– Моји сарадници из Србије раније су ми описивали овај фестивал, али то је неупоредиво са овим што сам видео. Једноставно, одушевљен сам – рекао је Манси за „Политику”.
Његово пословно седиште је у Лиону (Француска), одатле контролише тржиште препарата за заштиту биља у 15 држава, са годишњим прометом од 250 милиона евра. Енглез је рођен у Нотингему, а његова супруга Јелена има српске крви.
– Лика, доњи Лапац – било је све што је госпођа умела да каже на српском.
То је, дакле, родни крај њеног оца, мајка јој је Енглескиња.
Пар Мансијевих, очаран Гучом, најављује да ће се појавити и на следећем, 50. Сабору. Баш као и Клас Дијкстра (66), један од водећих холандских експерата за кромпир који је протекле седмице, као и речени Енглези, први пут био на Сабору.
– Тешко ћу пријатељима да опишем шта се овде догађа. Ни фотографије нису довољне, потребно је неколико филмских камера за сваки угао – вели Холанђанин.
За ове пословне људе, ето, Гуча је постала нова, привлачна адреса. Њима су се ове године, такође дебитујући као гости на Сабору, придружила и четворица наших бивших земљака из Љубушког, градића у хрватском делу Херцеговине. Чули су за Сабор и прихватили позив Ратка Вукићевића да буду његови гости у Гучи ове седмице.
– Био сам у Бразилу, на фестивалу самбе, и  Гучу сам одмах упоредио са тим. Музика је често умела да буде ослонац једном народу за његов опстанак, а ова је изванредна – рекао је за „Политику” Анте Томић (50), из Љубушког, власник ланца предузећа која се баве опремом за домаћинство.
Правник је недавно објавио прву збирку поезије „Оквир за љубав” коју нам је поклонио, и не крије да воли музику. Његови земљаци, као овлаш, подсећају га да је у младости, такмичећи се на хармоници за „Први глас Љубушког”, певао арију Мирослава Илића „Волео сам девојку из града”. Ни Анте то не крије па је овде, под шатром, од трубачког оркестра Дејана Лазаревића из Пожеге, затражио да чује управо ту мелодију. Гости из Хрватске отпутовали су с поруком да ћемо се видети следећег августа у Гучи.
То се подразумева и кад је реч о најбољем кошаркашком тренеру Европе Жељку Обрадовићу (49). Власник седам титула клупског првака континента и пуну деценију тренер „Панатенаикоса”, свратио је са пријатељем Мирком Петровићем у гучку кафану „Код Дача”.
– Са мном је у Гучу ове године дошао и један адвокат из Атине, Фотис Папагеоргопулос, и сместио сам га овде. Причао сам му како изгледа Сабор и морао је лично да се увери – објашњава Обрадовић.
Жељко је, иначе, неизоставан гост Сабора, годинама. И корени су му са овог простора јер је његов отац био из Ртара, недалеко од Гуче.
Познати и славни овде се без проблема тискају у реци обичног света, покрај сабораша из неког драгачевског села или Београда, Новог Сада, Ниша... И, сви су овде, бар привремено, у истој друштвеној улози – да се провеселе. Светска криза као да још није стигла до ових простора јер се догодило нешто неочекивано:
– У нашем послу, овај сабор је најбољи за пет последњих година – каже нам угоститељ Ацо Поповић (50), који већ две деценије држи шатру у Гучи.
Само под шест шатри на обали Белице у саборске дане продато је, цени се, око три тоне печења, прасећег и овчијег, најчешће по цени од 1.000 и 1.200 динара за килограм. Није могућно утврдити број испијених боца, али ово је био и празник пивопија. Јуче, у варошици, лименка од пола литра пива коштала је 85, а пет – боца са четири пута већом количином – 220 динара. У таквим околностима сабораши нису жалили новац, па су још прекјуче остали без динара.
– Од суботе у Гучи познаници су међу собом евро размењивали за 91,5 динара, док су непознати могли за евро да добију 88 динара – прича Драган Јаћимовић (48), таксиста из Гуче.
Утицај овог сабора на монетарну политику Србије, на свој начин, прокоментарисали су текстилци који у Гучи продају мајице са текстом на грудима. Тако на једној стоји: „У Србији ништа не успева, па неће ни економска криза”.
И остале поруке су парада хумора и алузија, или преглед стања народног духа. Још неке преписали смо са мајица које су биле овде у моди од 5. до 9. августа 2009. године:
„Неко пије од туге, него од среће, а ја пијем од јутра”, „Кад сам прочитао да је алкохол штетан, више не читам”, „Пиво је разлог да устанем свако поподне”, „Ракија connectingpeople”, „Има се, може се, рибице множе се”, „Све вас гледам, мајку вам божју”, „Је... земљу која Гучу нема”, „Алкохол не сме да трпи због посла”, „Шта ме гледаш, плати пиво”, „Штета што се ничега нећу сећати, Гуча 2009.”, „Нека нам Бог Гучу чува, једино се још у њој легално дува”, „Ко овде не полуди, тај није нормалан”, „Нема туге, нема бола, све док има алкохола”, „Ако желиш да оставиш пиво, остави га код мене”, „Радим на црно, трошим на бело”, „У дуговима сам до Гуче али пијем, ужитак ме вуче”, „Човек без стомака, као ’мерцедес’ без знака”, „Реци не спорту, уживај у пиву”, „Хвала Богу што сам Србин”, „За мој вечерашњи изглед побринула се Апатинска пивара”, „Ћирилица, бре”, „Ко пре девојци, њему дете”, „Најбоља је Евина сардина”, „Волим секс и радо га се сећам”, „Знам да алкохол шкоди, ал’ утехе нема у води”, „Ражњем против грипа”, „Само печене гуде не могу да науде”, „Ако пијем воду, могу да зарђам”.„Боље пиво у руци него пос’о у струци”, „Kaj me gledaš, plačaj pivo”,
„Боље мешати алкохол него малтер”, „Узми другог, немој мене, ја сам ти сигуран”, „Ако желиш да повратиш новац, уложи у алкохол”, „Друже Тито, скренули смо с пута, сад нас јаше и Курта и Мурта” и „Опанајк”.
Чак су и везене кецеље добиле своје текстове, у складу са амбицијама својих кројачица: „Драги, ја сам у Гучи, шта ћеш за вечеру сам одлучи”. Или: „Драги, вечера је на 38. страни ’Кувара’”.
За добро расположење сабораша постарао се и билтен из Дома здравља у Гучи:
– Од почетка Сабора до данас у 12.50 сати није забележен ниједан случај новог грипа – саопштио је јуче иза поднева Адам Тадић, директор Центра за културу у Гучи. Једини здравствени проблеми настали су због прекомерне употребе алкохола, што на Сабору није изненађујуће.
Иначе, на четвртом такмичењу пионирских оркестара (до 15 година) победио је састав Давида Реџеповића из Прекодолца, док је прва труба у овој генерацији постао Владимир Ивановић из Загужања. Омладински оркестри (до 22 године) такмичили су се 13. пут, први је састав Мија Бонџулића из Луновог Села, испред оркестара Кристијана Азировића из Бојника и „Етно арта” из Коштунића. Најбољи омладински трубач је Саша Крстић из Загужања, за њим су Иван Павловић из Грделице и Бранислав Остојић из Ужица.
У народном вишебоју победио је Станко Јеротић из Дубља па је проглашен за харамбашу овог сабора. Он је камен бацио 10,8, скочио удаљ 3,05 и увис 1,40 метара, најбољи рвач у кости јесте Милош Милановић из Београда док је у гађању кроз прстен јабуке победио Саша Грујић из Виче. Први здравичар Сабора, међу осморицом такмичара, постао је Миливоје Маричић Ера из Ковиља код Ивањице а најлепше народне ношње, од 15 учесника, донели су Милица Влаховић из Требиња и Велибор Величковић из Сјенице.
То је, ето, био завршни дан 49. издања ове приредбе. Ново виђење следи у петак, 13. августа 2010. године, на почетку јубиларног, 50. Сабора у Гучи.
Г. Оташевић