Прилози

Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Беогрду, у ауторском чланку у "Њујорк Тајмсу" објављеном у четвртак, износи своја запажања о улози америчке политике на Балкану.
Монтгомери сматра да би САД требале да признају своје грешке и да убудуће у већој мери узимају у обзир ситуацију на терену, поготово када су Босна и Херцеговина и Косово у питању. У свом тексту, бивши амбасадор  залаже се за референдум и могуће отцепљење Републике Српске од БиХ, као и за поделу Косова дуж реке Ибар.
"Стварност је таква да претње или награде, укључујући обећања о брзом приступању НАТО-у и ЕУ, неће уверити босанске Србе да се у корист владе БиХ одрекну права и привилегија које им је дао Дејтонски споразум, око чега се труде босански муслимани и међународна заједница. Срби одлучно желе пуну контролу над властитом судбином", пише Монтгомери.
"Више од 15 година и ја сам био један од њих. На крају сам ипак схватио да су историјске околности у тој регији обликовале друкчији поглед на свет од нашега. Од људи на Балкану очекујемо да мисле и реагују као ми. То се неће догодити", објашњава Монтгомери разлог за промену мишљења о политици коју је последњих петнаест година спроводио на Балкану.

Председник Владе Републике Српске Милорад Додик, изјавио је данас да је Запад на Косову и Метохији дозволио развој чисто муслиманске државе у срцу Европе, док у БиХ не би дозволио Србима и Хрватима да се одвоје и оставе Бошњацима контролу над сопственом државом.
Додик је у интервјуу телевизији "Русија данас" рекао да је приликом проглашења независности КиМ са Запада стизао аргумент да је заједнички мултиетнички живот немогућ и да је то разлог за отцепљење од Србије.
"Сада чујемо да мултиетнички живот мора да буде изграђен на КиМ. То је веома чудан став, зато што, ако мултиетнички живот није био могућ пре годину дана, како може бити могућ у будућности?", упитао је Додик.
На питање да ли ће РС икада ступити о односе са независним Косовом, Додик је одговорио да неће, док односе са Косовом не уреди Србија.
"Ми нисмо самостална држава, али можемо да утичемо на институције БиХ, које никада неће признати независност КиМ", нагласио је Додик. Он је оценио да део Косова и Метохије који је већински насељен Србима треба да остане у Србији, по истом принципу по коме су се Албанци одвојили од Србије.

Србија ће бити подељена на Војводину, Београд, западну, источну, централну, јужну и област Косова и Метохије, утврђено је владиним законским предлогом. – Тренутни однос у развијености међу појединим деловима земље чак један према 15
Влада је јуче утврдила Предлог закона о регионалном развоју са циљем да се смање разлике у развијености међу појединим регионима и изврше припреме за коришћење претприступних фондова ЕУ, када Србија постане земља кандидат. Према овом законском предлогу, Србија ће бити подељена на седам региона – регион Војводине, Београда, западни, источни, централни, јужни и регион Косова и Метохије.
Како је наглашено, региони и области успостављају се у складу са стандардима ЕУ и представљају статистичке, а не административне регионе и области, тако да не добијају правни субјективитет.
Потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић навео је да је тренутни однос у развијености међу појединим регионима у Србији чак један према 15, и због тога је влада донела предлог закона да би омогућио равномернији привредни развој. Ђелић је на конференцији за новинаре после седнице владе рекао да ће Србија када добије статус кандидата за пријем у ЕУ, а поготово када постане пуноправна чланица Уније, моћи да конкурише за коришћење средстава из фондова ЕУ.

Амерички „Џенерал моторс”, некада највећи произвођач аутомобила на свету, у првом дану од када је стављен под заштиту од банкрота, затражио је од Стечајног суда у Њујорку дозволу да откаже закуп седам пословних авиона и изнајмљивање хангара на аеродрому у Детроиту. Изнајмљивајње авиона и хангара није неопходно нити има вредност за пословне активности кредитора или у процесу продаје, сaопштила је управа „Џенерал моторсa”, пренела је агенција Блумберг.
Бивши извршни директор предузећа Рик Вагонер, који је принуђен у марту да се повуче са тог места, постао је симбол пропале америчке аутоиндустрије прошле године када је, заједно са групом директора, летео за Вашингтон пословним авионом да би тражио владину финансијску подршку. Тај потез наишао је на жестоку критику, не само амаричких званичника, него и запослених у презадужној компанији. Када су се Вагонер и остали директори у фебруару поново срели са владиним предаставницима, летели су редовним линијама.
„Џенерал моторс” је неупешно прошле године покушавао да откаже један број авиона узетих на лизинг, изјавио је Том Вилкинсон, портпарол компаније.

Лидер Словеначке националне странке (СНС) Змаго Јелинчич је оценио да је његов предлог новог цртања граница на тлу бивше Југославије од користи и за Србију, а не само за Словенију, која има територијални проблем са суседном Хрватском.
Он је у интервјуу за франкфуртске „Вести” рекао да је његова странка покренула иницијативу код словеначке владе, али и код Савета Европе и других европских институција да се организује међународна мировна конференција како би се коначно ставила тачка на међудржавне границе, јер такве конференције заправо није ни било.
„Учествовале би све бивше југословенске републике, осим Македоније, која није била обухваћена ратом 90-их, као ни Косово, које је унутрашње питање Србије”, рекао је Јелинчић
„Паралелно ћемо организовати у Брчком другу међународну конференцију о сукцесији Јадранског мора и питања државних граница. Из сваке републике била би под два реферата на ову тему”, објаснио је он.

Министарство за дијаспору испунило је обећање. Влада је (једногласно) усвојила текст закона о дијаспори и овај акт ушао је у скупштинску процедуру. Вест је сама по себи позитивна, али... Ми у Србији и трећина оних који живе ван земље, а држављани су Србије, сигурно нећемо бити у бољој ситуацији ни када овај закон усвоји Парламент. Зашто?
Зато што закон не може да промени однос државе према људима из расејања и њиховим објективним проблемима.
Зато што се једним законом не могу предвидети и обухватити све области, институције, канцеларије и појединци који се неретко погрешно или некоректно односе према људима који живе изван матице и понекад им је потребна помоћ или услуга.
Зато што у једном закону не може да се искаже колико и како је све важна помоћ коју наши људи из света пружају својима у домовини, па и целој држави, шаљући годишње око пет милијарди долара.

Председник Владе Републике Српске Милорад Додик оценио је да је високи представник у БиХ Валентин Инцко, очигледно подлегао утиску који је стварала једна група из ОХР-а, која је била увек против РС и на бази тога је и конципирала извештај који је Инцко представио у Савету безбедности УН.
"Тај извјештај се не односи на период од када је он дошао, већ на неки ранији период, када Инцко није ни био овде присутан", рекао је Додик за РТРС.
Премијер Српске је нагласио да се из неких кругова међународне заједнице увек почне да ствара депресивна ситуација пред седницу Савјета за провођење мира.
"Као што се можете сетити, пре мартовске седнице Савета за провођење мира била је узаврела атмосфера. После тога два месеца нико ништа није проговорио и ево сада се припрема нова седница Савета где се одлучује хоће ли бити међународне заједнице или неће и опет се сада покушавају да пласирају стари клишеи и стеротипи", рекао је Додик.
Он је поручио да РС иде даље са својим развојем и да Српска поштује Дејтонски споразум и у оквирима тог спопразума прихвата и поштује територијални интегритет БиХ.

Фондација лорда Бајрона је прошлог петка организовала два симпозијума на Универзитету у Торонту и у Краљевском канадском војном институту на којима се расправљало о новим америчким претњама регионалној стабилности на Балкану и притисцима на Републику Српску.
Они који не прате догађаје на Балкану не придају много значаја овој теми. Ипак, корени нове балканске иницијативе челника администрације америчког председника Бакара Обаме потичу од највеће неправде која је учињена једном народу крајем 20. и почетком 21. века. Од 90-тих, кад су земље чланице НАТО под командом америчког председника  Била Клинтона допринеле насилном распарчавању  Југославије, да би затим срамно и непотребно напале Србију а онда и окупирале јужну српску покрајину Косово-Метохију.... па све до данас, америчка администрација је “успех“ своје спољне политике мерила степеном наметања своје воље Балкану.
Бомбардовањем Србије “је суштински промењен  целокупни оквир мировног и безбедносног поретка у свету“, изајвио је Џејмс Бисет, председник Фондације на почетку своје уводне речи. „И док се у земљама Запада и Америци инсистира на поштовању закона, те исте земље не поштују закон на Балкану.“
Бивши канадски амбасадор у Југославији сматра да је “тужно што се садашња влада Србије одриче свега чега се Србија вековима поносила само да би постала чланица ЕУ или НАТО.“ Бисет је мишљења да Србија треба да остане неутрална и да се не учлањује ни у НАТО а ни у ЕУ. “За чланство у ове организације Србија би платила превелику цену,“ изјавио је Бисет.

Како повећати прилив новца из дијаспоре и подстаћи његово улагање у привреду, уместо у личну потрошњу, тема је конференције за новинаре, одржане данас у Београду, у организацији Дијаспора групе и Министарства за дијаспору Републике Србије.
У Србију се сваке године из дијаспоре слије више од 5 милијарди долара, што представља готово половину буџетског дефицита земље и сама та чињеница најбоље сведочи о огромном,али и недовољно признатом финансијском потенцијалу дознака из иностранства. То је истакнуто на данашњој конференцији за новинаре на којој су учествовали представници Министарства за дијаспору, Привредне коморе Србије, банака и Дијаспора групе, која окупља представнике нашег расејања из целога света.
Према речима Ђорђа Прстојевића, помоћника министра за дијаспору, задуженог за економска питања, велика финансијска средства која из дијаспоре стижу у Србију могла би бити значајна полуга бржег развоја домаће привреде и изласка из економске кризе. Нажалост, највећи део тих средстава завршава у потрошњи, а само мали део се инвестира, па је наш приоритет да тај новац већим делом усмеримо ка отварању нових фирми и нових радних места, истакао је Прстојевић.

Срби су, како се уочи првог великог туристичког таласа чини, пожељни гости на Јадрану, пише загребачки „Вечерњи лист”, додајући да су становници суседне државе „добри ванпансионски потрошачи, широке руке на напојницама, гурмани који на својим непцима не осећају рецесију... а само пет сати вожње удаљени”.
У тексту објављеном данас на Интернет сајту загребачког дневника, наводи се да тако размишљају хрватски туристички радници, „посве лишени, барем када је реч о северном Јадрану и Истри, баласта догађаја од пре петнаестак година”.
Лист наводи да су се, после Далматинаца, у Србију, с позивницом за летовање, упутили и из Туристичке заједнице Приморско-горанске жупаније, која је представљање туристичке понуде Кварнера и Либурније одржала на неколико места у Београду и Новом Саду.
Интереса није недостајало, наводи „Вечерњак” и додаје да је „сезону доласка Срба на Либурнију службено отворио први потпредседник Владе и министар полиције” Ивица Дачић, а да се тамо већ одомаћио бивши тениски ас Слободан Живојиновић. Осим што им је Кварнер - Нови, Опатија, Стара Башка - дестинација за одмор, породица Живојиновић, како лист неслужбено дознаје, озбиљно размишља и о пословном улагању.