Прилози

Епископ далматински Фотије изјавио је да је последњих неколико година због тешке економске ситуације до те мере успорен повратак српских породица у Хрватску да се Срби поново суочавају са одливом становништва.
"Повратак је како-тако ишао до 2003. године и давао је наду. Међутим, онда је уследила стагнација, а последњих неколико година се чак поново суочавамо са одливом становништва", рекао је Фотије у интервјуу за данашњи новосадски Дневник.
Према његовим речима, људи су покушали да живе у Хрватској, али нису успели и поново су напустили своја огњишта, а многе обновљене српске куће сада стоје празне.
"То је и разумљиво, јер не може се само од куће живети, мора бити и посла. Нужно је економски оживети ове крајеве, јер само тако можемо очекивати повратак и останак нашег рода. Повратници су сада углавном пензионери, који од пензије и нешто мало земље око куће могу овде да живе", казао је Фотије.
Повратак факултетски образованих људи, по његовим речима, попут младих економиста или правника, знатно је отежан јер се суочавају са проблемом запошљавања, не зато што су Срби, већ зато што је економска ситуација у Хрватској веома тешка.
"У овом тренутку можда није лоше то што су се многи наши људи одлучили за то да буду и тамо и овде. Али, у перспективи ће ипак морати да се определе где ће живети. Наравно, за све нас би било боље да се врате на ове просторе, али им се за то морају створити економски услови", оценио је владика далматински.
Фотије сматра да је у решавање оваквих проблема потребно да се укључе све државне институције Хрватске, али је потребно и веће ангажовање матичне државе Србије, јер ако се буде чекало, неће бити добро.

Из Беле куће ових дана је „процурила” ексклузивна вест. Награду за бриљантно откриће и племениту идеју нашој научници Маји Матарић уручио је лично председник Америке Барак Обама!
Докторка Матарић је једна од једанаесторо научника из САД којима је крајем јануара у Белој кући уручена председникова награда за истакнути образовни и менторски рад у науци, математици и инжењерингу. Маја Матарић је професор роботике, неурологије и педијатрије, оснивач и директор Центра за роботичка истраживања и виши заменик декана Витерби школе за инжињерство Универзитета Јужне Каролине у Лос Анђелесу.
– Награда се додељује за научноистраживачки рад али и за обуку и менторску делатност са другим научницима како би успели у сопственом истраживачком раду. Награђени научници су били позвани да четири дана проведу у Вашингтону, као гости директора Америчке националне фондације за науку, а сваки награђени је могао довести једнога госта по сопственом избору – каже докторка Маја Матарић за „Политику”.
Како објашњава, научницима је приређена тура с водичем по Белој кући, састанци са особљем, неколико банкета, церемонија уручења награда, пријем у комплексу Беле куће и, најважније, сусрет са председником САД у Овалној канцеларији. У недељи доделе награда лауреати су се срели са директором Америчке националне фондације за науку (водећа владина организација која финансира истраживачки рад у САД), директором Националног одбора за науку, председниковим саветником за науку, као и шефом офиса за науку.

Потпредседник Републике Српске и доктор политичких наука Емил Влајки тврди да је положај Хрвата у Босни и Херцеговини „неодређен” и истиче да је то „последица геостратегије”, будући да се „још се не зна шта ће бити са целим регионом, јер овде границе још нису дефинитивне”. У разговору за „Политику” др Влајки каже да „Америка форсира исламизацију Балкана, и то као идеолошки концепт” и додаје да он, лично, нема ништа против ислама као вере.
„Америка иде на стварање ’велике Албаније’ и исламског Балкана из два разлога: да се муслиманима одужи за сва зла која им је направили на Блиском и Средњем истоку и да онемогући уједињење Европе”, каже др Влајки.
„Са једне стране имамо стварање исламског блока који иде од Турске, преко Албаније, Косова, пола Македоније, Рашке области (Санџака) и бошњачких делова БиХ. Овој идеологизацији ислама на Балкану супротставља се хришћанска коалиција, чије је уједињавање у читавој Европи у замаху, а противљење исламизацији је појачано. То потврђују и изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел и британског премијера Дејвида Камерона да је мултикултурализам пропао пројекат. Французи законима онемогућавају исламизацију француског простора. Очигледно је да се ствара један хришћански савез у Европи, који одговара тези Самуела Хантигтона да ће 21. век бити обележен борбом хришћанства и ислама. У том сукобу, БиХ ће бити главно поприште”, сматра наш саговорник.
Према његовим речима, „Хрвати у Хрватској, подупрти Римом, и са побољшаним односом са РС, противе се овом концепту и учествују у стварању фронта против исламизације”. Такође, побољшавају се односи и између Хрватске и Србије, односно Хрвата и Срба. Улазак Хрватске у ЕУ, додао је он, знатно ће допринети побољшању укупних прилика и у РС.

Јавни дуг опасно пришао граници од 45 одсто БДП-а * ММФ објаснио синдикатима да нема новца за повећање плата * И синдикати траже да са ММФ-ом буде закључен нови аранжман
Од почетка кризе у Србији је без посла остало 400.000 људи, а јавни дуг се приближио цифри од 45 одсто БДП-а што довољно говори у колико се лошој ситуацији земља налази и у колику би дубиозу запала ако би се плате повећале за само један одсто, рекли су јуче представницима синдиката стални представник и шеф мисије ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик и Алберт Јегер.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић, која је јуче заједно с колегама из Конфедерације слободних синдиката и Самосталног синдиката представљала раднике на, како каже, састанку који је пре свега био информативног карактера, истиче за Данас да су они били „затечени податком“ о броју изгубљених радних места јер податак који су синдикати имали није прелазио цифру од 280.000.
- Рекли су нам да је изгубљено 400.000 радних места и да је тај податак апсолутно тачан, што нам говори да наша влада то зна, али није хтела да изнесе у јавност - истиче Савићева.
Она наглашава да је ММФ на јучерашњем састанку рекао синдикалцима да места за повећање плата у буџету нема и да Србија не може у оваквој ситуацији да очекује нове инвестиције јер је клима за улагање „нестабилна“.
- ММФ нам је рекао да се из државног сектора за зараде издваја око 800 милијарди динара, а за инвестиције 100 милијарди динара и да тај јаз говори о томе колико је стање лоше - напомиње Савићева.

Према извештају УНМИК-а из децембра 2003. године операција пребацивања отетих Срба на север Албаније почела је средином 1999. године, када је између 100 и 300 особа отето и камионима пребачено у притворе у околину Кукеша и Тропоје на северу Албаније.
"Ови људи су већином били Срби који су заточени између јуна и октобра 1999. године. У августу 1999. године, неки од ових заточеника (24-100) су са севера Албаније пребачени у секундарне притворе (приватне куће и индустријске комплексе) у средњој Албанији, углавном око Бурела, који се налази 110 километара југозападно од Кукеша. Такође, одвођени су и у притворе недалеко од Пишкопеје, 50 километара источно од Бурела", наводи се у извештају УНМИК-а.
Интернет портал Радио-телевизије Србије дошао је у посед документа из децембра 2003. године, којим УНМИК обавештава Хашки трибинал о налазима истраге о отмицама и убиствима Срба на Косову и северу Албаније током и непосредно после сукоба 1999. године.
Веродостојност овог документа су потврдила два извора у Хашком суду и мисији УН на Косову. Хашки трибунал никада није покренуо званичну истрагу о наводима из извештаја УНМИК-а.
Овај документ се помиње и у извештају генералног секретара УН Бан Кимуна, о којем ће вечерас расправљати Савет безбедности УН.
"УНМИК је још 2003. године Хашком трибиналу дао информације и своје налазе у вези са тим тврдњама и да је крајем 2008. и почетком 2009. УНМИК све поменуте досијее пренео на Еулекс, који је јавно изразио спремност да размотри сваку чињеницу коју би специјални известилац могао открити", наводи се у извештају шефа УН.

Млађан Динкић се повукао неочекивано, супротно свом темпераменту. Тако је завршена једна рунда отвореног сукоба у владајућој коалицији који је букнуо у за њу најнезгоднијем тренутку.За Мирка Цветковића то је само део посла који ће сада морати да заврши. Њему се отвара могућност да на последњој четвртини мандата буде доживљен као одлучни премијер. Наравно, премијер коалиционе владе има онолико одрешене руке колико се договоре лидери партија и тако је у целом свету и то није ни посебност ни усуд Србије. Веровање да премијер коалиционе владе може да тресне руком о сто када год му се ћефне јесте политички дилетантизам и неукост.
Цветковић ће бити тај који ће рећи у наредне две недеље ко од министара још није задовољио. Тачка на реконструкцију владе биће стављена. Шансе да влада после тога продише новим еланом су пола-пола.
Одлучујући се за смену Динкића део владајуће коалиције је послао довољно јасну поруку. Изабрао је превремене изборе решавајући дилему да ли су они бољи од таљигања владе уз непрекидно и разарајуће међусобно оптуживањe.
Али Динкић је управо својим неочекиваним потезом у овом тренутку отклонио могућност превремених избора. Разумљиво је да ће влада насупрот настојањима опозиције покушати да одложи расписивање избора. Покушаће то да учини суочавајући опозицију са оптужбом да ако хоће изборе сада и одмах одлаже пут Србије у Европу што ће рећи и коришћење европских фондова, најизвеснијег извора инвестиција у временима невиђене економске кризе када су инвестиције ређа појава од задовољног грађанина Србије. Видећемо да ли ће то зауставити Томислава Николића у куповини стиропора.

Отварањем изложби које сведоче о богатој српској државотворној традицији и одавањем поште жртвама ослободилачких ратова Србије, јуче су широм земље обележени Дан државности и Дан Војске.
Председник Владе Србије Мирко Цветковић је на Опленцу полагањем венца у крипти задужбине Карађорђевића одао почаст вођи Првог српског устанка вожду Карађорђу, чији су устаници на данашњи дан отпочели процес стварања модерне српске државе. Премијер је поручио да су енергија и снага које су устаници испољили у борби против ропства Србији потребни и данас, „али не зато да бисмо ратовали, већ да бисмо стварали бољу државу, да бисмо ушли у реформе, направили модерну европску Србију”.
Под покровитељством Владе Србије, у Нишу и Ваљеву отворене су изложбе „Српске заставе из периода Првог светског рата” и „Српске владарске инсигније”, а међу експонатима се налазе неки од највреднијих симбола српске државности – пуковске заставе, под којима је у Првом светском рату брањена и ослобађана Србија, и крунидбена опрема краља Петра Првог Карађорђевића.
У оквиру вишедневне прославе Дана државности, јуче су отворене и изложбе „Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије” у Новом Саду и „Устави Кнежевине и Краљевине Србије” у Крагујевцу.
Поводом Дана државности, који је уједно и Дан Војске Србије, представници државног и војног врха положили су венац на гроб Незнаног јунака на Авали.
Дан државности и Дан Војске слави се на велики хришћански празник Сретење, зато што је на тај дан букнуо Први српски устанак 1804. године, а истог дана 1835. донет први Устав тадашње српске кнежевине.

У Бањалуци је, у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, обележен Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата РС, а у Вишеграду Дан Првог српског устанка. Венце на спомен обележју погинулим борцима Војске РС на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци положили су највиши званичници Српске и представници борачких организација. У Банском двору у Бањалуци данас је одржана и свечана академија.
У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци поводом Дана бораца служена је света архијерејска литургија и парастос погинулим борцима.
Цвеће на спомен-обележје погинулим борцима на гробљу "Свети Пантелија", између осталих, положили су председник Републике Српске Милорад Додик, председник Владе Александар Џомбић и председник Народне скупштине Игор Радојичић.
Додик је истакао да сви данашњи догађаји, од полагања цвећа погинулим борцима на спомен обележје на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци и свечане академије, сасвим јасно говоре о односу Владе РС и Борачке организације РС.
У Добруну код Вишеграда данас је, у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова и Општинске борачке организације, обележена годишњица Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата.
После свете литургије у манастиру Успенија Пресвете Богородице у Добруну, монаси су служили парастос за устанике у Првом српском устанку и изгинуле борце одбрамбено-отаџбинског рата.

Срби у Хрватској су убеђени да попис становништва у априлу неће дати праву слику стања на терену, бар када је њихова бројност у питању, јер ће се мало ко од Срба одважити да јавно призна које је националности.
У оквиру питања народност, на формулару за ппопис становништва, понуђене су опције Хрват, односно Хрватица, затим друга народност, а грађани имају могућност и да се не изјасне. Српски представници претпостављају да сви Срби неће одлучити да се изјасне да су српске националности због страха за егзистенцију, пише лист "Фокус".
Извршни директор Српског демократског форума из Загреба Љубо Манојловић рекао је да се они који се боје за радно место неће изјаснити као Срби, него ће можда изабрати опцију да не желе да се изјасне о националности.
Према његовим речима, међу националним мањинама у Хрватској су и Срби, тако да би према законодавним прописима требало да имају повољности приликом запошљавања.
"Међутим, овога се нико не придржава тако да то Србима не даје шансу за боље запошљавање. Наше истраживање показало је да мањине немају ту сигурност. На пример, у Глини живи 29 одсто Срба, тако да би 29 одсто требало да буде запослено у државним органима, што није случај, јер је запослено 0,8 одсто Срба", навео је Манојловић.
Председник Удружења Срба избеглих из Крајине и Хрватске Петар Џодан сматра да ће попис становништва у Хрватској показати да тамо живи мали број Срба, који је готово занемарив у односу на предратно стање.

Дан државности Републике Србије обележава се на Сретење, у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. Истог датума, на Сретење, 1835. године, на Скупштини у Крагујевцу, кнез Милош Обреновић је прогласио први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
Први српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију с националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа. Устанку је претходио сукоб турске царске власти, у дипломатским круговима често називане Високом портом или само Портом и јањичара који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта им је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката са краја 18. века, гарантовала извесне олакшице. Београдски паша хаџи Мустафа гарантовао је поштовање српских права до 1801. године, када су га јањичари свргли и преузели власт. Уследио је период незапамћених свирепих злочина јањичарских власти према локалном становништву, а упоредо су почеле припреме за устанак против јањичара у два центра – у Ваљевској нахији са кнезом Алексом Ненадовићем и Шумадији са Карађорђем, на челу. Јањичари су, сазнавши за припреме, у догађајима познатом као сеча кнезова, брутално побили многе виђене Србе, међу њима и Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина и хаџи Рувима.