Став председника РС Милорада Додика да у БиХ на сцени није владавина права него „амбасадократија“, потврдио је и одговор који је добио на писмо упућено амбасадорима држава чланица ЕУ и Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК).
Повод за Додиково обраћање дипломатама био је налог високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка којим је 5. јануара обуставио примену Закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС и која је под забраном располагања.
У писму упућеном 24. фебруара, Додик је аргументовано, на осам густо куцаних страна, оспорио легалност Инцковог налога. Додик се позвао на латинску изреку да „не бива неправда ономе који на неправду пристаје”, којом је поручио да не пристаје на неправду коју међународни званичници наносе РС. Од низа аргумената издвојићемо најбитније. Додик је подсетио на Члан 1.3. Устав БиХ који гласи:
„Све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама БиХ, припадаће ентитетима.” „У Уставу БиХ и анексима Дејтонског споразума нема правног основа којим би било установљено право БиХ да има имовину.”
Додик је додао да то значи да имовина припада ентитетима и да у Уставу БиХ нема упоришта за доношење Закона о подели државне имовине. Додик побија тезу бошњачких политичара да сва имовина у БиХ припада држави, и то на основу њеног уставноправног континуитета, који јој је признат Дејтонским споразумом.
Додик подсећа да је Република БиХ престала да постоји 14. децембра 1995, када је потписан Дејтонски споразум, односно да је РБиХ формално укинута 18. марта 1994. Вашингтонским споразумом којим је створена Федерација БиХ.
„Противници дејтонске БиХ инсистирају да сва имовина која је раније припадала Социјалистичкој Републици БиХ сада припадне БиХ и да се мора укњижити као њено власништво То нема везе ни с правом ни са стварношћу – не постоји БиХ ван ентитета”, упозорио је Додик.
„Очекујем да ваше екселенције пренесу вашим владама ставове садржане у овом писму, којим се РС залаже за поштовање владавине права, што једино може обезбедити опстанак и стабилност БиХ, као државе настале по међународном уговору”, закључује Додик. У одговору који је недавно добио од високог представника и 11 амбасадора, наведене су две реченице. Прва потврђује пријем писма. У другој се каже:
„Примили смо к знању садржај Вашег писма, али из наших многих разговора с Вама о овим питањима, нећете бити изненађени да сазнате да се са истим не слажемо.”
Коментаришући одговор, Додик је за „Политику” изјавио: „Чињеница да они нису образложили због чега се не слажу с мојим наводима потврђује да су они тачни и да не могу да их оповргну. Поражавајуће је да они игноришу уставно уређење БиХ и да своју политичку моћ, којом држи бошњачку страну, издижу изнад врховног правног акта сваке државе. Најкраће речено, они право потчињавају својој политичкој моћи.“
Са овом аргументацијом сагласан је и професор уставног права на бањалучком Правном факултету др Миле Дмичић:
„Држава се не гради непоштовањем, дерогирањем и честим мењањем устава, већ његовом применом и активним, ефикасним и одговорним радом њених институција.”
Ругање новинарству
Политички магазин „60 минута” Федералне телевизије, који уређује и води Бакир Хаџиомеровић, „није новинарство, него је својеврсно ругање новинарству, пародија новинарства”.
Ово за „Политику“ каже декан бањалучког Комуниколошког колеџа др Александар Богданић после анализе језика који користе Хаџиомеровић и његов сарадник Слободан Васковић коју је направило Независно удружење новинара Републике Српске.
У стотину емисија магазина „60 минута”, РС је 187 пута названа мафијашком државом која је „противуставно формирана”. У неким емисијама српски и хрватски политичари су називани фашистима, четницима и усташама.
„Имајући на уму да често без ваљаних доказа и чињеница квалификују или оцрњују поједине особе, ти изрази су, наравно и увредљиви. Оно што је карактеристично за поједине прилоге у поменутим емисијама јесте то да почну с одређеном уводном тезом или тврдњом, обично из студија, што је добра полазна основа истраживачког новинарства. Али по правилима истраживачког новинарства, такву тврдњу потом треба образложити и доказати”, констатовао је др Богданић.
На питање да ли је оваква пракса само последица непознавања правила професије или и политичког утицаја, др Богданић одговара:
„Будући да немам доказа о политичким утицајима, могу да говорим само о првом. Новинарство је захтеван мисаони рад. Истраживачко новинарство је врхунски интелектуални подухват, јер изискује све наведено и још много чега другог, попут мукотрпног прикупљања и провере података и доказа, и, посебно у нашој средини, храбрости и уредничке подршке.“
Наши покушаји да добијемо мишљење уредника Хаџиомеровића завршили су се неуспешно, јер се није јављао на телефон. Његов сарадник Васковић само је рекао да не жели да коментарише ставове др Богданића, јер се „није оглашавао када су званичници РС, првенствено Милорад Додик, вређали новинаре ФТВ“.
Б. Марић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026