Прилози

Организација српских студената у иностранству (ОССИ) започела је недавно програм у коме српски студенти на најпрестижнијим светским универзитетима долазе на праксу у министарства у Београд. На овај начин, организација покушава да студенте врати у отаџбину, али и боље упозна са стањем у држави, јер многи од њих годинама живе ван Србије.
Нада Николић из ОССИ објашњава да је то начин да и држава Србија има користи од врхунских студената српског порекла на најпрестижнијим факултетима.
- У нашу земљу долазе студенти који чак не знају добро српски језик. Имали смо и колеге које из Аустралије долазе на праксу у нашу земљу, а све је то начин да се повежемо. Неки од њих остају у Србији, а ми гледамо и начине да их вратимо у матицу, како би држава имала користи од њих.
Сад је у току пројекат са нашим конзулатима у Немачкој, где стажирају наши студенти. Ако пројекат заживи, пренеће се и на друге конзулате како би наши студенти у иностранству остали у контакту са Србијом - објашњава Николићева, која студира на Бокони универзитету у Милану.
Ова организација, чији је један од бивших чланова министар спољних послова Вук Јеремић, покушава да помогне студентима у иностранству, не само током академског образовања, већ и после тога, како би им помогли да нађу посао. У томе имају подршку Српске православне цркве и министарстава.
- Међутим држава нам слабо помаже, практично никако, а имамо брилијантне студенте. Не улаже се у знање и српску будућност. Већина би се вратила у отаџбину, ако им се пружи прилика, али је однос државе као да им не требају. То су студенти са Оксфорда, Харварда и осталих универзитета. Даћу вам један пример.

У Мостару је одржан састанак председника СНСД-а Милорада Додика, СДС-а Младена Босића, ХДЗ-а БиХ Драгана Човића и ХДЗ-а 1990 Боже Љубића на коме је било речи о сарадњи у вези са успостављањем власти на државном нивоу и анализи актуелне политичке ситуације у БиХ.  Представници ове четири странке потписали су изјаву о сарадњи како би се превазишла постојећа криза у формирању власти на нивоу БиХ, речено је на конференцији за штампу после састанка.
Предсједник СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће идуће седмице разговарати и са представницима бошњачких партија како би се формирала власт у БиХ. Он је поновио став да је за принцип ротације у извршним и законодавним органима на нивоу БиХ.
"ХДЗ-у треба да припадне место председавајућег Савета министара БиХ, а нама место министра спољних послова ", каже Додик. Навео је да је ХДЗ једини репрезентант хрватских националних и политичких интереса. Политика коју води СДП, према Додиковим речима, не може да прође. Изнео је и став да се противи мешању међународне заједнице у решавање кризе, јер они закомпликују ситуацију. Навео је и да се у РС противе расписивању ванредних парламентарних избора у БиХ.
Пре сазивања седнице Парламентарне скупштине БиХ, каже Додик, потребно је формирати парламентарну већину.
Предсједник СДС-а Младен Босић је навео да су у Мостар дошли како би расветлили постојећу кризу.
Предсједник ХДЗ-а Драган Човић каже да ће разговарати са представницима бошњачких партија, али да се у формирању власти морају уважити интереси хрватског народа.

Неко од челника Агенције за националну безбедност Црне Горе је узео пет милиона долара награде за лоцирање у то време најтраженијег хашког оптуженика Радована Караџића!
Ова смела тврдња изнета је у Скупштини Црне Горе од стране опозиције, а приликом постављања посланичких питања челницима безбедносних служби ове државе.
- Сигуран сам да је Црна Гора била каменчић који је склопио цео мозаик у хапшењу Радована Караџића - тврди председник Покрета за промјене Небојша Медојевић.
Заменик председника Нове српске демократије Горан Даниловић иде и корак даље изражавајући уверење да се богатом новчаном наградом за проналажење Караџића окористио неко из Агенције за националну безбедност.
- Из одговора директора Агенције могу закључити да је она учествовала у лоцирању Караџића, али нисам добио одговор на други део питања да ли је неко узео тај новац и где је награда за помоћ у лоцирању тог хашког оптуженика. Да ли је неко паре већ потрошио, а ми не знамо, остаје енигма. Нећу се на овоме зауставити - поручује Даниловић.
Шеф посланичког клуба владајућег ДПС Миодраг Вуковић ове тврдње оштро демантује називајући их "дечјом забавом".
- То су све инсинуације, индиције, "поверљиви извори"... Реч је о спекулацијама и забави за малу децу. Машта ради свашта - казао је Вуковић.
Међутим, брат Радована Караџића, Лука каже за "Вести" да ове информације нису никаква новост, те да су и сами челници ове службе подгревали те тврдње изјавама да је Црна Гора одиграла значајну улогу у хапшењу првог председника РС.

Данас се Србији обележава Дан сећања на жртве напада НАТО снага у којима је пре 12 година убијено 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.
Ваздушна кампања 19 земаља чланица западне војне алијансе под називом „Савезничка снага” почела је увече 24. марта 1999.
За 78 дана, колико је трајала, убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и 1.031 припадник војске и полиције.
Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и данас воде као нестали, ратни губици Алијансе у људству и техници никада нису објављени.
Више од половине страдалих у нападима НАТО на СРЈ су албански становници на Косову и Метохији, мада су западни савезници тврдили да је интервенција неизбежна како би управо њих заштитили од наводне хуманитарне катастрофе, па су је јавно назвали „Милосрдни анђео”.
Одлука о агресији на бившу СРЈ донета је први пут у историји без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
Одата пошта жртвама НАТО бомбардовања у Нишу
Поменом и полагањем венаца на спомен обележја у Нишу, одата је данас пошта жртвама бомбардовања НАТО 1999. године.
Венце су на спомен обележја положиле делегације града, Војске Србије, полиције, делегације организација и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова, као и родбина погинулих и пријатељи.

ПОТПИСАНИ СПОРАЗУМИ
Споразум о јачању туристичке сарадње Споразум о научнотехничкој сарадњи Споразум о сарадњи у међународном друмском саобраћају Споразум о сарадњи града Београда и руске компаније Интер рао
БОРИС ТАДИЋ
Најважнији закључак састанка јесте то што је констатовано да нема граница у економској сарадњи Србије и Русије
За неколико месеци у Русији биће потписан Споразум о стратешком партнерству Србије и Русије
Договорили смо се о фазној реализацији руског кредита од 800 милиона по пројектима
Стратешки циљ Србије је Европска унија, али Београд никада неће пренебрегнути суштинске везе са Русијом
Тражимо од Русије подршку пред Саветом безбедности УН да независни тужилац испита наводе из извештаја Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и у Албанији
ВЛАДИМИР ПУТИН
Све што иде у корист Србије одговара интересима Русије
Јужни ток отвара велике могућности за Србију
Москва и Београд ће заједно радити на томе да евроинтеграције Србије не штете српско-руским односима
Русија је била и остаће савезник Србије када је реч о Косову и Метохији
Поздрављамо дијалог Београда и Приштине и даћемо све од себе да српско руководство успешно заврши тај процес
Забрињава лакоћа са којом се последњих година доносе одлуке о употреби силе

Суд прихватио већи део захтева Тужилаштва за одузимање имовине бившим Звездиним функционерима. Цветковић остао без пет станова, а Милош Маринковић без два и сефа
Драгану Џајићу, некадашњем директору Црвене звезде и једном од најбољих фудбалера свих времена одлуком Вишег суда привремено је одузет део имовине, за коју није, како је утврђено, доказао да је стекао на легалан начин.
Тако је првостепеном одлуком, популарни Џаја остао без породичне стамбене зграде у Улици Незнаног јунака 9, површине од 242,96 метара квадратних, као и без мање зграде на истој адреси која је изграђена без одобрења. На списку одузете имовине нашла се и гаража од 65 квадрата, као и возило "тојота ландкрузер".
Суд је прихватио и захтев тужилаштва да се привремено одузме имовина и од Џајићеве супруге Браниславе, некадашњег заменика републичког тужиоца. Тако су од ње привремено одузети четворособан стан од 98 квадрата у Молеровој улици и породично-стамбени објекат у изградњи, бруто површине 591 квадратни метар. Поред тога одузето јој је и право на коришћење земљишта површине 14 ари у Ботићевој улици.
Поред Џајића и његове супруге, без имовине су остали и Владимир Цветковић и његов син Растко, као и Милош Маринковић и његова најужа родбина.
Тако је Цветковић, који је био један од функционера Црвене звезде привремено остао без три стана. Одлуком судије Данка Лаушевића одузети су му станови у Курсулиној улици (41 квадрат), Баба-Вишњиној (61 квадрат) и у Проте Матеје (110 квадрата). Његов син Растко остао је без једнособног стана од 29 квадрата у Баба-Вишњиној и четворособног стана од 99 квадрата у Молеровој улици. Поред тога, некадашњем кошаркашу, одузето је и возило "мицубиши пајеро".

Влада Србије је две године амбициозно припремала Стратегију о Србима у дијаспори и региону, али је тај документ издржао пробу времена свега два месеца. Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, познатија као Стратегија о дијаспори, усвојена јануара ове године, почетком марта ипак је претрпела промене. После бурних реакција из Хрватске и Црне Горе, избачен је део документа који се односи на захтев Београда да српском народу у овим државама буде признат конститутивни статус.
Осим буре у региону, жучне полемике уследиле су и на домаћем терену. Један од најгласнијих критичара редиговања Стратегије је историчар Чедомир Антић, председник Напредног клуба, који је и аутор спорног дела документа, док Александар Чотрић, заменик председника скупштинског Одбора за односе са Србима изван Србије и потпредседник СПО, има много више разумевања за овај потез Владе.
Политика: Како је могло да се догоди да Влада усвоји Стратегију, а да је на телефонској седници убрзо измени?
Чотрић: Сматрам да се не ради о неозбиљности Владе, него о томе да ништа није једном заувек дато. Један од основних циљева ове стратегије је да се помогне успостављању добрих односа са земљама у региону и зато је добро што је измењен тај минимални део Стратегије који је говорио о томе да би Срби у Црној Гори и Хрватској требало да добију статус конститутивног народа.
Политика: Дакле, није реч о притиску споља?
Чотрић: Сматрам да Србија треба да испуни неколико основних циљева, а то је и допринос интеграцијама Србије у ЕУ, као и очување идентитета српског народа који живи изван граница Србије.

Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да ће се Босна и Херцеговина распасти - као што се распала и Југославија и истиче да је односе Бањалуке и Сарајева додатно пореметио случај Јована Дивјака.
У интервјуу Танјугу, Додик је објаснио да верује да ће од БиХ остати само оно што функционише - а то је Република Српска.
"РС се не бави сецесијом, али видимо да се Босна распада и распашће се као што се распала Југославија. То ће постати политичка чињеница. Остаће само оно што функционише, а функционише РС - за разлику од Босне која не функционише", прецизирао је председник РС.
Додик сматра да у БиХ више није могуће уредити односе тако да Сарајево уважава Бањалуку, а разлог за то је ароганција Сарајева.
"Ароганција која долази из Сарајева тражи подаништво, а не партнерство. Ми нисмо спремни за подаништво. Ми смо спремни да се РС прихвати и уважава", истакао је Додик.
На тврдње Сарајева да су РС и он лично реметилачки фактор у БиХ, Додик одговара: “Слажем се! За све њихове идеје о унитарној БиХ ја сам реметилачки фактор.”
Осврћући се на последња дешавања око ухапшеног генерала Армије БиХ Јована Дивјака због злочина у Добровољачкој, 1992. у Сарајеву, председник РС каже да је то додатно пореметило односе Бањалуке и Сарајева.
"Боли то што чим почнете истрагу према било коме ко је починио злочин над Србима - дигне се сва јавност, странци, петља се и високи представник, да заштите те људе. Они штите злочине, не штите Јована Дивјака“, изричит је председник РС.

Измучени, исцрпљени, болесни, у поодмаклим годинама - Срби повратници на подручје Буковице и Равних Котара основали су ових дана Грађанску иницијативу како би скренули пажњу јавности на своју муку, јад и чемер.
Организовали су и јавни скуп у Кистањама да би до ушију оних који су их својим неодговорним понашањем натерали да се самоорганизују послали поруку да српски народ из северне Далмације више не може опстати на тим просторима. Позвали су на тај скуп и српске представнике у органима власти, од оних у општинама до саборских заступника, како би упозорили на свој биолошки нестанак.
Нико од српских политичара није дошао осим начелника општине Ервеник Милоша Самарџије који не припада ниједној странци. Од гостију је била присутна још једино Весна Тершалић са својом бројном екипом из загребачке Документе, центра за суочавање с прошлошћу и Куће људских права. Очигледно је да људи из Српске демократске самосталне странке (СДСС) нису дошли јер су свесни, како нам рекоше ти несрећни људи, да су политичком трговином с владајућом странком своју народ завили у црно.
- Због хрватске политике чији је циљ да српско становништво с овог простора нестане и неодговорног односа представника српске етничке заједнице у хрватским органима власти према властитом народу српско становништво на овим просторима је дошло у фазу изумирања и биолошког нестанка - упозорио је на скупу Божо Шуша, један од уводничара.
Он је навео и податке поткрепљујући такву оцену. У општини Бенковац је пре рата живело 63 одсто Срба. Најпре их се од тога броја из избеглиштва вратило осам одсто, али се веома брзо након тога у избеглиштву поново нашла половина од тог броја. У бенковачкој општини сада живи само око 4,5 одсто. Од 2003. до 2011. године из северне Далмације и Лике натраг у избеглиштво, углавном у Србију, вратило се 2.500 Срба.

Злато на светским берзама постаје све скупље и обара историјске рекорде, а до краја године могла би да премаши 1.500 долара за унцу. Аналитичари објашњавају да раст цене злата подстиче више фактора - висока цене нафте, ниске реалне каматне стопе и стално присутан страх од дужничке кризе у Европи. Уз то, на његов раст највише је утицао и показатељ да америчка привреда не отвара радна места довољно брзо да би се смањила висока стопа незапослености.
Злато је од почетка године поскупело готово 20 одсто, а динамика тражње и цена одржава растући значај злата за инвеститоре, за које је овај племенит метал све сигурнија оаза за улагања. Као главни узрок скока цена племенитих метала наводи се забринутост многих земаља за вредност валута. После саопштења Америчких федералних резерви да ће купити још хартије од вредности, достигнут је нови рекорд цене злата од скоро 1.400 долара за унцу. Најновији скок цена, међутим, нису узроковали само Федералне резерве и слаб долар. Према оценама аналитичара, инвеститори се нису повели за прогнозама о завршетку рецесије, па и даље капитал претварају у злато. У њиховом поседу је, према проценама консалтинг компаније ГФМС, око 30.000 тона, односно шестина светских резерви, што је више од златних резерви свих централних банака заједно.
Аналитичари британског инвестиционог фонда Хермитаге Цапитал Манагмент иду и корак даље и прогнозирају да би котације злата могле и да промаше цифру од 2.000 долара за унцу у наредних 18 месеци. Експерти немачке „Комерцбанке“ су мишљења да ће ове године цене злата наставити да расту и да ће премашити 1.600 долара за унцу, док швајцарски аналитичари не искључују могућност да би његова цена могла да достигне историјски максимум од 1.780 долара.