Из Брисела су истовремено стигла и уверавања да ће Европска комисија и ЕУ пружити сву могућу подршку Србији и осталим земљама западног Балкана у превазилажењу економске кризе, а доказ за то је управо одобрена помоћ од 100 милиона евра за буџетске потребе Србије из ИПА програма ЕУ за помоћ придруживању региона. Европски дипломатски функционери сматрају да се дошло до часа кад је противљење Холандије стављању на снагу трговинског дела споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом "доведено до апсурда". Можда је први знак да се нешто мења, како су приметили, што је и донедавни утицајни холандски посланик у Европском парламенту Јост Лагендајк у видно пласираном писму у холандским медијима подвргао критици шефа холандске дипломатије Максима Ферхагена да је "превише оштар према Србији" и да је таква унутар ЕУ изолована холандска политика "неутемељена, недоследна и контрапродуктивна" кад је реч о циљевима ЕУ на Балкану.
Извори у Бриселу очекују да би до новембра морало да дође до неке промене и указују и на изјаву Карла Билта, шефа дипломатије Шведске, председавајућег ЕУ, да се неко решење мора да нађе и за Србију. У Европској комисији посебно истичу да је важно да Србија не губи време и настави европске реформе, чему јако помаже чињеница да је већ, једнострано, још почетком ове године, ставила на снагу прелазни споразум о трговини са ЕУ. Надлежни за Србију у Европској комисији указују да је битно да се наставе реформе, усвајају и, свакако, спроводе закони који усаглашавају српско законодавство с прописима и стандардима ЕУ. Јер, “што пре буду спроведене реформе, Србија ће бити спремнија, па ће све брже ићи ка чланству у Унији". Када је реч, међутим, о конкретним проценама када би то могло да се догодити, изјашњавања европских званичника такорећи и нема, мимо познатог става да свака земља мора да пређе потребан пут ка чланству.
Функционери у Бриселу ипак истичу “да се и у Европској комисији и шире у ЕУ уочава да Србија ради на спровођењу услова у процесу стабилизације и придруживања". Посебно је делотворно, како је указано, да је спроведена "мапа пута" за укидање виза ЕУ и чињеница да оно што су српске власти обећале да ће учинити, оне су и спровеле. Званичници Европске комисије наглашавају да сада треба да се доврше она техничка питања која су преостала, тако да све глатко протекне кад Савет министара ЕУ на јесен буде коначно одлучивао о укидању виза Србији, Црној Гори и Македонији. 
Зорица Регељац