- Најновија тврдња министра Горана Богдановића да се за Косово издваја око 250 милиона евра на годишњем нивоу у директној је супротности с подацима које смо прикупили, па чак и с његовом изјавом из 27. октобра 2008. године. Зато је потребно отворити јавну дебату о трошењу тог новца. Наш циљ је да укажемо на то да су издвајања за Косово велика и нетранспарентна и да се не зна да ли се новац даје социјално угроженима или се користи за друге сврхе. Простор за сумњу свакако постоји. Србија на Косову нема ефективну власт, односно инспекције које би морале да контролишу како се државне паре троше - упозорава Поповић у разговору за Данас.
Према до сада прикупљеним подацима за 2010, нема значајнијих смањења трошкова, посебно не оних који и иначе дају највећи новац, као што су Фонд за ПИО, РЗЗО, Национална служба за запошљавање и поједина министарства. Чак, прошле године су трошкове за КиМ имале и агенције које у 2009. нису дале ни динара, као то су оне за привредне регистре, регионални развој и просторно планирање, наводи Поповић.
Издаци министарстава, достављени Центру на основу Закона о доступности информација, указују да је само њих десет, истина „највећих потрошача“, до сада за КиМ издвојило, по разним основама, укупно око 182,5 милијарде динара. Највише је дато из буџета Министарства за КиМ, некадашњег Координационог центра и Фонда за КиМ, и то око 36 милијарди. При том, информације за период 1999 - 2002. нису достављене истраживачима Центра. Следи Министарство просвете, које је од 2004. до 2009. издвојило више од 26 милијарди динара, све углавном за текуће трошкове, то јест плате. Министарство просвете је за КиМ убедљиво највише потрошило 2008, и то скоро седам милијарди динара.
Огроман новац даје и МУП, који је од 2002. до 2009. издвојио из буџета више од девет милијарди динара за рад (измештених) полицијских управа Ђаковица, Приштина, Косовска Митровица, Гњилане, Пећ, Призрен и Урошевац. забележили смо више нелогичности. Иако се територија коју покрива и надлежност нису мењали, буџет ПУ Ђаковица је преполовљен. Ова управа, ионако најмања, је 2002. добила готово 48 милиона динара, а у 2009. нешто мање од 22 милиона. Током година смањени су и издаци за ПУ Призрен, са 72 милиона на 43 милиона динара. С друге стране, новац се из године у годину повећавао за ПУ Косовска Митровица и Урошевац.
Министарство рада и социјалне политике је од 1999. до 2010. издвојило више од пет милијарди динара, од чега скоро пола за подршку породицама с децом. Занимљиво је да се много даје за Центар за социјални рад у Приштини, укупно око 370 милиона. Ово министарство је издвојило чак 111 милиона динара запослене у установама које не раде. Али, то је малтене правило. Драстичан пример је Електропривреда Србије, рекордер по трошењу новца за плате „нераспоређенима“. Више од 24 милијарде динара дао је ЕПС од 1999. на основу зарада својих 5.000 запослених на Косову.
Занимљиви и нејасни су и издаци Министарства за трговину. Овај ресор је за 11 године потрошио за КиМ скоро 170 милиона динара, од чега за потребе тржишне инспекције више од четири милиона. Нејасно је које је то трошкове имала тржишна инспекција, с обзиром на то да државни органи Србије нити имају приступ Косову, као и да готово ниједно српско предузеће не плаћа порез Београду. Такође, Министарство за омладину и спорт је пуних пет година плаћало плате запосленима у Спортском центру „Боро и Рамиз“ у Приштини, који од 1999. нити постоји под тим именом, нити ико од Срба тамо ради. Ово министарство је од 2002. до 2007. издвојило за ову сврху око 45 милиона динара. Података за последње три године нема.
Министарство за НИП такође привлачи пажњу. Преко њега је од 2007. до 2010. за потребе пројеката осам других министарства издвојено 2,6 милијарди динара. У којој мери се због тога унапредио квалитет живота косовских Срба, није баш јасно. Исто важи за ЈП Путеви Србије, које је до сада потрошило 3,6 милијарди динара „за извођење радова на Косову“.
Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ, каже да не зна колико се новца годишње издваја из државног буџета за Покрајину. „Знам да је буџет Министарства за КиМ четири милијарде динара, што је готово исто као и прошле године и да имамо обавезу да издвајамо новац за плате и материјалне трошкове у 29 општина, као и за многе пројекте попут повратка, изградње кућа, социјалних давања. Ми плаћамо и материјалне трошкове школа. Новац се из буџета Министарства пребацује на општинске рачуне - образлаже Ивановић за Данас. На питање да ли је сигуран да новац одлази у праве руке и да људи имају користи од тога, и како се спречавају злоупотребе, Ивановић кратко наводи да у Министарству постоји интерна буџетска инспекција, а ту је и ДРИ.
С њим с не слаже Момчило Трајковић, који је 2000-2003. био један од лидера ДОС, дакле тадашње власти. Он свих ових година живи у близини Приштине, и на челу је Српског покрета отпора и Покрета за КиМ. Трајковић за Данас каже да се још 2000. помињало да се у име Косова из буџета троши око пола милијарде евра годишње. „Косово је било и остало простор за прање новца. Можда на КиМ оде и више од пола милијарде евра, а велики део не стигне до обичних људи“, истиче Трајковић. На питање Данаса да ли су Срби на КиМ имали неке користи од новца који је издвајан за путеве и спортске хале, он наводи да је деоницу од Лапљег Села до Грачанице „прошле године направио и модернизовао Хашим Тачи, а Србија је тај пут само крпила“. Упитан да ли су оправдани трошкови за тржишну инспекцију, Момчило Трајковић наводи да су на централно Косово заиста долазили тржишни инспектори и да су имали вољу да раде, али да то нису могли, јер на КиМ једноставно немају никакве ингеренције.
Лидија Валтнер, Данас
КОМЕНТАРИ