На врхунцу каријере, у најбољим спортским годинама, а само неку недељу после освајања руске титуле шампиона са Штурмом, прослављени српски ватерполиста Александар Шапићодлучио је да заврши са играњем. Девет месеци пошто је, због неслагања са селектором Дејаном Удовичићем и лоших односа с једним од најутицајнијих људи у нашем ватерполу Ненадом Манојловићем, отишао из репрезентације, „краљ голгетера“ сасвим је одложио капицу. И све изненадио, јер је као тридесетогодишњак могао још пуно тога дати спорту. Међутим, изгледа да се заситио базена и више нема мотива да терорише противничке голмане.
Од када је ускочио у воду, на београдском базену „25. мај“, па до неочекиваног повлачења Шапићје био неприкосновен у категорији најбољих стрелаца. На прсте једне руке могу се побројати такмичења и турнири на којима није понео звање најефикаснијег. Урођеног поентерског дара и гладијаторске грађе, одважан и спортски дрзак, Александар Велики, како су га многи звали, био је тежак за чување својим пратиоцима и још тежи за „читање“ противничким чуварима мреже. Мада су му критичари често замерали да сили шут и бежи од одговорности у тзв. великим утакмицама, један од најбољих светских офанзивних ватерполиста свих времена увек је био од користи, било као голгетер било као највећа „мета“ ривала, који су вазда морали трошити доста играча и времена за његову блокаду.