Прилози

Селектор српских фудбалер Синиша Михајловић рекао је да верује да је образложење да се на одбојкашком Купу у Новом Пазару звиждало њему, а не химни, само изговор организатора.
Навијачи у Новом Пазару су пре меча домаћег тима и Црвене звезде у полуфиналу, одиграном у суботу, звиждали када је почело интонирање химне. Ипак, председник одбојкашког клуба Нови Пазар Исмаил Дупљак рекао је да су навијачи тог тима звиждали Михајловићу, зато што је у мају прошле године из репрезентације одстранио Адема Љајића.
"Дај Боже да су ти звиждуци у Новом Пазару били због мене. То је само доказ каква смо ми земља, а онда се чудимо шта нам се дешава и што нас не цене у свету, кад ми сами себе не ценимо. Понављам, дај Боже да је то због мене, али пре ће бити да је то неки изговор", нагласио је Михајловић, а преноси Спортски журнал.
Михајловић је, такође, прокоментарисао и ситуацију са Љајићем, који је изгубио место у националном тиму када на мечу са Шпанијом није певао химну и тако прекршио кодекс понашања.
"Адем Љајић и ја се нисмо ни свађали, али ме није звао. Он добро зна шта би требало да уради. Мора да прихвати правила понашања, као и да буде у доброј форми, тек тада може да рачуна на позив у национални тим", истакао је Михајловић.

Туријска кобасица данас је оборила Гинисов рекорд и постала највећа на свету, будући да је пречник спирале коју она чини 3,97 метара. Гинисов рекорд до сада је држала кобасица која је савијена у спиралу имала пречник 3,11 метара.
Иначе, туријска кобасица, која је поставила нови светски рекорд, дугачка је 2.089 метара и тешка 2.300 килограма, а прави се од целе свиње и то не од товљеника, већ од крмача које имају зрело месо. У кобасици нема никаквих додатака осим соли, бибера, паприке и белог лука, а пуни се у природна црева.
За овогодишњу кобасицу утрошено је 2.300 килограма свињетине, 2.050 метара црева и 100 килограма зачина.
Како је раније данас рекао представник Гиниса Правин Пател, да би кобасица била проглашена за Гинисов рекорд, пре свега, треба да буде састављена од меса и црева које се пуни месом, а могу се додати и локални зачини по жељи.
Важно је, како је нагласио, да она буде направљена без прекида и буде једнака са свих страна, а мери се и пречних круга. Пател је рекао да му је драго што је дошао у Србију да премери кобасицу смотану у спиралу.
Посетиоци Кобасицијаде која се завршава сутра могли су да виде и надметање у томе ко ће најбрже појести три вруће печене кобасице, уз коришћење само једне руке, а победу је однео Душан Кулачин из Шида коме су за то била потребна 2,5 минута.
На манифестацији у том војвођанском месту надметали су се најбољи произвођачи меса и ракије, а установљено је и да је Делос Сантос Родригез посетилац Кобасицијаде који је стигао из најудаљенијег места од Турије и то из Доминикансе Републике.

Док је у свету више од половине језика угрожено, а годишње их настане око 25 , простор бивше Југославије тај проблем нема. У последњих петнаестак година појавила су се чак четири нова језика.
Од данас почиње настава на босанском језику у неколико школа у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу. На Међународни дан матерњег језика обично се подсећа да свако има право на употребу свог матерњег језика и на његово очување. Процењује се да је у свету више од половине језика угрожено и да годишње нестане око 25 језика. Судећи по приликама на подручју бивше Југославије, рекло би се да нема проблема нестајања језика. Напротив.
"У лингвистици не постоји један језик који се до сада непрецизно називао српско-хрватски односно хрватско-српски, већ се ради о шест различитих језика: о српском, хрватском, босанском, херцеговачком, црнском и горском", прогноза је из легендарне серије "Топ листа надреалиста".
Та духовита опаска две деценије касније обистинила се, с малом исправком - није шест, него четири језика. Поред српског и хрватског, ту су и црногорски и бошњачки. Јесу ли разлике јасне, или зависе од слуха слушалаца? Говорници немају јединствено мишљење.
"Главно различно обележје између црногорског језика и остала три штокавска стандардна језика јесу фонеми 'с' и 'з', који припадају стандардној форми црногорског језика", каже Ненад Стевовић из Црногорске партије.
"Босански језик је име за ту посебност у култури у односу на наше комшије Црногорце, Србе, Хрвате који у лингвистичком смислу говоре језик који је истог стабла и изворишта", сматра Есад Џуџевић из Бошњачког националног већа.
У Србији, црногорски је службени језик у општини Мали Иђош, Бошњаци од данас у четири општине слушају наставу на свом матерњем. Лингвисти, међутим, то разликовање сматрају језички неоснованим.

Голготу српског Косова у последње време свету боље дочаравају странци, него што то раде званичници Београда. Свој допринос том тренду дао је и познати амерички глумац Том Хенкс, упоредивши патњу косовских Срба са страдањем Јевреја! Без страха да ће због оваквог поређења бити исмејан или проказан као човек који се ставља на страну оних које је западна пропаганда прогласила "лошим момцима", Хенкс је поручио да је Косово одувек било и да ће поново једног дана бити српско! Реченицу које поједини српски званичници, за разлику од предизборне кампање када су причали неку сасвим другу причу, сада не би ни у лудилу изговорили.
- Упркос погрому холокауста током Другог светског рата и свему што им се дешавало стотинама година раније, Јевреји никада нису изгубили веру да ће се вратити у своју земљу. Сличан случај имамо и данас кад је реч о Космету. Тамо су некада живели Срби, подизали манастире и имали своје краљеве, а онда су дошли Албанци и протерали Србе. Крајем 20. века на Србе су падале НАТО бомбе, али они и даље не желе да признају да је Косово самостална држава и говоре "Косово је Србија", попут Јевреја који су се на крају ипак вратили у своју земљу. Можда то буде случај и са Србима - изјавио је двоструки оскаревац гостујући у емисији кабловске станице Е, где је најављивао почетак снимања филма о историји израелске државе, а у продукцији чувеног Стивена Спилберга.
Хенкс је само једно, додуше планетарно познато име, које се у последње време придружило вербалној одбрани Косова и Метохије као српске земље коју Албанци отимају уз подршку западних центара моћи. На годишњицу једностраног проглашења независности, 17. фебруара, у пољској и чешкој престоници организоване су демонстранције подршке српском Космету и за разлику од Београда, где је на сретењском протесту Никад границе било присутно тек неколико стотина грађана, центром Варшаве је у организацији Удружења Пољаци за српско Косово продефиловало више до 1.000 Пољака.

На светски дан матерњег језика, 21. фебруара, у појединим школама у Новом Пазару, Тутину, Сјеници и Пријепољу почеће припремна настава на босанском језику, за који лингвисти тврде да није аутентичан и да је у школе ушао под притиском политике.
Око 500 ђака Бошњака у 12 огледних одељења, од припремног до гимназија, учиће нов предмет босански језик и књижевност, рекао је Танјугу председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и најавио да ће и други предмети, као историја, музичко, ликовно у једном проценту имати нове садржаје.
"Практично ђаци ће слушати српски језик према постојећем распореду, плус четири, пет часова босанског језика", рекао је Џуџевић и навео да ће бошњачки ученици добити додатак постојећем уџбенику историје са 15 одсто садржаја из националне историје Бошњака.
Такође, ликовном се придодају радни листови са 30 одсто новог садржаја, а из музичког додатних 60 процената лекција које се односе на културно наслеђе Бошњака.
Остали општи предмети, математика, физика, слушаће се на босанском од краја марта, рекао је Џуџевић и навео да је у току превођење тих уџбеника на босански језик. Он је најавио да ће у априлу бити спроведена анкета међу родитељима у којој ће се опредељивати на ком језику ће њихова деца да прате наставу од септембра.
"Деца која се изјасне за босански, од 1. септембра слушаће српски језик и књижевност као нематерњи, са два часа недељно", рекао је Џуџевић и најавио да ће босански предавати наставници који су до сада предавали српски, а у међувремену су завршили обуку и добили су сертификате.

Српско друштво 1835. можда није било зрело за устав какав је био Сретењски, али је било слободно у мери да је такав устав могло да усвоји
Сретење – Дан државности Србије, обележава се уз државне церемоније и са два нерадна дана, чиме се, кажу у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, даје значај највећем националном празнику. Истовремено, тиме се утиче и на свест грађана, јер је многима, када се спомену државни празник и нерадни дани, прва асоцијација 29. новембар – Дан Републике, који се обележавао у СФРЈ. Када смо ових дана обавештавали да „Политика” припрема празнични двоброј, неки од читалаца су зачуђено питали: „А који је то празник?” О значају Сретења у српској историји разговарамо са историчарем Чедомиром Антићем.
Да ли је, из угла историчара, неспорно да је 15. фебруар најпогоднији датум за Дан државности Србије?
Комисија за израду Предлога нацрта закона о државним празницима предложила је априла 2001. године овај датум једногласно, што је био велики успех пошто су у комисији били не само историчари већ и представници Апела 50, Удружења за истину о НОР-у и СФРЈ, националних мањина. Народна скупштина усвојила је овај закон са, колико се сећам, само једним гласом против (тада је владајућу већину чинило 19 посвађаних странака, а подела у Србији није могла бити већа пошто је у то време јун-јул 2001. Трибуналу у Хагу испоручен Слободан Милошевић). Дан државности слави се на годишњицу од избијања Српске револуције – највећег народног устанка у историји Османског царства, прве националне револуције на Балкану, почетка стварања модерне српске државе. Пошто не знамо тачан датум када је настала најстарија српска држава, а датум њеног највећег успона – проглашења царства 1346. године – је још код савременика изазивао опречна осећања, Сретење, 15. фебруар 1804. (2. по старом календару), остаје као најбољи избор. Посебно кад томе додамо и Сретењски устав који је донесен отприлике у то време 1835. године.

Верујем да све политичке партије треба да се сагласе о императиву да политика према српском народу у региону буде један од стубова државне политике
Српски народ у региону, део једне и недељиве српске нације, живи у осам суседних и Републици Србији околних држава. Петина српског народа живи у осам балканских и средњоевропских држава од којих су пет припадале бившој југословенској федерацији. У овим државама живи око 1,9 милиона припадника српског народа. Током протеклих 20 година број Срба у региону опао је за око 400.000.
Велике силе прихватиле су, ипак, после ратова и колективног кажњавања српског народа, да за све балканске народе начелно важе иста права. Током постојања југословенске државе статус и права српског народа су од власти у Београду злоупотребљавани или пак занемаривани у корист опстанка какве год заједничке државе. После деценија заборава, злоупотреба и пораза, тек после 2006. године и успостављања независне српске државе, ми имамо прилику да о нашем народу у региону водимо рачуна по узору на друге модерне, мирољубиве матичне европске државе. Упркос чињеници да је пре неколико година донела један од најбољих и у региону свакако најлибералнијих закона о националним мањинама, Република Србија никада није водила јасно дефинисану и трајну политику према српском народу у региону. Република Србија никада није ни јавно захтeвала реципроцитет.
Тек седам година траје процес изградње установа Србије које би водиле бригу о српском народу у региону. Реч је о министарству (данас канцеларији), закону, стратегији владе...

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик оценио је да ће 2014. бити кључна за регион, да странцима одговара садашњи састав власти у Србији и да народ неће знати шта се десило на Косову.
"Нама данас треба оно што имају сви други народи - јасан национални интерес. Мислим да крајњи циљ тог новог плана треба да буде интеграција српског народа на овим просторима", рекао је Додик у данас објављеном интервјуу за Недељник. Он је рекао да је "очигледно да је 201.4, година обележавања 100. годишњице Првог светског рата, кључна за регион" и да је "очигледно да неки центри моћи планирају да многе ствари поравнају у региону".
"Србија је потенцијално једина земља која може и треба да буде најјача земља на Балкану. Али, нажалост, ми и даље не успевамо да искористимо ту своју позицију", навео је Додик. Он је оценио и да би српска власт сада могла "знатно да одговара странцима у остваривању њихових кључних питања". Такође је рекао да су се "овде сви политицки представници договорили да политика РС према НАТО-у мора да буде везана за политику Србије". "Ми не желимо да на Дрини имамо НАТО границу", поручио је Додик.
Поводом Косова, за које је рекао да се "фактички из дана у дан све више признаје", Додик је навео да је "очигледно да су странци преко Косова хтели да понизе српски народ у целини и да то настављају да чине са овом политиком 'корак по корак' добијања самосталности". "Корак по корак" ће нас, како је рекао, довести у позицију да ћемо на један нетранспарентан и ненационални начин дочекати да се реши то питање и то тако што ће "народ остати осакаћен за причу шта се тамо стварно десило".

Јединство домаће јавности у решавању свих питања од националног интереса је неопходно, сложили су се председник Србије Томислав Николић и патријарх Иринеј, после другог сусрета ове седмице, којем су данас присуствовали још премијер Ивица Дачић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј.
Истовремено, медији у Србији спекулишу који су разлози честих сусрета председника и патријарха - и док једни тврде да је то неслагање око платформе за КиМ, други наводе да је у питању наводни захтев Цркве да се оформи радна група која би била задужена за очување баштине и имовине СПЦ.
Са данашњег састанка стигле су исте поруке, као и после претходног, који је одржан пре два дана, а у саопштењу Прес службе председника наводи се да су Николић и Иринеј изразили забринутост због скорашњих дешавања и сагласили се да су међународне организације, које су присутне у јужној српској покрајини, обавезне својим мандатом, са чиме се сагласила и Република Србија, да заштите права и безбедност свих грађана и све верске објекте на КиМ.
На састанку у понедељак, Николић и Иринеј су изразили забринутост у вези са безбедношћу грађана и српске цркве на Косову и Метохији, поготово после недавних догађаја код манастира Високи Дечани.
Потпредседник Скупштине Србије и лидер Социјалдемократске уније Жарко Кораћ изјавио је за дневник “Данас” да у оваквим разговорима "Николић тражи свој простор на политичкој сцени Србије међу онима који су више били задовољни првобитном верзијом Платформе о Косову и Метохијикоју је он написао".

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић посетио је јуче основну школу за децу са посебним потребама "Антон Скала" у Београду и уручио донацију вредну 5,5 милиона динара.
Захваљујући донацији Новака Ђоковића биће уређено школско двориште ове школе.
"Задовољство ми је што као председник фондације могу да помогнем на реализацији пројекта који је још 2008. на конкурсу УНЕСКО проглашен за најбољи у свету. Драго ми је што ће деца имати прилику да се играју и развијају у новом дворишту, али и да се друже пошто у овом крају има много школа", казао је Ђоковић који је искористио прилику да се дружи с малишанима који су у његову част организовали посебну приредбу.
"Осећам се врло испуњено, јер је циљ данашње посете обезбедјивања средстава за основну школу, да деца имају безбедно игралиште, где кроз игру и едукацију могу да се усавршавају и могу да одрастају у бољим и лепшим околностима него што су то до сад имали прилике. Пројекат школе 'Антон Скала' био је на међународном такмичењу у Пекингу пре пет година и мислим да то довољно говори колико ова школа има потенцијала за донирање и обезбедјивање бољих услова за малишане. Мени је испуњено срце што сам имао прилику да их видим са великим осмехом и са пуно радости", рекао је Ђоковић.
Директор школе Игор Раичевић захвалио је најбољем тенисеру света и на сликовит начин описао значај његове посете.
"Донација којом сте нам помогли је мерљива, али задовољство и значај дружења са децом није могуће измерити и од срца вам захваљујем", рекао је Раичевић.