Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Променама на политичкој цени Србије, односно реконструкцијом Владе Србије нису обухваћени неки од главних захтева дијаспоре, истакао је у разговору за наш радио Никола Јанић, председник Српског савеза из Шведске, једне од највећих организација Срба у иностранству.
Једна од главних примедби Српског савеза односила се на Министарство за дијаспору и њеног челног човека, објашњава Јанић. "Претпостављали смо да ће се ресор који људи у расејању не доживљавају као свој, зато што је у доброј мери затворен за људе којима је намењен, укинути и да ће његову функцију преузети Министарство иностраних послова. Већина послова који су значајни за нас је у надлежности других министарстава: путне исправе су у надлежности Министарства унутрашњих или иностраних послова, док је Министарство за пољопривреду, економију, просвету или неко друго задужено за питања из своје области". Јанић наводи и да су амбасаде и конзулати Србије у свету добро упознати са организацијом и функционисањем удружења дијаспоре, тако да је посредна веза преко Министарства за дијаспору, која се уз то у пракси није доказала, сувишна и скупа за државу. Као пример Јанић наводи ситуацију када су Срби из Српског савеза из Шведске хтели да помогну рад јавних кухиња у Србији. У тој акцији није им била потребна помоћ Министарства за дијаспору, јер је то у надлежности Министарства за рад и социјалну заштиту.
Кад је реч о помоћи коју дијаспора пружа разним појединцима у земљи, Јанић подсећа да Савез Срба из Шведске, по статуту те организације, не може да помаже матици, али удружења и појединци, који чине Савет то могу у радо чине. Међутим, Јанић истиче да је проблем што о људима којима је потребна помоћ углавном сазнају из медија.

Тако помоћ стиже, по принципу лутрије, зависећи првенствено од тога да ли су о невољама појединих људи извештавали медији или не. Потребна је боља организација хуманитарних акција на начин да се, на пример, у те акције укључи група младих, незапослених људи у Србији. Они би, након што се директно упознају са ситуацијом на терену, о свим релевантним детаљима обавестили српске организације у иностранству. Тако би помоћ, без посредника и не зависећи искључиво од фактора среће, стизала до породица којима је неопходно потребна. У решавању тог друштвеног проблема неопходно је радити темељно и професионално и у директној сарадњи са Црвеним крстом Србије, закључио је Никола Јањић.
Оливера Миловановић, МPC