Прилози

Осмоминутни документарни филм из Врања узбуркао Србију и Министарство за екологију. Аутор Србољуб Пешић указао на праву еколошку бомбу којом плови отпад
Мутна вода, неподношљив смрад, у реку уроњене олупине старих аутомобила и тракторске гуме, лешине угинулих животиња и кесе, кесе, кесе...
Ово су, укратко, кадрови из аматерског документарца „Тужна Морава“, Србољуба Пешића из Екстрима, клуба екстремних спортова из Врања. Пешићев осмоминутни филм оставио је без даха све који су га видели. Стигао је и до Министарства за екологију, па су отуда најавили да ће хитно нешто предузети. Јер, Јужна Морава се од зелене оазе за риболовце и излетнике претворила у огромну пловећу депонију.
Чуо сам да је Морава загађена, па сам са колегама из клуба решио да пођемо на рафтинг и видимо какво је стање. Кренули смо од Златокопачког моста код Врања и веслали све до Владичиног Хана - сећа се Пешић.
За тих тридесетак километара њима петорици, јер уз Пешића су још били Ведран Ташковић, Владимир Ивановић, Александар Ивановић и Ненад Митић, требало је чак осам сати веслања.
Оно је било страшно. Смеће на све стране, гомиле флаша и кеса и на обали и у води, шкољке аутомобила, одбачени кућни апарати, завоји, шприцеви, угинула крава насред реке... А тек смрад - то не може ни да се опише. Двојица из екипе су се већ на пола пута осули неким пликовима, један је зарадио херпес сутрадан - искрен је Пешић.
Договорио се са колегама да некако анимирају јавност. Филм је постављен на „Јутјуб“, а Пешић га је послао и на педесетак адреса. Тако је стигао и до Министарства за екологију.

Иако Србија бележи прве знаке привредног опоравка, и даље постоји велики број економских показатеља који изазивају забринутост, као што су инфлаторни притисци, раст незапослености, повећање задужености, оценили су данас сарадници билтена "Макроекономске анализе и прогнозе" (МАП).
Координатор истраживачког тима МАП-а Марко Маловић истакао је да ће, уколико 2011. не буде предизборна, овогодишњи привредни раст бити већи од прошлогодишњих око 1,7 одсто, али ће прогнозираним темпом раста, преткризни ниво привредне активности бити достигнут тек у 2012. години.
Нажалост, иако невелике стопе привредног раста статистички указују на технички излазак из рецесије, оне нису и неће бити ни издалека довољне да осетније повећају стандард грађана Србије, оценио је Маловић.
Према његовим речима, разлоге за умерени оптимизам у погледу на српску економију даје фискална консолидација кроз измене и допуне Закона о буџетском систему, којима су уведени Фискални савет и фискална правила.
''Ипак, МАП процењује да ће предвиђене фискалне реформе бити неодрживе ако се уз њих не обезбеди динамичан раст реалног сектора'', навео је Маловић.
Подсетивши да је на крају 2010. спољни дуг Србије достигао 23,78 милијарди евра, он је оценио и да је наставак раста спољног дуга неминован имајући у виду да једино прерађивачка индустрија бележи осетно смањење спољне задужености у корпоративном сектору Србије, а да се на кратак рок не могу очекивати озбиљнији приливи новца из дијаспоре, нити од донаторских конференција.
Маловић је напоменуо и да је влада у прошлој години очекивала више од две милијарде евра страних директних инвестиција, а остварено је само 762 милиона, што је скоро дупло мање него у 2009. години.

Срби на Космету све више продају имања Албанцима, који не питају за цену када су "стратешка места" у питању. И поред тога, у поседу Срба је око 58 одсто имовине на Косову и Метохији.
Монахиње манастира Грачанице у последњих неколико година купиле су осам хектара земље уз манастир, како би заштитиле светињу и себе. При последњој трговини, помогао им је и Новак Ђоковић са 100.000 евра, и тако је исплаћен део власнику који је одлучио да манастиру прода земљу по повлашћеној цени од 4.000 евра по ару.
Нема прецизних података о томе колико на Космету има српске земље, колико се продаје, и по којој цени. Разлози томе су, највероватније, што ни Срби, као продавци, ни Албанци, као купци, не желе да њихове трансакције буду јавне, као и да, колико је то могуће, избегну плаћање пореза.
Игор Поповић, руководилац групе за правосуђе у Министарству за Косово и Метохију, каже за "Новости" да је проблем што у многим местима на Космрту нема услова за повратак Срба, па имања и земљу продају у бесцење.
"Космет је од 1999. напустило 260.000 Срба, а остало их је око 130.000. Близу 58 одсто укупне катастарске имовине на КиМ припада Србији. Од тога, 27 одсто имовине је у приватном власништву Срба. Проблем је што услова за повратак Срба у многе средине нема, па узурпирану српску имовину користе Албанци - или је купују у бесцење тамо где могу, или је плаћају папрено тамо где сматрају да треба разбити српски корпус", каже Поповић.
Подаци Драгана Велића, председника СНВ централног Косова, нешто су другачији. Он каже да је до 2005. године 37 одсто укупне непокретне имовине на КиМ било у приватном власништву Срба. Са државним власништвом, то је износило 70 одсто од укупно 10.800 квадратних километара територије јужне српске покрајине.

У петак, 25. марта 2011, одржан је састанак Програмског одбора   Радио Београда. На тој седници главну реч је водио председник тог одбора и дугогодишњи политички апартчик свих режима од 1945. године, Драгољуб Мићуновић. Он је захтевао укидање култног програма „Атлантида,“ који на Другом програму РТС води госпођа Биљана Ђоровић. Међу „замеркама“  које је навео овај вишедеценијскиветеран политичких интрига било је да се емисија наводно „темама бави једнострано“ и да „доводи саговорнике који заступају непримерене ставове.“
Замерка за „једностраност,“ изречена од стране функционера једног режима који скоро све медије у Србији држи под гвозденим Gleichschaltung-ом,  звучи комично – уколико сте спремни да превидите отровни цинизам који из ње куља. Што се тиче „непримерених ставова,“ у слободном и отвореном друштву то је непознат појам. Публика – а то сте ви - једино је тело које има право да одлучује шта жели а шта не жели да слуша или гледа. Нико није овлаштен да такве одлуке доноси у ваше име.
О даљем току овог беспримерног скандала, који је резултирао на једини начин како је то у крипто-диктатури могуће – забраном, можете сазнати више на следећим линковима:
http://standard.rs/vesti/36-politika/6944-kako-je-ugaen-atlantisq-miunovi-i-ivanji-oterali-omskog-.html
http://standard.rs/vesti/36-politika/6934-biljana-orovi-autor-zabranjenog-atlantisaq-danas-ispisujemo-istoriju-medija-u-srbiji-.html
http://standard.rs/vesti/36-politika/6955-stefan-karganovi-ponosite-se-budale-ali-ima-li-nekog-pametnog-da-se-ovoga-stidi-.html# 

Председник Србије Борис Тадић, хрватска премијерка Јадранка Косор и председник Владе Словеније постигли су договор јуче о заједничком наступу на тржиштима трећих држава, а надлежна министарства ове три земље потписаће у вези са тим и званичан документ. Иако је привредна сарадња била у средишту њиховог разговора, који је трајао око два сата, у вили Обреновића „Златни брег”, код Смедерева, нису заобиђена ни многа отворена питања, посебно она која оптерећују односе Србије и Хрватске. Тако се разговарало о решавању судбине несталих, донаторској конференцији, која би требало да реши имовинске проблеме прогнаних Срба из Хрватске, о европским интеграцијама, а потегнута су и питања сукцесије и борбе против организованог криминала за шта су заинтересоване све три стране.
Уз констатацију да и најтежи проблеми који су наслеђени из деведесетих година прошлог века могу бити решени у најскоријем периоду, председник Тадић је рекао да Србија и Хрватска имају договорену донаторску конференцију која ће бити одржана у септембру. Она би требало да реши питање избеглица, посебно оних из угрожених категорија које нису стамбено збринуте.
Разговарало се и о судбини несталих и процесуирању ратних злочина. Наглашавајући да Србија никада неће одустати од оптужница за ратне злочине, Тадић је рекао да ће две земље наставити да сарађују у овој области.
„Добро што је српско Министарство правде најавило ревизију свих потерница за осумњиченима за ратне злочине. То ће бити урађено након извештаја Тужилаштва за ратне злочине које има задатак да провери све доказе о осумњиченима које су прикупили некадашњи војни судови. Провера доказа и потерница на основу којих се хапсе осумњичени неопходни су због кредибилитета наших држава и због тога што сви који су починили ратни злочин на крају морају да одговарају”, рекао је Тадић.

Неколико дана након што су јавности приказали своју новосаграђену палату, од једанаест хиљада квадратних метара, чија је фасада у потпуности обложена полудрагим каменом ониксом, хрватски су бискупи позвали своје вјернике, којих је, према прошлом попису становништва, цирка четири милиона, да се сљедећих дана, па све до пресуде која ће у Хагу 15. априла бити донесена у процесима против генерала Готовине, Чермака и Маркача, моле Богу и да посте, е не би ли суд праведно пресудио. За палату ће надбискуп загребачки Јосип Бозанић казати како је саграђена даровима талијанских бискупа и милодарима хрватских вјерника, те иако, на први поглед, дјелује скупо, она је дугорочно пуно јефтинија него што фамозни први поглед говори. За генерале бискуп је више пута поновио да су невини, те да суђење њима није суђење тројици људи него ће осуђена или пред судом ослобођена бити цијела Хрватска. Позивање на правду заправо је позивање на генералску невиност. Надбискуп, наиме, зна да су Готовина, Чермак и Маркач невини, јер шта би друго били него невини. Кривица је на супротној страни, и у то нема баш никакве сумње, као што сумње нема ни у кршћанску скромност и аскетизам фасаде од полудрагог камена. Дугорочно, оникс је скромнији од малтера, као што су, дугорочно, Готовина, Чермак и Маркач свеци, а не ратни злочинци.
Ријеч оникс потиче од старогрчког назива за нокат. Нова зграда Хрватске бискупске конференције, метафора је Божијег нокта. Свака јавно изговорена ријеч којом би се палата од оникса доводила у питање, доживљава се као забијање игала под Божији нокат. И то у вријеме коризме, када се пред Ускрс вјерни хрватски католици одричу свих земаљских ужитака и задовољстава, у знак сјећања на Исуса Криста, Сина Божијега, онога који је истовремено и Бог и човјек.

Судећи по томе како је црногорски режим изненада бескомпромисно кренуо у примену Закона о држављанству, политички лидери Срба у Црној Гори могли би да остану без црногорског држављанства и то зато што су се усудили да узму и српски пасош.
Лидер Нове српске демократије (НОВА) Андрија Мандић не одбацује могућност да он, Ранко Кадић и још неки политички лидери Срба, иначе рођени у Црној Гори, остану без црногорског држављанства.
- Све је могуће у Црној Гори, јер она није правна држава већ држава у којој локални диктатор може да уради што год жели. Све је то несумњиво притисак на Србе уочи пописа становништва у Црној Гори, јер се двојно држављанство не проверава код Хрвата или Албанаца. Порука је јасна - ако вашим политичким представницима намеравамо да одузмемо држављанство, како ће се тек провести тамо неки анонимни Срби. Све се то ради са циљем да се на попису смањи проценат Срба, наставе дискриминација и асимилација коју црногорска власт води од 2007 - каже Мандић за "Вести".
Али, како је Закон о држављанству независне Црне Горе веома рестриктиван, такав је био и приступ у преговорима са Србијом око двојног држављанства који ни до данас нису уродили заједничким споразумом о двојном држављанству, иако су преговори Београда и Подгорице почели још у октобру 2008.
Тако је остала на снази примена закона о спровођењу устава који је предвиђао да они који су друго држављанство стекли после 3. јуна 2006, морају да га се одрекну да би задржали црногорско. Они који су до тог датума, кад је проглашена независност Црне Горе, имали двојно држављанство могли су да задрже оба, јер се то рачуна као стечено право.

Представници муслиманске дијаспоре и Санџака обновили су иницијативу за формирање Покрета за аутономију Санџака, који је, како подсећају, пре више од пола године покренуо главни муфтија Муамер Зукорлић.
У Новом Пазару је издато саопштење у коме пише да "скоро 100 година траје борба за решавање статуса Санџака, историјске покрајине која је од свога постанка била засебна целина".
Главни циљ покрета, пише у саопштењу, биће интернационализација нерешеног санџачког питања и решавање статуса Санџака, кроз формирање јединствене аутономне прекограничне покрајине Санџак.
Чланови иницијативног одбора тврде, између осталог, да су суочени са најгрубљим облицима дискриминације, неспремношћу званичног Београда и Подгорице да питање статуса Санџака ставе на дневни ред, катастрофалном економском ситуацијом, кршењима елементарних људских права и све чешћим и гласнијим изјавама појединих санџачких политичара и странака да је статус Санџака завршена ствар.
Члан Иницијативног одбора Алмир Мехонић, новинар сарајевског магазина "Саф", црногорским медијима објаснио је да људи окупљени око покрета нису директно везани за Исламску заједницу, већ да су у питању разни интелектуалци који нису само из Санџака и нису само Бошњаци.
- Аутономија Санџака не значи мењање државних граница. Много је примера у модерној Европи где постоје такозване прекограничне аутономије. Дакле, наши захтеви су апсолутно у складу са европским стандардима и Србија и Црна Гора на свом путу ка ЕУ морају примењивати стандарде модерне Европе, а регионализација је један од основних постулата развијених европских земаља - оценио је Мехонић, иначе бивши председник Форума младих Санџачке демократске партије Расима Љајића, а затим и члан ДПС-а.

Прошло је 11 година од НАТО-бомбардовања Србије. Хиљаде мртвих и рањених, на десетине хиљада порушених зграда, домова, фабрика, мостова… Непопуларна тема за садашњи режим у Србији, који се из петних сила труди да нам западне „савезнике” прикаже као пријатеље који су нас касапили зато што смо ми заиста били лоши, а они, као вајни цивилизатори и демократе, били су ту да нам укажу на странпутицу којом смо кренули покушавајући да одбранимо своје. Баш као у Балканском шпијуну:
„Хајде, лепо признај да си крив, па ће ти Ђура опростити што те је тукао…”
Чак и шиптарска продаја српских бубрега и срца није довољно заступљена на телевизији. Плаше се бедни политичари да ће им то смањити рејтинг у народу, на бескомпромисном европском путу Србије. Не схватају притом да прећуткивањем истине о српском страдању, из дана у дан, све више одвајају себе од народа који ће им, ако буду имали среће, пресудити на изборима који долазе.
Питам се како су српске режимлије дочекале извештај Дика Мартија: мора да им није било лако… Одмах су позвали маркетиншку агенцију, која их је после пар дана обавестила да им тај извештај и популаризација те теме у српском друштву, у предизборној години, не иде на руку…
Пре пар недеља гост код Оље Бећковић била је хрватска списатељица Ведрана Рудан, која је на крају емисије, на питање шта је њен најјачи утисак а није на листи (занимљиво, није на листи), одговорила:

Пети октобар 2000. је био државни удар плаћен из САД, којим су на власт постављени људи обојени у жуто-плаве боје, чији је задатак да праве маскенбал уместо одговорне државотворне политике
Посета руског премијера Владимира Путина корисна је за Србију, а истовремено се Америка плаши руско-српског зближавања, сматра политички аналитичар Џон (Јован) Боснић, Канађанин српског порекла. Русија подржава Србију у одбрани Косова, гасовод ће ићи преко територије наше државе, у трговинским односима смо добили повлашћен статус, образлаже Србин рођен и одрастао на северноамеричком континенту.
Да ли заиста постоји страх Вашингтона од Москве?
- Рођен сам и одрастао у Канади у периоду ужасне русофобије на северноамеричком континенту.
Испирали су нам мозак свакодневно и учили нас да мрзимо Русе, да треба дан и ноћ да живимо у страху да ће нас напасти нуклеарном бомбом, да долазе са Кубе и да могу да ударе на нас преко Аљаске. По тој пропаганди, Руси су били криви за све и умешани у све што не ваља.
Слична је у Југославији била и Титова пропаганда против Русије, од 1948. године па до краја његовог живота. Ипак, као студент схватио сам да је пропаганда против Руса лажна и да је америчко "царство" много агресивније.
На који начин сте дошли до те спознаје?
- Мој отац Сава, који је био универзитетски професор у покрајини Њу Бранзвик где сам рођен и одрастао, учио ме је да за све дилеме и питања треба да пронађем логично објашњење. Почео сам јавно да постављам незгодна питања попут овог: "Зашто смо истребили Индијанце?". То ме је скупо коштало.