена зато да би му био покривен притвор. После годину и по дана, колико је провео на слободи Шљиванчанин је отишао у Хаг да чује другостепену пресуду, али је због висине казне задржан у притвору.
Адвокат Петронијевић каже да ће Шљиванчанин имати право на такозване ванредне правне лекове, којима би се евентуално могла обарати оваква пресуда, али ће ту могућност имати у земљи у којој буде упућен на издржавање казне.
Изненађење пресудом
Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом изненађен је пресудом Жалбеног већа трибунала којом је Веселину Шљиванчанину првостепена казна од пет година затвора преиначена на казну затвора у трајању од 17 година, док је Милету Мркшићу потврђена казна затвора од 20 година.„Драстично пооштравање казне окривљеном Шљиванчанину биће тешко разумљиво за нашу јавност и представљаће још један фактор који ће допринети да се поверење српске јавности у непристрасност рада трибунала додатно умањи.Сматрамо да ће неразумевање пресуда трибунала отежати процес суочавања с прошлошћу у државама региона”, наводи се у саопштењу које преноси Фонет.
Овим никако не оспоравамо тежину злочина учињеног на Овчари, код Вуковара, за који се и пред нашим правосуђем воде поступци против више лица окривљених да су непосредно учествовали у извршењу тог кривичног дела.