Прилози

Тврдња да тајне организације, на челу са најутицајнијим политичарима, бизнисменима и банкарима из потаје владају светом, са намером да образују светску владу и да коначно у потпуности завладају планетом. Зашто је то теорија? Зато што је нико није доказао у пракси. Зашто да је доказује, ако је толико очигледна?
Додатни "детаљи" објављени већ у безброј књига и новинских написа подразумевају да је коначни циљ "завере" контролисање свих светских ресурса, непостојање нација, већ само региона, једна религија, један устав, једна црква и једна монета... Па зар на новчаници од једног долара већ деценијама не стоји "новус ордо секлорум" или "нови светски поредак"?
Одговор на ова питања ових дана је "допричан" у предграђу Атине - Вуљагменију, у луксузном хотелу "Астир", где је окончан 57. састанак групе "Билдерберг", по свему судећи најутицајније групе моћника на свету, који се окупљају једном годишње. "Билдерберг" је организовао незваничну годишњу конференцију на којој се присуствује по позиву, а неко би могао да их назове и највећом невладином организацијом на планети.

Амерички потпредседник није успео да склопи један регионални триптих, после ове посете свако ће да тумачи ствари како хоће
Одмах да демантујем све оне који су писали о српским „миговима 29”, који су, наводно, штитили авион америчког потпредседника Џозефа Бајдена од уласка у ваздушни простор Србије до слетања на аеродром у Сурчину. Није било „мигова 29” на том задатку, јер Американцима ни на памет није падало да ризикују да ,,неко нешто погреши”. Нису прихватили ни војни аеродром Батајница, као алтернативни за случај да није могуће слетање у Сурчину. За алтернативне аеродроме, као место спуштања потпредседничког авиона, изабрали су Приштину и Авијано. Имају горива. Хеликоптер који је био тог дана у ваздуху изнад Београда није био војни, већ полицијски.
Дакле, најзначајнији аспект посете потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији јесте што је Бајден уопште и дошао. Правити сада од те посете мистификацију и вредновати само на томе приоритете спољне политике нове администрације у Вашингтону јесте гледање у политичку шољицу кафе. Прекор Европљанима, сигнал нових америчких хемисферских приоритета? Као прво, нова америчка администрација на плану спољне политике још „лута” и као да купује време за одлучније ставове и потезе: Иран, антибалистички ракетни штит у Европи, Северна Кореја, Блиски исток...

Министарство вера Србије оценило је данас да је „контроверзни” реисулема Исламске заједнице Босне и Херцеговине Мустафа Церић, током боравка у посети Исламској заједници у Србији, којом руководи главни муфтија Муамер Зукорлић, „упутио врло претеће и увредљиве поруке Србији”.
У саопштењу министарства је наведено да је оно примило к знању речи реисулеме Церића и „озбиљно схватило претње које је овај верски поглавар директно и индиректно упутио Републици Србији и њеној безбедности”.
„Због тога сматрамо да Мустафа Церић не заслужује да буде добродошао гост у нашој земљи”, истиче се у саопштењу. Министарство је указало да је реисулема један од неколико бошњачких политичара који су имали приступ тајним ратним финансијским фондовима и да је творац идеје о Бошњацима као делу турског народа и хегемонистичке великобошњачке идеологије о „босанској нацији од три етничке групе”.
Церић је, подсећа се у саопштењу, на скупу у Новом Пазару, у виду својеврсне заклетве, присутнима пренео поруку са надгробног споменика ратног лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића: „И кунемо се Великим Богом да нећемо робови ничији бити”.

Председник Србије Борис Тадић изразио је уверење да посета потпредседника САД Џозефа Бајдена Србији отвара нову етапу у односима Србије и САД и истакао потребу за дијалогом упркос неслагањима због Косова.
"Потпредседник Бајден и ја смо се сложили да је сада прилика да успоставимо потпуно нови ниво комуникације између наше две земље. Уверен сам да дијалогом који је базиран на обостраном уважавању можемо много да постигнемо", рекао је Тадић након састанка са Бајденом.
Бајден и Тадић разговарали су прво у "четири ока" нешто више од једног сата, после чега су разговори настављени са делегацијом Србије.
Тадић је у изјави новинарима рекао да Србија, упркос различитим ставовима по питању Косова, "жели најбоље могуће партнерске односе са Америком".
"Има много тема које нас спајају, које сагледавамо на исти начин и на којима можемо да сарађујемо. То је пре свега интеграција западног Балкана у ЕУ, као и борба против међународног криминала и тероризма", рекао је председник Србије.
Подсетио је на савезништо САД и Србије у два светска рата и додао да су две земље "данас савезници у програму Партнерству за мир".

Председник извршног одбора Самосталне демократске српске странке у Хрватској Боро Ркман изразио је задовољство резултатима које је његова партија остварила на хрватским локалним изборима. Он је у изјави за Међународни радио Србија оценио да би ти резултати били и знатно бољи да није било расипања гласова на више српских странака.
Ркман подсећа да је и на овим локалним изборима више српских странака изашло са самосталним листама својих кандидата, тако да је дошло до дисперзије српских гласова. То је и основни разлог што нису остварени резултати који омогућавају представницима главних српских странака које партиципирају у власти на републичком нивоу бољу преговарачку позицију са владајућом гарнитуром, односно покретање најзначајнијих питања за Србе, каже Ркман. Таква распарчана политичка сцена углавном одговара Влади Хрватске, која ће, како је рекао, “увек међу српским партијама пронаћи џокера да одвуче део гласова и на тај начин отупи оштрицу и потенцијал његове странке“.
Самостална демократска српска странка је у овом тренутку најјача политичка странка Срба у Хрватској и након ових избора управљаће са 17 или 18 општина, док по броју одборника остаје на нивоу прошлих избора. Ркман наводи да је странка негативно изненађење доживела у Вуковару, где су Срби углавном гласали за СДП, а не за српске странке.

Уочи посете потпредседника САД Џозефа Бајдена, поводом Косова и Метохије амерички амбасадор Камерон Мантер, који одлази, ставове две земље изразио је реченицом: „Сложили смо се око тога да се око Косова не слажемо”. На питање како ће онда изгледати разговори о овој теми државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић у интервјуу за „Политику” одговара да је српској страни, ако је већ тако, боље да не намеће разговоре о Косову.
У дипломатским круговима може се чути да ће Бајден тражити да Србија „не омета живот на Косову”.
Србија и не омета живот на Косову. Напротив, настојимо да својим поступцима помогнемо стабилизацији политичких и економских прилика.
Вероватно под тим мисле на интегрисање севера у косовске институције.
Не, они под тим мисле да не ометамо пут Косова према међународним финансијским институцијама.
Па Косово је већ примљено у ММФ.
Јесте, али Србија нема разлог да омета стабилизацију економских и политичких прилика, јер нестабилност угрожава Србе.

Одлуком да бомбардује Србију марта 1999. године НАТО се изненада претворио у „агресивну војну машинерију која може да употреби силу кад и где год то одлучи”, истиче се у ауторском коментару бившег канадског амбасадора у Југославији Џејмса Бисета у канадском дневнику „Глоуб енд Мејл”.
Бивши канадски званичник у „Глоуб енд мејлу” пише да је НАТО у марту 1999. године одлучио да се оглуши о члан 1 Северноатлантског споразума у складу са којим НАТО неће употребити, нити ће претити да ће употребити силу у решавању међународних спорова и према којем ће овај савез увек поштовати Повељу УН.
Сила је, међутим, употребљена, „да би се наводно спречио геноцид и етничко чишћење албанског становништва на Косову”, пише Бисет.
Чланак под насловом „Време је да се заврши хладни рат” само је један у низу коментара у којима овај аутор отворено критикује политику коју заступају Запад и НАТО у источној Европи, а посебно на Балкану.
Други претходно објављени истакнути наслови су, рецимо, „Бомбардовање НАТО - повратак варварству” и „Трагична грешка на Косову”, у којима Бисет, који је дужност амбасадора у Југославији обављао од 1990. до 1992. године, објашњава свој став да до сукоба на простору бивше Југославије не би ни дошло да је постојао искрен напор да се на позитиван начин преговара са југословенском владом.

Две хиљаде шесто седамдесет шестог гола неће бити. Цар стрелаца Александар Шапић је одлучио да каже збогом ватерполу у 31. години.
Иза њега је 20 медаља с репрезентацијом. Играо је на четири олимпијске игре, на по пет светских и европских првенстава и светских лига, два светска купа, и једне медитеранске игре. Изабран је у идеални тим два пута на олимпијским играма и европским првенствима и три пута на светским шампионатима.
Освојио је Лигу шампиона, два трофеја у Купу ЛЕН и по девет победа у националним првенствима и куповима. Четрнаест последњих сезона је непрекидно био најбољи стрелац у националним лигама.
Дао је 981 гол за нашу репрезентацију (одиграо 385 утакмица). Био је најбољи стрелац на две олимпијске игре, три европска првенства, четири светска шампионата и светске лиге и на оба светска купа. У СРЈ је постигао 924 гола, у Италији 494 и у Русији 276.

Био је то финале у којем један тенисер не сме да изгуби, а други нема шта да изгуби. Када су очекивања са две стране мреже потпуно различита, онда фавориту може да буде и теже него аутсајдеру, а Новак Ђоковић је у одлучујућем мечу на првом турниру АТП у Београду био фаворит и то колики. И све је некако испало очекивано, осим што је преко пута нашег најбољег играча био Лукаш Кубот, први Пољак у финалу после четврт века, о којем су површни познаваоци тениса и у ово време узлета белог спорта код нас сигурно мало знали.
Око 7.000 гледалаца је испунило главни стадион у тениском центру „Милан Гале Мушкатировић” да би најзад били и непосредни сведоци тријумфа нашег најбољег играча. И Ђоковић им је победу и подарио, а његов противник је допринео да меч већ виђеног победника и потпуног аутсајдера не буде незанимљива представа. Наш ас се домогао 13. титуле у каријери, а друге ове године са 6:3, 7:6 (7:0). За радост после победе у коју нико није сумњао припремио се уочи меча. Очас је уместо мајице у којој је играо обукао другу на којој је писало „Србијо, волим те”. То није могао да напише у неколико секунди...

На врхунцу каријере, у најбољим спортским годинама, а само неку недељу после освајања руске титуле шампиона са Штурмом, прослављени српски ватерполиста Александар Шапићодлучио је да заврши са играњем. Девет месеци пошто је, због неслагања са селектором Дејаном Удовичићем и лоших односа с једним од најутицајнијих људи у нашем ватерполу Ненадом Манојловићем, отишао из репрезентације, „краљ голгетера“ сасвим је одложио капицу. И све изненадио, јер је као тридесетогодишњак могао још пуно тога дати спорту. Међутим, изгледа да се заситио базена и више нема мотива да терорише противничке голмане.
Од када је ускочио у воду, на београдском базену „25. мај“, па до неочекиваног повлачења Шапићје био неприкосновен у категорији најбољих стрелаца. На прсте једне руке могу се побројати такмичења и турнири на којима није понео звање најефикаснијег. Урођеног поентерског дара и гладијаторске грађе, одважан и спортски дрзак, Александар Велики, како су га многи звали, био је тежак за чување својим пратиоцима и још тежи за „читање“ противничким чуварима мреже. Мада су му критичари често замерали да сили шут и бежи од одговорности у тзв. великим утакмицама, један од најбољих светских офанзивних ватерполиста свих времена увек је био од користи, било као голгетер било као највећа „мета“ ривала, који су вазда морали трошити доста играча и времена за његову блокаду.