Прилози

Здравко Мамић наставља са изјавама које прелазе оквире не само професионалности већ и основне људске пристојности.
Извршни председник фудбалског клуба Динамо Здравко Мамић оптужио је јутрос министра образовања и спорта у Влади Хрватске Жељка Јовановића да, као Србин, "мрзи све што почиње са хрватским, било олимпијски одбор, или фудбалски савез".
"Код њега не видите осмех, него очњаке из којих излази крв. Он је увреда за хрватски мозак. Човек који је Србин и никада није радио у просвети и спорту, осим што је мало дизао тегове, на челу је овог министарства. Он је хрватомрзац", рекао је Мамић у гостовању на једном загребачком радију.
На констатацију водитеља да је његов узвик "мучко ђубре" постао антологијски и питање шта то тачно значи, Мамић је објаснио да је то "поквареније од поквареног".
На питање колико новца носи са собом, Мамић је навео да "без 10.000 евра не излази у град", али да тренутно код себе "нема ни куне".
ФоНет
Поглед из Хрватске
Преслушајте изјаву ОВДЕ

Десет година од смрти Зорана Ђинђића у јавности се цитирају многе његове мисли и покушавају да се одгонетну његове неостварене визије. Питање Косова и Метохије непосредно пред његово убиство није било на листи приоритета међународне заједнице, али је Ђинђић у интервјуу Шпиглу потпуно отворено свима дао до знања да Србија ту не може да чека. У свом последњем јавном наступу кад је приликом посете Бањалуци дао интервју РТРС, Ђинђић је у великој мери предвидео све што ће се касније догађати у вези с Косовом и говорио на који начин је то желео да спречи.
По његовим речима, Резолуција Савета безбедности УН 1244 је једноставно речено Србији узела атрибуте суверености на Косову, законодавну, извршну, судску власт и питање безбедности.
„Теорија је била отприлике - ми ћемо све то да задржавамо негде у неком депоу док се односи не среде и онда ћемо да видимо како ћемо да поделимо то између Приштине и Београда. Сигурно не као што је то било раније да је то једна провинција у оквиру Србије, али не ни у смислу да Косово буде независно. И сви су пристали на ту резолуцију и ми смо пристали. Рекли смо то је у реду. Привремено ће међународна заједница да има суверенитет на Косову. Међутим, шта се у међувремену дешава. Они су отворили тај депо, тај трезор и почели су те атрибуте да преносе на локалне структуре. И ако сада погледате законодавну делатност, она се потпуно суверено обавља у парламенту Приштине. Сви закони се доносе, не закони који су примерени аутономији, него закони који су примерени државности. Ако погледате извршну власт - они имају владу која је потпуно аутономна у односу на Србију. Ако погледате судску власт, ако погледате безбедност. И читав тај процес иде у правцу да ће једног тренутка сви атрибути државности бити пренети на локалне албанске структуре.

Председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и први потпредседник Владе Александар Вучић требало би у понедељак заједно да отпутују у Брисел где се тог дана одржава састанак министара спољних послова ЕУ који ће водити шефовица европске дипломатије Кетрин Ештон.
Ова званично још непотврђена вест изазвала је бројна питања и недоумице. Зашто државни врх заједно, у истом дану, напушта земљу? Да ли су се сами позвали или их је позвала Европска унија? Да ли се спремају да заједно направе болни компромис или се спремају да сложно кажу да је у преговорима са Приштином Србија стигла до црвене линије?
До закључења овог броја "Вести" нисмо могли да дођемо до прецизнијих информација. Незванично најављени долазак тројке из Србије толико је мистериозан да је заобиђена чак и дипломатска мисија Србије у Бриселу чије су дипломате обично укључене у припреме посета наших државника.
Оно што је извесно јесте то да су за Србију на помолу драматичне одлуке. Ако ни до каквог померања ставова Приштине не дође, то ће значити да ЕУ није могла да утиче на САД да на Тачија изврши притисак. То ће значити да су САД, у духу своје кажњеничке и лобистичке политичке културе остали при ставу који су имали почетком 1999. године уочи бомбардовања - да треба казнити лошу, односно српску страну и заштити добру, односно албанску страну на Косову и Метохији.
Ово би даље значило да су преговори били последњи чин бомбардовања и да се за Србију отвара нови период изолације и нестабилности на југу.

Премијер Србије Ивица Дачић и његова влада реалност на Косову мењају на штету српских интереса. Дачић је главни демонтер институција државе Србије на северу Косова, сматра аналитичар Слободан Антонић. Његов колега аналитичар Огњен Прибићевић сматра да су за решавање проблема Косова неопходни заједничка акција свих кључних политичких актера у Србији и потпуни консензус у друштву, јер нема политичара који би имао снаге да сам изађе на крај с тако тешким проблемом.
- Ако је реалност мерило успешности политике, онда су пре Дачићеве владе на Косову постојале институције које су биле саставни део система Србије, а сада се интензивно ради на демонтажи српских институција, објашњава Слободан Антонић и додаје да је Дачићева изјава, да се десет година лагало да је Косово српско, димна завеса која би требало да прекрије његову сарадњу на ампутацији од Србије "и тог малог дела" који је контролисала, севера Косова.
Антонић је оценио да је премијерова тврдња да Устав Србије није важио на Косову само делимично тачна, јер је до избора Дачићеве владе била тачна јужно од реке Ибар, док су главни делови Устава били присутни северно од Ибра, где је Србија имала готово све своје институције, осим војске и полиције.
"Дачић је управо то и урадио, поставио је границу између Косова и остатка Србије и сада ради на демонтирању свих српских државних институција на северу Косова", рекао је Антонић.
Он је, поводом Дачићеве изјаве да Београд ни по цену недобијања датума за преговоре са ЕУ не може прихватити договор са Приштином ако не буду повећане предложене надлежености заједнице српских општина, рекао да је то све у оквирима Ахтисаријевог плана.

Не иде се у Европу преговорима, послушношћу, или испуњавањем услова, већ лицем једне земље - културом, истиче у интервјуу за "Новости" наш и француски сликар, српски академик Љуба Поповић.
- Када земљу подигнемо на довољан естетски ниво, из Брисела ће сами да нас зову. Не смемо да дозволимо да нас уцењују. Не може Брисел да нам кроји спољну политику. Србија је била царство. У средњем веку смо били врло моћна империја. Јака је била и предратна Југославија, па чак, доцније, и Брозова творевина. Из Краљевине Југославије, из те моћне земље, није се бежало. У њу су долазили Немци, Руси, Французи, Чеси. Само на мојој академији имали смо четири Чеха професора цртања и дизајна. Била је то обећана земља. У књизи Бранислава Глигоријевића, о животу краља Александра, на целе три странице су наведена само имена оних учених људи и уметника које је краљ редовно, готово свакодневно, позивао на двор ради консултација, да с њима размотри шта да се ради. Данас смо у култури на нули. А кад она пропадне, онда пропадају земља и народ.
* Мења ли се нешто са новом влашћу?
- Не иде се у ЕУ на начин на који је то покушавао Борис Тадић, или као што то сада покушавају "Тома Вучић Николић". Разлика између прошле власти и ове није много велика. Прошла власт је потпуно занемаривала културу. У министарство и музеје се улазило по родбинској и партијској линији. Мој однос према власти, оној прошлој, и овој садашњој, искључиво је везан за то колико доприносе култури. Уколико њу власт игнорише, нормално је да ћу и ја да игноришем ту власт.

Са премијером Србије Ивицом Дачићем и високом представницом ЕУ Кетрин Ештон разговарано је о решењу за заједницу српских општина, али није постигнут никакав договор, изјавио је премијер самопрокламованог Косова Хашим Тачи. Премијер Србије Ивица Дачић рекао да је у данашњој рунди дијалога у Бриселу постигнута једино начелна сагласност о формирању заједнице девет српских општина на Косову, али не и договор о надлежностима те заједнице. Нова рунда дијалога биће 20. марта.
Српска страна, казао је Дачић, тражи много већа овлашћења за ту заједницу него што је Приштина спремна да прихвати.
Премијер Србије је састанак оценио као конструктиван, додавши да је постигнут известан напредак, а разлике постоје о томе како се бирају органи и какве су надлежности заједнице српских општина. Дачић је рекао да српска страна сматра да садашње надлежности нису довољне да заједница српских општина буде "значајан фактор на политичкој сцени Косова и Метохије".
Хашим Тачи је рекао да се ни под каквим околностима не може прихватити да заједница српских општина има извршна овлашћења, а неприхватљив је и план Ахтисари плус. Косовски премијер је рекао да је разговарано о успостављању реда и мира на Косову у складу с Уставом Косова и изборима на северу Косова.
На питање о томе како гледа на изјаву Тачија после данашње рунде дијалога да ни под којим условима Приштина неће прихватити извршна овлашћења заједнице српских општина, Дачић је одговорио да Приштина стално понавља да не жели да на Косову настане "нешто као Република Српска" у БИХ.

Широк осмех, српска тробојка високо подигнута иза леђа европског шампиона, а око појаса - застава Санџака. Србија је славила историјски успех Асмира Колашинаца на дворанском ЕП у Гетеборгу, а златни бацач кугле је ставио народу прст у око. Сјајни атлетичар који је на Олимпијским играма изјавио да му смета што се у химни "Боже правде" не спомиње ниједан народ осим српског, опет је доспео у центар збивања.
Обележје Санџака су му, према неким наводима, одмах после завршетка такмичења дали пријатељи из дијаспоре, а на фотографијама светских агенција се види како му везују заставу око струка. Уследило је позирање пред бројним објективима, заједно са вицешампионом Хамзом Алићем, који је био огрнут заставом Босне и Херцеговине.
- Не бих доводио у питање његов патриотизам, зашто сваки пут успех мора да се политизује? Не волим да говорим о томе - истакао је за "Новости" председник АСС Веселин Јевросимовић. - Пустимо Асмира да ужива у ономе што је остварио, не треба сад ту заставу стављати под лупу. Ово је сјајан дан за српску атлетику и сви заједно треба да славимо.
Златнa медаља је обасјало Београд, Сјеницу, целу Србију... Нико не доводи у питање колико наш репрезентативац воли Србију и на који начин је представља на сваком такмичењу, али овакви потези беспотребно распирују довољно узавреле страсти.
Контактирали смо и са Колашинцем, који није желео за "Новости" да даје одговоре на ту тему, као ни на питање да ли је певао химну Србије. Нисмо желели да глумимо инспекторе патроитизма, нити селектора фудбалске репрезентације Синишу Михајловића, само смо се надовезали на Асмирове изјаве у Лондону.

Међународни трибунал за бившу Југославију је ослобдио бившег начелника генералштаба југословенске армије Момчила Перишића. 2011. године он је био осуђен на 27 година за ратне злочине у Босни и Херцрговини и у Хрватској у периоду од 1993-1995. године. Њему су приписали планирање и извођење кампање гађања Сарајева и Загреба, као и саучесништво у убијању муслимана у Сребреници.
Али овог чевртка Перишићева жалба је била задовољена: суд га је прогласио невиним. Страни медији су назвали пресуду једном од ретких победа Срба у Трибнуалу, а премијер Србије Ивица Дачић је био ироничан: Коначно је стигла добра вест из Хага.
Ради се о томе што се хашка судбина Перишића одвијала отприлике по истом сценарију као и судбина још двојице високих фигура: бившег команданта ОВК, Албанца Рамуша Харадинаја и хрватског генерала Анте Готовине. Првом је трибунал судио два пута, и за злочине против човечности на Косову са краја 90-их, и за кршење закона и обичаја рата, али су га на крају ослободили. Другоме су за злочине против српских цивила у Српској Крајии прво давали више од 20 година, затим су га такође ослободили. Узимајући у обзир да је осуђених Срба у Трибуналу многи више него представника других националности, нехотице се појављује претпоставка да је Хаг хтео некако да заслади кашиком меда буре жучи и да покаже објективност, нису узалуд француски медији изразили наду да ће ова пресуда вратити веру у непристрасност трибунала. У то да ће се та вера појавити сумња руски балканолог Михаил Јамбајев, мада признаје – моменат за Србију је важан.

После пројаве државног ревизора прослављени редитељ сматра да држава која ствара амбијент неповољан по оне који раде не заслужује његов даљи труд
Мокра Гора – Огорчен, како истиче, прозивањима, лажима, интригама, подметањима у таблоидима, као и тврдњама из прекршајне пријаве коју је државни ревизор поднео против њега и Парка природе „Мокра Гора”, директор тог заштићеног подручја, наш прослављени редитељ Емир Кустурица, јуче је поднео оставку на то директорско место.
– После осмогодишњег рада на реализацији социјално-еколошког пројекта, који је започет у Мокрој Гори и Србији, врло тешко доживљавам да се огромни напори на реализацији тог пројекта сведу или, прецизније речено, подигну на ниво одговорности код судије за прекршаје. Радње као пролазак на „жуто светло” или невезивање појаса у аутомобилу, претварају се јавно у некакво „дело”, наводно почињено, којим се поништава моја социјална активност у Србији у последњих десет година – образлаже Кустурица, који је истовремено оставку дао и на функцију председника Скијашког савеза Србије. Одлучио је такође да од државе не тражи нити прими помоћ за организацију филмског и музичког фестивала „Кустендорф”. Решио је, такође, да из Министарства културе повуче молбу за доделу средстава за снимање играног филма „Љубав и рат”.
Ово је, аргументујући те одлуке, саопштио у својој изјави за јавност, која је из Дрвенграда у Мокрој Гори јуче достављена новинарима.
Поменуте тврдње из прекршајне пријаве државног ревизора видно озлојеђени Кустурица овим речима демантује:

Председник УЕФА Мишел Платини упутио је писмо премијеру Србије Ивици Дачићу у којем инсистира да се реши проблем насиља на фудбалским утакмицама. Писмо исте садржине послао је и премијеру Хрватске Зорану Милановићу.
"Извршни одбор УЕФА забрињава неприхватљив ниво насиља и нереда који се догађају на фудбалским утакмицама који укључију и тимове из Србије", наводи се у писму Платинија. Како је саопштила Влада Србије, Платини инсистира да се председавајући Одбора УЕФА за стадионе и безбедност Франтишек Лауриенец већ почетком марта, састане у Београду са високим представницима српске владе и фудбалских органа, како би се применио интегрисани план стратешких акција на сузбијању насиља на фудбалским стадионима.
"УЕФА зна да може рачунати на то да ћете ово веома осетљиво питање третирати са највишим приоритетом и ви сте нам сада потребнији него икада, јер од тога у великој мери зависи будућност српског фудбала", истиче се у писму које је председник УЕФА Мишел Платини упутио премијеру Дачићу. У писму које је Платини послао хрватском премијеру стоји: "Поштовани господине Милановићу, као што већ знате, јер смо о томе разговарали током прославе стогодишњице Хрватског фудбалског савеза у децембру прошле године, где сам нагласио проблем. УЕФА је изузетно забринута свим нивоима насиља на одређеним утакмицама у којима учествују хрватске екипе у такмичењима под окриљем УЕФА. Ова забринутост није ништа ново. У фебруару 2011. године сам се срео с председником Републике Хрватске како бих му објаснио службени став Извршног комитета УЕФА.