У Европи, подсећа се у саопштењу, постоји традиција да се концерти заврше популарним маршевима, претвореним у поруку мира.
“Као што је Радетски марш на концертима у Бечу, тако је било и са Маршом на Дрину у Њујорку у понедељак”, закључује се у саопштењу из Кабинета Вука Јеремића.
Насупрот помпезним насловима у већем делу домаћих медија попут „Марш на Дрину усред УН-а“ чуле су се и критике да је на прослави православне Нове године у организацији Вука Јеремића, председника Генералне скупштине УН-а српска култура репрезентована као баштиник и најбољи чувар сећања на ратове, маршеве, њихове годишњице и уметничке обраде. Иако је Јеремић прославу посветио „онима који сањају о светском миру, милијардама добронамерних људи свих боја и вероисповести“ многима у земљи, а пре свега у региону, упало је у очи што је то учинио ратном корачницом „Марш на Дрину“.
Камере су забележиле Вука Јеремића како френетично аплаудира седећи поред генералног секретара УН-а Бан ки Муна док је београдски хор Вива воx, иначе према оценама познаваоца, сјајно изводио поред свог редовног репертоара и светске хитове, попут "Имагине" Џона Ленона, "Мамма Миа" групе "АББА", српске народне песме "Ајде Јано", "Тамо далеко", али и војнички „Марш на Дрину".
Шта је било спорно у начину прославе и да ли је “Маршу на Дрину” било место на представљању Србије у УН-у. Спољно политички аналитичар Ватрослав Векарић каже да је читава представа коју Јеремић прави у Уједињеним нацијама усмерена на његову личну промоцију.
“То ми се чини некако архаично, неуобичајено и мислим да граничи са добрим укусом. Оно што произилази из целе те представе је да су Уједињене нације последње место где треба да се иде на наглашену афирмацију националних симбола једне чланице с обзиром на осетљивост других. Сама песма јесте симбол националних, историјских успеха Србије што само по себи не мора да буде негативно и нешто нисам убеђен због чега би та песма могла неког посебно да погоди. Али, мени је читава представа била неукусна”, оцењује Векарић.
Какав је учинак Јеремић постигао у промовисању српске културе прославом православне Нове године, коју смо видели питали смо режисера Лазара Стојановића. Он каже да је то што Јеремић ради заправо превлачење онога што доноси утицај који носи његов положај на интересе онога што он замишља да је добро за Србију. За Стојановића су негативне реакције очекиване, али он ипак главно реаговање очекује од Уједињених нација.
„Ја апсолутно не видим шта је добро за Србију у томе што је он организовао у УН-у јер мислим да је то једна врста јефтиног рекламирања нечег што баш и није неки велики културни производ за рекламирање. Ми срећом имамо довољно добрих историчара данас да не бисмо о томе када је спеван тај ’Марш на Дрину’ учили од десетерачких историчара из Академије наука и мислим да је то само један део генералних пропагандних злоупотреба те наше наводно веома славне историје и те наше наводно веома богате културе која је пратила ратове“, каже Стојановић.
Корачницу „Марш на Дрину“ компоновао је истакнути композитор и диригент Станислав Бинички на почетку Првог светског рата после битке на Церу. Ова песма, која је током 90-их злоупотребљавана у ратним сукобима, као када су српске снаге заузимале Вуковар, у Уједињеним нацијама је најављена као песма мира.
Сама песма прешла је дугачак пут. Од тога да је била крајње непожељна и прећутно забрањена у периоду социјалистичке Југославије до тога да се нашла на редовном репертоару многих јавних и приватних окупљања за време националне еуфорије 90-их. Неки историчари кажу да је Тито волео да слуша ову песму и да се налазила у његовом личном џубоксу. „Марш на Дрину“ изведен је и на традиционалном Бечком новогодишњем концерту 1987.
Паралелу зашто је могао Херберт Вон Карајан да диригује Марш на Дрину у Бечкој филхаромнији на прослави те Нове 1987., а не симболично и Вук Јеремић у УН-у на дочеку Српске нове године 2013. извлачи писац Саша Илић, имајући у виду однос Србије са регионом и баласт тешке прошлости.
“Немам ништа против ‘Марша на Дрину’. И група Лајбах је изводила ‘Марш на Дрину’ и Херберт Вон Карајан је дириговао ‘Марш на Дрину’. У Бечу је то изведено, али то има потпуно другачији контекст. Када се у Бечу то изведе с обзиром на трауматичну прошлост коју имају Србија и Аустрија то је нешто друго. То је покушај превладавања тешке прошлости. Ја мислим да Вук Јеремић са оваквим наступом није ни помислио да би тако нешто могао да уради и да рецимо узме неку песму из држава у региону и да покуша да направи тај искорак из трауматичне прошлости. Он то није направио, мислим да је у томе проблем”, оцењује Илић.
Иначе, Вук Јеремић је у Српску нову годину ушао и тако што је на свом твитеру објавио фотографију прасета на ражњу уз напомену да то доказује како су и председници Генералне скупштине УН - људи.
Јеремић је иначе познат по својим, понекад, и скандалозним коментарима на овој друштвеној мрежи где се не либи да уђе у оштру полемику са онима који га критикују. Тако да спољно-политички аналитичар Ватрослав Векарић закључује да имајући у виду и раније неке „акробације и егзибиције које Јеремић у Њујорку изводи све то скупа не доприноси поправљању слике Србије у свету него напротив“.
Људмила Цветковић (РСЕ), Глас Америке