„Дефинитивно, то је најгоре што је могло да се деси у тако тешско време. За обнову ће бити потребни пореско-буџетски стимуланси, али Јапан већ бележи буџетски дефицит од око десет процената бруто домаћег производа, а проблем се додатно продубљује старењем јапанске популације”, изјавио је познати амерички економиста у интервјуу телевизијском каналу Блумберг.
Поређења ради, материјална штета коју је Јапан претрпео од земљотреса у Кантоу 1923. године процењена је на 4,5 милијарди долара, што је тада било еквивалент двогодишњем буџету земље и пет пута више од трошкова Јапана у руско-јапанском рату.
„Још нису познате димензије штета, али имајући у виду оно што се десило после земљотреса у Кобеу, влада ће сигурно бити приморана да формира буџет за ванредне ситуације”, оценио је Јасуо Јамамото из Истраживачког института „Мизухо”.
Рубини је указао да у краткорочном периду сличан шок обично изазива слабљење економске активности.
„У истом кварталу запажа се успоравање раста БДП али је временом, уз свеобухватне пореско-буџетске стимулансе ,могућ економски опоравак”, сматра он.
Амерички експерт, познат и по надимку „Доктор Катастрофичар”, сигуран је да ће се земљотрес негативно одразити на тржиште капитала, с обзиром на то да се „уништава богатство земље”. Значајне ће бити и последице по поверење у економију.
Јапанска централна банка (БоЈ) је већ објавила да ће предузети све што је могуће како би обезбедила стабилност финансијског тржишта. Она је фебруару прогнозирала повећање БДП у првом кварталу после пада у последњем тромесечју прошле године, али аналитичари сматрају да ће та процена највероватније бити коригована.
Јапански државни дуг за сада премашује 200 процента БДП, буџетски дефицит је близу десет процената БДП, а позамашна средства за опоравак земље мораће хитно да се обезбеде.
„Новац за трећу економију света ће се сигурно наћи, али ће светске рејтинг агенције почети да смањују рејтинг Јапана, и тиме ће изазвати одлив капитала, што би могло да буде кобно за земљу која се већ другу деценију бори са дефлацијом.
Јапан је велики увозник сировина (пет до шест одсто светске потрошње нафте) из САД и Саудијске Арабије, а разорни земљотрес могао би да смањи тражњу нафте, метала и других сировина. Истовремено би трговински односи са Кином, Тајваном и САД могли да се поремете, што ће такође негативно утицати на раст светске економије, упозоравају експерти.
Танјуг