Променама на политичкој цени Србије, односно реконструкцијом Владе Србије нису обухваћени неки од главних захтева дијаспоре, истакао је у разговору за наш радио Никола Јанић, председник Српског савеза из Шведске, једне од највећих организација Срба у иностранству.
Једна од главних примедби Српског савеза односила се на Министарство за дијаспору и њеног челног човека, објашњава Јанић. "Претпостављали смо да ће се ресор који људи у расејању не доживљавају као свој, зато што је у доброј мери затворен за људе којима је намењен, укинути и да ће његову функцију преузети Министарство иностраних послова. Већина послова који су значајни за нас је у надлежности других министарстава: путне исправе су у надлежности Министарства унутрашњих или иностраних послова, док је Министарство за пољопривреду, економију, просвету или неко друго задужено за питања из своје области". Јанић наводи и да су амбасаде и конзулати Србије у свету добро упознати са организацијом и функционисањем удружења дијаспоре, тако да је посредна веза преко Министарства за дијаспору, која се уз то у пракси није доказала, сувишна и скупа за државу. Као пример Јанић наводи ситуацију када су Срби из Српског савеза из Шведске хтели да помогну рад јавних кухиња у Србији. У тој акцији није им била потребна помоћ Министарства за дијаспору, јер је то у надлежности Министарства за рад и социјалну заштиту.
Кад је реч о помоћи коју дијаспора пружа разним појединцима у земљи, Јанић подсећа да Савез Срба из Шведске, по статуту те организације, не може да помаже матици, али удружења и појединци, који чине Савет то могу у радо чине. Међутим, Јанић истиче да је проблем што о људима којима је потребна помоћ углавном сазнају из медија.
Тако помоћ стиже, по принципу лутрије, зависећи првенствено од тога да ли су о невољама појединих људи извештавали медији или не. Потребна је боља организација хуманитарних акција на начин да се, на пример, у те акције укључи група младих, незапослених људи у Србији. Они би, након што се директно упознају са ситуацијом на терену, о свим релевантним детаљима обавестили српске организације у иностранству. Тако би помоћ, без посредника и не зависећи искључиво од фактора среће, стизала до породица којима је неопходно потребна. У решавању тог друштвеног проблема неопходно је радити темељно и професионално и у директној сарадњи са Црвеним крстом Србије, закључио је Никола Јањић.
Оливера Миловановић, МPC
Ауторска права Радио Оаза 2026