Савез српских удружења у Норвешкој ће наставити да врши притисак на Универзитет у Ослу да Горану Огњеновић и Наташу Матаушић смени са места вође пројекта. Изложба „Хвала норвешком народу“ не сме постати простор за прекрајање историје и промовисање усташких иддентитетских концепата.
Протестно писмо савеза српских удружења
Савез српских удружења у Норвешкој је кровна организација за 11 српских удружења, односно за све регистроване организације. Овај протест се шаље у име свих удружења  која представљају око 7000 Срба у Норвешкој.
Изражавамо најоштрији протест због тога што Универзитет у Ослу организује изложбу која нема за циљ да исприча истиниту причу о југословенским партизанима. Приметили смо напомену на веб страници галерије Свердруп да је изложба одложена за новембар али ако каталог и остали изложбени материјал остану исти, демонстрираћемо испред галерије под паролом „НЕ историјском ревизионизму прича о нацистичким жртвама“. Инсистирамо да се каталог и изложбени материјал ревидирају у складу са општеприхваћеним историјским чињеницама о националности и етничкој припадности затвореника.
Такође захтевамо да се вођа пројекта Горана Огњеновић смени са тог места и да се избегава свака даља сарадња са њом око будућих пројеката на ову тему. Постоји много доказа да Огњеновић има јасну и врло изражену антисрпску агенду у норвешким новинама и медијима. Због тога не желимо да нас представљају људи са таквим ставовима и да они буду ти који причају приче наших очева и дедова.
ОУ треба да има на уму реакције након што је изложба приказана у Фалстад центру. Изложба је изазвала веома негативан публицитет у медијима што је продубило супротности међу етничким групама из бивше Југославије у Тронделагу. Ми Срби у Норвешкој, многи од нас потомци жртава хрватског геноцида над нашим народом током Другог светског рата, снажно се ограђујемо од изложбе у садашњем облику и вођству и очекујемо да ОУ заустави овај пројекат.
Изјава Горане Огњеновић у новинама ВГ од јуна 2011. год. да су Срби били мањина у логорима у Норвешкој, директно је фалсификовање историје. Када дође до великих трагедија, нарочито за време рата, веома је тешко доћи до тачних података о свим жртвама. Али 70 година после рата, Југословенско-норвешко друштво располаже чињеницама за 4268 заробљеника од којих су 3841 или 89% били Срби. Позивамо се на податке доступне из претходних истраживања и чекамо резултате додатних истраживања која су у току на Универзитету у Тромсу под окриљем Нарвик центра, који ће, између осталог, бити објављени у докторској тези.
Свесни смо да је било и хрватских, босанских, македонских и словеначких затвореника у тим логорима и желимо наравно да одамо почаст успомени на њих. Нажалост, у данашњој Хрватској постоје јаке снаге која уместо да раде на миру и помирењу, раде на умањењу броја српских жртава фашистичког терора усташког режима. Сматрамо да је пројекат који води Огњеновић наставак таквог квази-истраживања.
Према нашим сазнањима, Огњеновић није могла да изнесе конкретне резултате истраживања који оспорују чињеницу да су огромну већину међу затвореницима сачињавали Срби. Када вођа пројекта не успева да добије чињенични основ за своје тврдње да су Срби били у мањини, она покушава да српским жртвама додели неку другу националност.
Илустроваћемо то једним примером: у Хитлеровим концентрационим логорима било је и немачких Јевреја. Ипак, нико не може да преправи историју да су убијени Немци а не Јевреји. Веома много Срба је било послато у концентрационе логоре у Норвешкој само зато што су били Срби, као део хрватске усташко-државне политике истребљења Срба током Другог светског рата. Ову важну чињеницу пројекат покушава да замагли.
Застрашујућа је изјава Огњеновићеве у Дагсависену где она сугерише да су Срби из Хрватске православни Хрвати који имају мало тога заједничког са Србима из Србије. То је погрешно. Ми смо један народ са заједничким идентитетом. То је иста она реторика коју је хрватски фашистички вођа Анте Павелић користио у својим говорима. Ово се тешко може тумачити другачије него као наставак застрашујућих идеја које су требало да буду мртве и сахрањене падом Трећег рајха 1945. Наш идентитет је српски, а не хрватски или босански.
Прокламовани циљ руководства фашистичке хрватске државе током Другог светског рата био је да се уништи идентитет и култура српског народа, а изгледа да је то исто и намера ове изложбе.
Такође снажно реагујемо на то што је вођа пројекта у неколико наврата мешала тематику око жртава геноцида над Србима током Другог светског рата са трагичним догађајима из сукоба 1990-тих година и да је то често чинила са јасном антисрпском реториком.
О озбиљности овог пројекта говори и то да су хрватски и босански амбасадори позвани као партнери у пројекту, али не и српски амбасадор. Ово ће накнадно изгледати као непријатност за ОУ која би могла утицати на поверење у веродостојност и независност универзитета. Ако ова изложба буде дозвољена без тражених измена, сматраћемо Универзитет у Ослу саучесником у давању легитимитета овом мутном начину размишљања.
Др Зорица Митић: Гнусна антисрпска пропаганда у Ослу
Последњих 20 година се не прећуткују само српске жртве из ратова деведесетих година већ се мења идентитет српских жртава и из претходних ратова. Антисрпска пропаганда и злочини који су Срби починили у последњим ратовима се пребацују у прошлост и та прошлост се прекраја како коме данас одговара. Народи који су подржавали фашизам фалсификују своју историју и своје злочине приписују Србима. Сатанизација Срба се преноси и на  Други светски рат. Српски интелектуалци су или поклекли од дуготрајне борбе или оболели од аутодеструкције, па данас српска историја стоји пред опасним изменама које изгледа нема ко да заустави.
Три последње године у Норвешкој такве историјске манипулације спроводи Хрватица Горана Огњеновић. Она је од норвешке Владе добила средства да у једном пројекту посмртно етнифицира југословенске заробљенике који су током Другог светског рата били интернирани у логоре широм Норвешке.
Познато је да су фашисти у Норвешку послали око 100 000 совјетских заробљеника(умрло-убијено 13 700) и око 4500 југословенских заробљеника, од којих је умрло-убијено нешто преко 2050. Проценат смртности југословенских заробљеника је на нивоу процента смртности најозлоглашенијих логора смрти од којих је најпознатији Аушвиц. У неким Норвешким логорима смртност је била и виша него у Аушвицу.
Кад су у питању велике несреће, а поготову у току рата, врло је тешко имати прецизне податке о жртвама. Ипак, 70 година после рата у Југословенско –норвешком удружењу је постојао податак о 4268 интернираца. У подацима је наведено да је 3841 (89%) међу њима српског порекла, 179 муслимана, 165 Хрвата, 16 Црногораца, 11, Словенаца, 5 Македонаца, и мањи проценат осталих народа из Краљевине Југославије.
Ако се посматра одакле су они послати у логоре, 2239 њих је послато из Србије, 1055 из Босне и Херцеговине, 926 из Хрватске, 22 из Црне Горе, 11 из Словеније, 10 из Македоније...
Горана Огњеновић, филозоф по струци, даје себи улогу историчара и користећи норвешко слабо познавање историје Југославије манипулише са познатим чињеницама.
У име велике босанске муслиманске и косово-албанске дијаспоре у Норвешкој, као и у име много мање хрватске дијаспоре, она се залаже да се спроведе посмртно етнифицирање несрећних Југословена који су почетком 1942. године доспели у око 30 логора у Норвешку. Паралелно етнифицирање совјетских интернираца није направљено.
Позивајући се на Сребреницу и српске злочине у последњем рату она сматра да Србима треба ускратити улогу жртава током Другог светског рата. Чињеница да Норвежани сматрају да је 89% Југословенских заробљеника током Другог светског рата било српског порекла  и да они на томе базирају своје дугогодишње пријатељство са Србијом је неприхватљива за босанску муслиманску, косово-албанску и хрватску дијаспору у Норвешкој. Они инсистирају да се то пријатељство прекине јер их то пријатељство вређа.
У више новинских и академских чланака Горана Огњеновић проглашава незналицама све они који о раније познатим фактима о  ратним заробљеницима из Југославије током Другог светског рата мисле другачије од ње.
Она сматра да Срби који су послати у Норвешке логоре из Хрватске и Босне и Херцеговине нису Срби јер су употребљавали латиницу. Како су данас, 70 година  од дана када су први Југословенски интернирци стигли у норвешке логоре сви ти бивши логораши мртви и не могу да се изјасне о својој националној и другој припадности  остаје важећа документација која о њима постоји из периода док су били живи и нису се противили класификацији која је над њима направљена. Мртви нити су могли, а нити могу ни сада да се изјасне. Свако посмртно етнифицирање је неетичко.
Горана Огњеновић, у  хроници од 16. Децембра 2011. год под називом ”Цена знања” истиче да је основни мотив рада на пројекту  посмртног етнифицирања ратних заробљеника из Другог светског рата увређеност Хрватске, Босанско-муслиманске и  Косово албанске дијаспоре на норвешко-српско пријатељство. Својим пројeктом она жели да Србе ван Србије склони са листе Срба-жртава Другог светског рата и пресели их у Хрвате и Муслимане, односно да их изједначи са њиховим индиректним убицама.
Надаље, Горана Огњеновић смишљено све Србе сврстава у дубоко религиозне Православце, без да исто тако квалификује све Хрвате као ултра-католоке или босанске муслимане као муслиманске фундаменталисте. Добро је познато да сви Срби немају исти однос према религији и да многи нису ни крштени. Кад се читав народ квалификује као дубоко религиозан то спада у добро познати пропагандни трик оцрњивања тог народа.
Чланци овог квази историчара и вештог манипулатора су илустровани сликама муслиманских надгробних споменика из Сребренице. Тиме се њене тврдње пооштравају.
Боравак интернираца у око 30 логора у Норвешкој је таман део норвешке историје. Око 363 Норвежанина су били чувари у тим логорима и одговорни су за многа убиства. Некима од њих се после Другог светског рата судило и о томе је писао историчар Кнут Ф. Торешен (Чувари концентрационих логора из Агдера).
Тужно је и забрињавајуће да Норвешка данас плаћа један тако неетички пројекат, који има за циљ даље међунационално раздвајање на Балкану. Просто је невероватно како сви могу Србе да вређају без пардона и да то нико не назива расизмом, а дефиниција расизма је управо ово што се са Србима сада ради: намерно стигматизовање и стално прогањање једног народа.
У четвртак, 14. фебруара 2013. се у Ослу отвара изложба ”Хвала Норвешком народу!” који на Универзитету организује Горана Огњеновић. Изложба представља  југословенске-српске заробљенике као не-Србе, односно, нигде се испод слика не помиње да су то Срби.
Изложбу треба да отворе Хрватски и Босански амбасадори. Српска амбасада није позвана да учествује у организовању изложбе.
Тако организованој антисрпској изложби се успротивио велики број Норвежана. Међу њима су најактивнији Кристиан Каш, норвешки новинар у Београду, Франк Алм Хауген и историчар Кнут Ф. Торешен.
Извор података: Универзитет у Ослу
Двери