Прилози

Књига "Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом", репринт зборника са документима са суђења Михајловићу издатог 1946. године, објављена је у Загребу.
Поводом издавања књиге бивши хрватски председник и почасни председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА) Стјепан Месић нагласио је потребу супротстављања лажима о Другом светском рату.
Медији су пренели његову изјаву са јучерашње промоције књиге да као политичар говори о књигама које се баве историјом из једног, али важног разлога. "Зато што се, и не само у Хрватској - историја политизује, што се њоме манипулише, и што се она ревидира" рекао је он.
"Књига између осталог доноси факсимиле докумената о сарадњи окупатора и оних које лажно покушавају да прикажу као покрет отпора, а у заједничкој борби против јединог стварног покрета отпора - партизана", нагласио је Месић, истичући да у књизи нема научних или квазинаучних интерпретација прошлости, већ само докумената.
"Овде је истина, а истина је заувек истина. Овде читамо шта су за време суђења питали Дражу Михаиловића, и што је он имао рећи у своју одбрану. Овде су заједничке фотографије ратних савезника - четника, нациста, фашиста и усташа", наглашава Месић.
Како је рекао, више пута је као председник Хрватске, али и после завршетка мандата рекао "не" онима који су у Хрватској желели да ревидирају историју, а како би се створио стабилан и миран југоисток Европе, каже "не" и свима онима који то покушавају у непосредном и ширем окружењу.

Став председника РС Милорада Додика да у БиХ на сцени није владавина права него „амбасадократија“, потврдио је и одговор који је добио на писмо упућено амбасадорима држава чланица ЕУ и Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК).
Повод за Додиково обраћање дипломатама био је налог високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка којим је 5. јануара обуставио примену Закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС и која је под забраном располагања.
У писму упућеном 24. фебруара, Додик је аргументовано, на осам густо куцаних страна, оспорио легалност Инцковог налога. Додик се позвао на латинску изреку да „не бива неправда ономе који на неправду пристаје”, којом је поручио да не пристаје на неправду коју међународни званичници наносе РС. Од низа аргумената издвојићемо најбитније. Додик је подсетио на Члан 1.3. Устав БиХ који гласи:
„Све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама БиХ, припадаће ентитетима.” „У Уставу БиХ и анексима Дејтонског споразума нема правног основа којим би било установљено право БиХ да има имовину.”
Додик је додао да то значи да имовина припада ентитетима и да у Уставу БиХ нема упоришта за доношење Закона о подели државне имовине. Додик побија тезу бошњачких политичара да сва имовина у БиХ припада држави, и то на основу њеног уставноправног континуитета, који јој је признат Дејтонским споразумом.
Додик подсећа да је Република БиХ престала да постоји 14. децембра 1995, када је потписан Дејтонски споразум, односно да је РБиХ формално укинута 18. марта 1994. Вашингтонским споразумом којим је створена Федерација БиХ.

Сваке секунде из буџета Србије одлази 16 евра за Косово и Метохију, податак је до којег је дошла невладина организација Центар за практичну политику, истражујући издвајања државних институција, фондова и предузећа. Од 1999. до данас, према званичним проценама, на КиМ се из државне касе слило око 5,88 милијарди евра. Тачност потврђују чврсти докази, које је прикупио Центар, да је само у 2009. пут Косова отишло око 450 милиона евра, или би тако бар требало да буде. Наиме, већина Срба на Косову живи у сиромаштву, поготово они у енклавама, инфраструктура је деценијама запуштена, пословни сектор се своди на шверц, а контрола трошења државних пара, изузев Државне ревизорске институције, која је још у повоју, буквално не постоји. Штавише, све више Срба јужно од Ибра, разочараних Београдом, приклања се институцијама самопроглашене државе Косово, што је показала и масовна излазност на последњим изборима.
И све ово на седму годишњицу мартовског погрома Срба на КиМ, након чега се Србија заклињала да ће чинити све за бољи живот преосталог становништва, а за овратак прогнаних.
Подаци Центра за практичну политику, које су новинари Данаса претраживали и анализирали, налазе се на прошле седмице покренутом интернет сајту „Колико кошта Косово“ (www.коликокостакосово.инфо). Драган Поповић, директор Центра, подсећа да су бројку од пола милијарде евра годишње за Косово јавно износили државни званичници, попут шефа владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоја Михајловића, августа 2010, посланика ДС са севера покрајине Драгише Ђоковића, октобра 2008, па и сам председник Србије Бориса Тадића, априла 2010. године.

Променама на политичкој цени Србије, односно реконструкцијом Владе Србије нису обухваћени неки од главних захтева дијаспоре, истакао је у разговору за наш радио Никола Јанић, председник Српског савеза из Шведске, једне од највећих организација Срба у иностранству.
Једна од главних примедби Српског савеза односила се на Министарство за дијаспору и њеног челног човека, објашњава Јанић. "Претпостављали смо да ће се ресор који људи у расејању не доживљавају као свој, зато што је у доброј мери затворен за људе којима је намењен, укинути и да ће његову функцију преузети Министарство иностраних послова. Већина послова који су значајни за нас је у надлежности других министарстава: путне исправе су у надлежности Министарства унутрашњих или иностраних послова, док је Министарство за пољопривреду, економију, просвету или неко друго задужено за питања из своје области". Јанић наводи и да су амбасаде и конзулати Србије у свету добро упознати са организацијом и функционисањем удружења дијаспоре, тако да је посредна веза преко Министарства за дијаспору, која се уз то у пракси није доказала, сувишна и скупа за државу. Као пример Јанић наводи ситуацију када су Срби из Српског савеза из Шведске хтели да помогну рад јавних кухиња у Србији. У тој акцији није им била потребна помоћ Министарства за дијаспору, јер је то у надлежности Министарства за рад и социјалну заштиту.
Кад је реч о помоћи коју дијаспора пружа разним појединцима у земљи, Јанић подсећа да Савез Срба из Шведске, по статуту те организације, не може да помаже матици, али удружења и појединци, који чине Савет то могу у радо чине. Међутим, Јанић истиче да је проблем што о људима којима је потребна помоћ углавном сазнају из медија.

Неспоразум између коалиционих партнера Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократске партије Црне Горе (СДП), после вишемесечних сукоба у Подгорици преселио се на Цетиње. Препуцавање саопштењима за јавност између ДПС-а и СДП-а уследило је пошто је градоначелник Цетиња Александар Богдановић саопштио да „престоница нема законског упоришта да одлучује о захтеву Црногорске православне цркве (ЦПЦ) за коришћење Цетињског манастира”.
ЦПЦ је поднела раније Богдановићу захтев за коришћење Цетињског манастира, који је, како тврде, „са свим непокретностима у власништву престонице”.
„Уважавајући чињеницу да је то питање предмет управног поступка пред надлежним управним органима, престоница нема законског упоришта за доношење одлуке по поднетом захтеву. Јасно је да престоница Цетиње односно градоначелник, као њен законски заступник, није надлежан за решавање спорног питања, већ је престоница странка у том поступку”, навео је Богдановић у одговору који је објављен на сајту престонице.
Он је казао да је тај управни поступак у току, односно да спорно питање још нису решили надлежни органи и да као градоначелник не може „преузимати надлежности других грана власти нити доносити одлуке из њихове надлежности”.
Председник Скупштине Црне Горе и лидер СДП-а Ранко Кривокапић прекјуче је поручио Богдановићу да он „треба да извршава законе, а не да се проглашава ненадлежним” и да су „неспоразуми ДПС-а и СДП-а системски, а не партијски”.
„Извршна власт, у овом случају градоначелник Цетиња, мора да извршава законе, а не да се проглашава ненадлежним. Спорови који постоје су, између ДПС-а и СДП-а углавном, око владавине права. Ми мислимо да бранимо законе и немамо никаквог партијског интереса, осим интереса који је и основни захтев Европске уније, а то је владавина права. И то питање се протеже и кроз Подгорицу и на Цетињу”, рекао је Кривокапић.

Земљотрес у Јапану се догодио у „најгоре време за земљу”, изјавио је амерички економиста Нуријел Рубини, познат по томе што је још 2007. најавио глобалну финансијско-економско кризу.
Светски аналитичари оцењују да јапанску економију очекује повећање државног дуга, пад потрошачке тражње и успоравање темпа раста бруто домаћег производа, а од последица ће се у блиској будућности „трести” не само Јапан, већ и остатак света, пренеле су агенције.
Јапанска влада је губитке од земљотреса и цунамија назвала „огромним” и објавила спремност да прихвати помоћ других земаља.
Тржиште је тренутно одреаговало тако да је курс јапанске валуте опао, берзански индекс Никеи је током дана био у паду за пет посто, али је успео да оконча пословање са минусом од само 1,72 одсто. Јен је у односу на долар ослабио 0,3 процената.
Неке атомске централе и рафинерије за прераду нафте у Јапану су затворене, а у једној од највећих челичана избио је пожар. Затворене су све луке и обустављен претовар, пренела је агенција Ројтерс.
Један од највећих јапанских извозника, корпорација „Сони” је затворила шест фабрика. „Тојота” је прекинула производњу у фабрици аутоделова, и две фабрике за склапање на североистоку земље. „Нисан” је зауставио производне траке у четири своје фабрике у истој регији.
Економисти већ упозоравају да ће природна катастрофа, која је погодила Јапан имати далекосежне економске последице, и то не само у овој земљи, при чему је Рубини окарактерисао земљотрес као „ужасну катастрофу”.

Дугометражни документарни филм (138мин), режисера и продуцента Радослава Огњеновића, “Од Београда до Багдада”, премијерно је приказан у Торонту 25. фебруара 2011.
Неким чудним стицајем околности, како то бива у животу, Радослав се срео са Скотом Тејлором, човеком који у себи носи невероватну харизму и пред чијим “делима” не можете остати равнодушни. Борба за истину је пут којим он иде и који није нимало лак. Његов живот је ФИЛМ. Нема холивудских блазираних фраза, монтаже и лажи. Само истина и ИНАТ у покушају да свету предочи стварно стање ствари. Радослав на основу дугогодишњег и професионалног искуства врло успешно успева да све то уобличи у причу која се одиграва на филмском платну.
Одлично урађен филм који би свакако вредело да види што више људи широм света. Њихова заједничка жеља и циљ, да макар делић те истине продре у етар, да макар на тренутак људи спознају манипулацију великих сила, овим филмом свакако су остварени.
После филма Г. Бора Драгашевић позван је од стране Скота Тејлора да изађе на бину јер је то човек који му је у многим приликама изашао у сусрет. Г. Драгашевић је изразио дивљење због истрајности којом се г. Тејлор већ годинама бори за истину а уједно и похвалио г. Огњеновића за пројекцију која је по њему била изванредна.
После пројекције филма разговарали смо са г. Огњеновићем и г. Тејлором.
Какав утисак је на вас, г. Огњеновићу оставила премијера филма "Од Београда до Багдада"?

"Свако ко подржава оптужене за ратни злочин је стварно магарац", каже за "Вести" сценариста серије "Мој рођак са села" Радослав Раша Павловић.
Иако је "Монтевидео, Бог те видео" после дужег времена домаћи филм који говори лепо о Србији и јунацима једног времена сада му у неким српским срединама прети бојкот.
Увређени што је режисер Драган Бјелогрлић рекао да му је жао што сарајевској премијери неће присуствовати Јован Дивјак и што је глумац Сергеј Трифуновић носио мајицу са ликом ухапшеног генерала БиХ, на Палама је отказана пројекција, а двојица актера су стављени на стуб срама, јер су њихови гестови протумачени као подршка човеку осумњиченом за ратни злочин.
У разговору за "Вести", писац Радослав Раша Павловић жали што једном изванредном филму прети бојкот због, како каже, глупости појединаца.
- После филма "Бал на води " најзад смо добили један раскошан филм, једну чаробну причу, коју нажалост наши медији сада више помињу у негативном контексту. "Монтевидео, Бог те видео" је један изванредан филм о младости, о подвизима, о пријатељству, о љубави и жао ми је што лажни магарци вуку погрешне потезе. Филм је драгоцен и редак и треба га подржати - каже Павловић.
Мислите да Трифуновић и Бјелогрлић нису заслужили прозивке?
- У старој Грчкој, у време Дионизијевих игара, било шта да уради глумац, да украде, да убије, њему се није судило, јер глумац нема мозга. Сада, када један несретник из Мостара и други из Гацка изјаве глупости, то је присутније у медијима него не знам колико милиона евра уложених у један величанствен пројекат. Треба разликовати филм од једне или две изјаве једног или више магараца. Али и то ће проћи, остаће филм. Мада је штета направљена, јер ће ово да компромитује и други део филма.
Верујете ли да је Бјелогрлић рекао то зашта га оптужују?

У протеклих десетак година имовина и богатство Србије распродато је кроз процес приватизације, који није била ништа друго него пљачка народа. Главни стожер те пљачке је Демократска странка, а извођач радова је Г17 плус, каже за "Вести" Јово Дробњак, економиста, бивши директор некада угледне и познате фирме ДТС из Дубровника.
Које су највеће грешке Владе Србије?
- Грешака је много, а све су биле катастрофалне. Ипак, уништење домаћег банкарског система је једна од највећих грешака јер је тадашњи гувернер НБС Млађан Динкић уништио српске банке у жељи да ослободи тржиште за стране банке. Неке од њих су основане и домаћим капиталом, који је претходно изнет из земље. Довођење страних трговинских ланаца, нарочито из Хрватске и Словеније, направило је хаос на домаћем тржишту.
Можете ли то да објасните?
- Као прво страни трговински ланци су протежирани од власти у добијању атрактивних локација за изградњу тржних центара. Друго, страни трговци, путем својих матичних кућа обезбеђују капитал за обртна средства по цени од један до три одсто, а домаћа трговинска предузећа су принуђена да плаћају капитал по цени од 15 до 35 одсто. И, на крају, страни трговци су у служби економија својих земаља и настоје да што више пласирају робу из својих земаља на српско тржиште, чиме се смањује могућност пласмана домаћих трговаца.
Ипак, највећи домаћи трговински ланац је остваривао фантастичне профите у Србији?

Нећемо да одустанемо од захтева да се великом броју избеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су пореклом из Хрватске, врати њихова имовина, тврди за "Вести" Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица из Хрватске.
Хрватска влада одлучила је да стамбено збрине само не Србе који немају другу кућу или стан у Хрватској или другим државама?
- Наведени услов је дискриминаторски јер се на тај начин крши Европска конвенција о заштити основних људских права и слобода. Хрватска влада треба да станарско право третира као имовинско право. То значи да Србима треба да буду враћени станови или ако то није могуће да добију правичну новчану надокнаду.
Иво Јосиповић је изјавио да је велики број избеглих Срба већ решио имовинска питања?
- Нажалост, то није тачно. Великом броју избеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су пореклом из Хрватске није враћена непокретна и покретна имовина. Није извршена ревизија уговора о размени кућа и станова који су склопљени под притиском за време рата. Нису враћени станови на које су имали станарско право, а који су одузети на незаконит начин. Нису обновљени привредни објекти који су срушени после Бљеска и Олује. Нису обновљене
куће срушене у терористичким акцијама у периоду 1991 - 1995. у урбаним деловима Хрватске где није било рата. Нису исплаћене доспеле пензије чија је исплата прекинута у јесен 1991. Избегли Срби су искључени из процеса приватизације. Хиљаде Срба је осумњичено, оптужено или осуђено без доказа. Постоји преко 600 гробница у којима се налазе посмртни остаци Срба, који још нису ексхумирани и идентификовани.