Прилози

После 72 године у Србију, или прецизније у Београд јер из Србије није ни отишао, вратио се последњи југословенски краљ (или како неки кажу српски, и тиме се унапред одају), Петар II Карађорђевић. Овај догађај изазвао је пажњу медија, али је чини се остао без већег одјека у самој јавности или прецизније, међу обичним народом. Вест није много коментарисана ни на друштвеним мрежама, а није покренута ни већа полемика, што би било очекивано за српску политичку сцену на којој се увек нађу дежурни критичари и апологете. Као да је замор политичким и историјским темама утицао и на прећутно регистровање самог догађаја као нечег што се десило, што је ту и са чим не знамо шта ћемо. Збуњеност наше јавности помешана са равнодушношћу била је очигледна и после повратка посмртних остатака (или како су неки медији пренели: моштију) кнеза Павла Карађорђевића. На степен збуњености указивале су и анкете у којима ни натполовична већина није могла да погоди о коме се ту тачно ради. Међутим, колико год да је са једне стране у реду што се некадашњи владари сахрањују по хришћанским и државним обичајима у земљи у којој су желели да буду сахрањени, толико се са друге стране у први план могу ставити њихове биографије и може се ући у дубљу анализу (не)оправданости оваквих аранжмана. Али то би нас удаљило од суштине која се најбоље очитава кроз питање – зашто се у Србију враћају само мртви?
Добрица Ћосић је својом новогодишњом посланицом, поред свих занимљивих опсервација, ипак у једној ствари био у праву. Препознао је на почетку 2013., готово сензационално, да се млади више не враћају у Србију.

Савез српских удружења у Норвешкој успео је да спречи приказивање изложбе "Хвала норвешком народу" у којој је фалсификована истина о страдању Срба у норвешким логорима у Другом светском рату.
Малобројна културна јавност и историчари који воде рачуна о историји и достојанству српског народа били су непријатно изненађени када су сазнали да ће Горана Огњеновић, хрватски филозоф и припадник тзв. „ЛГБТ заједнице“, успела да добије средства ради „етнификовања“ интернираних лица“ у Норвешку током Другог светског рата и о томе направи изложбу. Међутим, када је представљен концепт изложбе „Хвала норвешком народу“, утисак је био да је васкрснула најгора Павелићева усташка пропаганда: испало је да су Срби интернирани у Норвешку, да у суровим северњачким условима раде у логорима били тзв. „православни Хрвати“. Саучесници у том прљавом послу су биле амбасасе Хрватске и БиХ у Ослу, као и хрватски историчар Наташа Матаушић, која је завидно искуство фалсификатора историје стекла руководећи Меморијалним центром система усташких логора „Јасеновац“ крајем децедесетих година прошлог века.
Револтирани, Срби у Норвешкој су се окупили на Светог Саву, и послали писмо протеста. Писмо, иза кога стоји Савез српских удружења у Норвешкој је било део акције, коју је Савез српских удружења у Норвешкој предводио, у координацији са амбасадом Србије и пријатељима Срба међу норвешким народом. Након огромног притиска јавности и стотине писама којима је скоро затрпано руководство Универзитета у Ослу, спорна изложба је отказана и померена за новемар месец. У међувремену, Универзитет припрема стручну дебту где ће учествовати и наши историчари, тако да ће се аргументовано успротивити овом покушају ревизије историје.

Чедомир Антић, лидер Напредног клуба, изјавио је да би Србија требало да укине Аутономну Покрајину Војводину. У уверењу да се спрема дугорочно решење статуса за Косово и Метохију, он је изнео мишљење да земља треба да буде истински регионализована, да уместо Војводине настану три региона – Срем, Банат и Бачка и да главни град Србије буде Нови Сад.
Зашто се баш сада залажете за нешто за шта знате да је, имајући у виду ставове владајућих странака, практично неоствариво?
Прво, то није неоствариво. Наш Устав омогућава укидање али и формирање аутономних покрајина. Такође, постоји могућност и да Устав буде промењен. Друго, до пре двадесет, односно десет година било је незамисливо да српски народ и Србија не живе у југословенској држави, па су на крају, ипак, стицајем околности, али и вољом већине грађана дошли у позицију да живе у независној држави. Када говоримо о владајућим странкама, то је управо велика срамота наше политике – та аутономија Војводине донесена је мимо воље грађана Србије, мимо воље грађана севера земље, тачније данашње АП Војводине, а непрекидно, у току протеклих 67 година та аутономија је формулисана од политичке елите у Београду. Коначно, Напредни клуб од 2007. у свом програму има укидање АП Војводине и успостављање девет региона у Србији.
Ми не тражимо укидање Војводине, већ АП Војводине, дакле, недемократске творевине без традиције, која је стварана из одређених бирократских, националистичких разлога неких других нација, нашег овдашњег аутошовинизма и која је јединствена појава у источној Европи.
Без обзира на то колико је ваша идеја легитимна, ипак, не представља ли она „ветар у леђа”, националистима, и из српских и из мађарских редова?

Табанајући по српским земљама уздуж и попреко, поред свих лепих и позитивних примера са којима се човек сусреће на сваком делу наше земље, сведоци смо једне трагичне и изгледа на жалост, преовлађујуће црте код нас, а то је наша неслога и разједињеност. Просто је невероватно колико су Срби данас у 21.веку (а сигурно да је тако било и раније, док нас нека национална катастрофа опет не уједини), спремни да критикују своје сународнике, због међусобне различитости која је настала као плод живљења у разним крајевима српских земаља.
Пошто сам одрастао у северној Србији (Војводини) као потомак Срба досељених из Црне Горе после Другог светског рата, још од малих ногу сам се нагледао, некад мање а некад више,  нетрпељивости између „дођоша“ и „мештана“, који су некад давно у 17. веку такође дошли под Патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем из Херцеговине, централне Србије, Црне Горе и Косова и Метохије. Тихо и прећутно подозрење, које је свесрдно подгревало и лажно братство и јединство, остало је и до данашњих дана, тако да су Бачванима за све криви Црногорци, Црногорцима Босанци, Босанцима Личани, Личанима Далматинци, Далматинцима Косоваци, Косовацима Шумадинци и тако у круг.
Страшно и жалосно за нас Србе!
Мислио сам да је то проблем присутан само код Срба на северу Србије, где је заиста досељен велики број људи из свих крајева српских земаља после 1. и 2. светског рата, међутим на нашу жалост није тако. Обилазећи и централну Србију, уверио сам се да је тај проблем идентичан и у срцу Србије у Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу...

Србија тактичку предност из Стразбура и Прешева може капитализовати једино ако своју политику врати у УН, зато што је Савет безбедности једини Стаљинград њене борбе за Косово и Метохију. Искуство из Парламентарне скупштине Савета Европе, тела свеобухватнијег и знатно ширег од органа ЕУ, сугерише управо то.
Као на филмској новогодишњој траци, догађаје на Ист Риверу од 14. јануара до данас смењивала су збивања на југу централне Србије и у Парламентарној скупштини Савета Европе. После дуго времена, Србија је у Њујорку, Прешеву и Стразбуру личила на државу.
Показала је себе ван растера западне пропаганде, демонстрирајући истовремено способност употребе паметне силе. Албански екстремисти, док пишем овај коментар, истерани су на европски чистац. Вандализам је једини аутентичан одговор којим располажу после Прешева и то нико разуман више не може да порекне.
Уништавају преостале српске споменике борбе против фашизма, споменике деци у Гораждевцу, коју су сами поубијали и надгробне породичне споменике на православним гробљима.
У сред таквих албанских протеста, огласио се Савет Европе. Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру, усвојена јуче, сушта је супротност многих извештаја органа ЕУ и САД о несумњивом „напретку Косова“.
За разлику од, на пример, Међународне управљачке групе за Косово, која је више пута наглашавала „значајан напредак у изградњи демократске, мултиетничке државе на начелима демократије и људских права“, рецимо средином јуна 2009. године, резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе од јуче констатује да је напредак у побољшању владавине закона на Косову и Метохији спор.

На слици је студент Петар Гачић који је први допливао за Часни крст у Бечмену (код Београда).
Српска православна црква данас слави празник крштења Исуса Христа који се традиционално обележава пливањем за Часни крст.
Београд: Београђанин Велимир Вукојевић први је данас допливао до Богојављенског крста на београдској Ади Циганлији. Вукојевић је био први у конкуренцији од око 60 пливача, међу којима су и припадници Војске Србије, Жандармерије, чланови борилачког удружења "Свибор".
Крст од леда, за који се пливало на температури ваздуха од нула степена и воде од 3,6 степени, начињен је од прошлогодишње свете водице из Храма светог Ђорђа на Бановом Брду и тежак је између 10 и 15 килограма. Траса је била дуга 33 метра што симболизује године живота Исуса Христа.
Ледени крст су из хеликоптера спустили су падобранци, а после тога он је положен у воду. Догађај не београдској Ади Циганлији посматрало је више од 1.000
грађана.
Земун: У традиционалном пливању на Дунаву први је стигао ватерполо тренер Жарко Николић (26), међу 215 такмичара из Србије, али из Грчке, Бугарске, Русије и Румуније.
Николићу је Часни крст уручио патријарх српски Иринеј, који је претходно служио литургију у Храму Светог оца Николаја у Земуну и предводио литију која је прошла улицама тог дела Београда. Патријарх је грађанима поручио да данашњи дан треба да нас подсећа на велики историјски догађај - крштење Исуса у реци Јордан.
Шабац: Бивши ватерполиста из Београда Марко Русов (23) први је стигао до Часног крста у богојављенској трци на реци Сави код Шапца. Он је стазу препливао први у конкуренцији 66 такмичара и две такмичарке. Такмичаре је до старта испратио покровитељ трке принц Александар Карађорђевић и нагласио да се особине које показују пливачи морају следити свакога дана.

Јеремић тврди: погрешно схваћено
Мартин Несирки, портпарол Генералног секретара УН-а Бан Ки Муна пренео је у четвртак увече жаљење генералног секретара УН-а због песме изведене поводом прославе православне Нове године, коју је у седишту УН-а у Њујорку организовао председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић.
Коментар генералног секретара УН-а уследило је након бурних реакција, у којим су породице жртава геноцида у Сребреници и организације бошњачких исељеника из БиХ у САД и Канади затражиле од Бан Ки Муна да са интернет странице УН-а буде скинут "Марш на Дрину", који је изведен на прослави.
“Свесни смо дас у неки људи били увређени песмом на концерту одржаном у понедељак у Генералној скупштини и искрено жалимо због тога што су били увређени песмом, која није била наведена у званичном програм. Генерални секретар очигледно није био свестан о чему је била песма или о томе у које је сврхе кориштена у прошлости”, пренео је портпарол генералног секретара.
Истовремено, из Кабинета председника Генералне скупштине УН-а Вука Јеремића саопштено је, уз исказано велико “поштовање према свим жртвама трагичних ратова у бившој Југославији”, да је интерпретација песме Марш на Дрину погрешна.
“Марш нема Дрину је песма која заузима централно место у нашем сећању на одбрану слободе од агресора у Првом светском рату, током којег је Србија изгубила око једне трећине мушке популације у многим биткама на страни савезника. Ми смо веома поносни на то и хтели смо то да поделимо са светом, уз јасну поруку помирења за садашње и будуће генерације”, наводи се у саопштењу из Јеремићевог кабинета које је медијима проследио његов портпарол Никола Јовановић.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је посета хрватског премијера Зорана Милановића Београду "неискрена" и да је то покушај Хрватске да "мирно уплови у ЕУ. Треба рашчистити све, најлакше је да седнемо и ручамо заједно."
Николић је навео да би противљење Србије због проблема које Хрватска није решила, могло да буде озбиљан проблем за чланство Хрватске у ЕУ, и подсетио да су нерешена питања прогнаних Срба и њихове имовине.
"Ако је Хрватска поднела тужбу против Србије због геноцида, како онда може председник хрватске Владе да долази у посету? Неко онда ту није искрен. Или знају да ми нисмо починили геноцид, или посета није искрено пријатељска. Треба рашчистити све, најлакше је да седнемо и ручамо заједно. Пре тога ми треба да помиримо народе, јер политичари се лако свађају и мире", рекао је Николић, пренела је телевизија Б 92.
Председник Србије Томислав Николић за стране медије критиковао хрватског председника Иву Јосиповића што избегава сусрет са њим.
На брифингу са новинарима британског Ројтерса и Ал Џазире Балканс Николић је рекао да је прво требало да дође до сусрета двојице председника Србије и Хрватске, а тек онда до сусрета Дачић - Милановић.
"Сусрет два председника означава да је дошло до отопљавања и успостављања добрих односа и не знам зашто Иво Јосиповић избегава тај сусрет. Ја представљам Србију и њене грађане у земљи и иностранству", рекао је Николић.
Председник Србије је додао и да Милановићева посета није потпуно искрена.
"Ако је Хрватска поднела тужбу против Србије због геноцида, како онда може председник хрватске владе да долази у посету? Неко онда ту није искрен. Или знају да ми нисмо починили геноцид или посета није искрено пријатељска", рекао је Николић.

Скупштина Србије усвојила је синоћ, после целодневне расправе, Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са Приштином.
Од 196 присутних посланика, за резолуцију је гласало 175, а против је било 19 посланика, док двоје није гласало.
На основу члана 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије и члана 8. став 1. Закона о Народној скупштини, Скупштина је донела
РЕЗОЛУЦИЈУ
Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији
1. Народна скупштина Републике Србије, на основу Политичке платформе за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини, утврђује основне принципе за политичке разговоре са представницима привремених институција самоуправе (ПИС) у Приштини:
а) Република Србија, у складу са међународним правом, Уставом и вољом грађана, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова;
б) Циљ разговора је стварање услова за српску заједницу и све друге националне заједнице на Косову и Метохији, којима се гарантује сигурност и пуна заштита људских права. Влада Републике Србије захтеваће заштиту свих зајамчених права Србима на Косову и Метохији, право на повратак и имовинска права. Влада Републике Србије обавезна је да настави расветљавање судбине несталих лица и да прати судске процесе окривљених за почињено етничко насиље над Србима;

Амбасадор Србије у Босни и Херцеговини Нинослав Стојадиновић оптужио је данас бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да својим односом према председнику Србије Тосмилаву Николићу квари односе између две земље.
Стојадиновић је рекао да су односи Србије и БиХ одлични, а да је једини проблем однос Бакира Изетбеговића према Томиславу Николићу.
"Ако Београд може да разговара са Приштином на највишем нивоу, па зар је толики проблем Изетбеговићу да разговара са председником Србије, који је председник свих грађана? Зар је могуће да нема снаге да барем, с времена на време, зарад државних интереса и за опште добро, сарађујемо и сусрећемо се и не говоримо 'не, Београде, нећу са тобом да причам'", казао је амбасадор Србије у интервјуу за бањалучке Независне новине. Наводећи да се међународна заједница у овом случају "држи по страни", он је оценио да би међународни званичници требало да "изврше благи притисак да се то промени".
Стојадиновић је поновио да Србија признаје државу БиХ, као суверену државу у постојећим границама и противи се било каквим поделама, додајући да званични Београд подржава све око чега се договоре два ентитета и три народа. Он је најавио да ће почетком фебруара Београд посетити председавајући Савета министара БиХ Вјекослав Беванда, где ће се састати са председником Николићем, премијером Ивицом Дачићем и, вероватно, са председником парламента Србије Небојшом Стефановићем.
Према његовим речима, средином марта у Сарајеву требало би да се одржи састанак председника парламентарних одбора за спољне послове четири земље - Србије, Хрватске, Црне Горе и БиХ, са циљем да се парламентарци боље упознају са проблемима са којима се ове земље суочавају.