Прилози

Зашто у Србији нико не заштити деведесетдвогодишњег старца од напада острашћених полуинтелигената, ако већ упростаченој српској НВО култури није стало до највећег српског књижевног имена са краја XX века и његовог права на мишљење и делање?
"Својим Писмом студентима који студирају у иностранству, Добрица Ћосић је веровао да ће, по ко зна који пут, пожњети пажњу и дивљење јавности, сејући своје рециклирано, патетично мудровање о историјској угрожености српског народа. Али, уместо уобичајених удворничких, кукавичких похвала добио је, неочекивано за многе, директне, бескомпромисно критичне, аналитичке одговоре студената из земље и дијаспоре.“
Ово је почетак текста Миљенка Дерете, објављен 3. јануара ове године у Политици. На страну могућа подсвесна психолошка позадина реченице о дивљењу и жетви пажње. На страну чак и непристојан, подмукло-асоцирајући наслов „Сејао ветар, пожњео олују“. На страну и мотив Дерете да се наглавачке баци у непостојећу полемику, коју је са писцем Добрицом Ћосићем монологно повео НВО сектор.
Сваки пристојан читалац Политике, каква год да је, читајући даље текст Миљенка Дерете морао је да се згрози количинама шовинизма: „Смернице је од Ћосића 'наручила' Организација српских студената у иностранству... Ово по себи говори о њиховом неупитном патриотизму, који се на сајту ОССИ потврђује кроз ћириличне препеве као што су „Студира хемијску и физичку биологију (“Chemical and Physical Biology)”.

Косовски политичар и некадашњи лидер комунистичке омладине у СФР Југославији Азем Власи сматра да би југ Србије могао да постане ново потенцијално жариште јер, како каже, заоштравањем односа са тамошњим Албанцима државни врх Србије ризикује шири сукоб.
"Када је реч о Прешевској долини, нека не рачунају да они могу тамо са Албанцима да раде шта хоће, а да не ризикују шири сукоб. Буду ли тамо насртали на Албанце, они су насрнули на све нас Албанце! То нека знају", казао је Власи за агенцију Анадолија. Он сматра да Србија заоштрава односе са Албанцима на југу Србије само зато јер они користе своју националну заставу и желе да имају, како је рекао, "спомен обележје албанским жртавама".
За Власија је Платформа о Косову "још један безобразлук и небулоза коју нисмо имали прилику да видимо још од Милошевићевог времена".
Власи, наиме, процењује да би, после техничких споразума, преговори Београда и Приштине због тога могли да "застану".
Према Власијевим речима, суштина је у томе да би косовска влада од Брисела, као посредника, требало да тражи да на Србију изврши притисак да депонује изјаву којом ће обећати промену Устава из којег ће Косово бити избачено и писану изјаву да ће уочи уласка у Европску унију признати Косово, као независну државу.
"Ниједна земља не може у чланство ЕУ а да има такво отворене претензије према некој држави као што их има Србија, и то на арогантан начин испољава према Косову преко такозване Платформе за Косово. Неке ствари које постоје у Платформи ни Милошевић не би уписао", сматра Власи.

После Божићне литургије у Саборној цркви у Београду патријарх српски Иринеј поручио је данас да су нам, поред љубави, потребни мир и добра воља и позвао српски народ да не заборави своју православну веру, свој језик, богомоље и гробове предака и своје светосавске корене.
„Божић је дан утехе и наде за све избегле и изгнане, па и за све оне из рода нашега који једу горки изгнанички хлеб”, рекао је патријарх у посланици честитајући Божић свим верницима. Он је казао да је Божић дан радости и за народ Светог Саве, „расут вољно и невољно по свим меридијанима од Европе до Америке и Аустралије”.
„Очински бринући, позивамо вас да не заборавите своју православну веру и свој језик, да не заборавите богомоље и гробове својих предака, да не заборавите своје светосавске корене који су овде, у овој земљи Божјој која се Србијом зове и у другим крајевима који су вековна постојбина Србинова”, поручио је патријарх.
Он је грађанима на Косову и Метохији поручио да је Божић дан којим почиње и Васкрс, а да Васкрсење не бива без страдања и да на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије треба „положити наду у Господа”.
„Знајте, запамтите и научите децу своју да би они научили децу да је изгнани јеврејски народ скоро двадесет векова чекао дан повратка земљи отаца својих, а српски народ пет векова чекао ослобођење старе Србије”, рекао је патријарх.
Патријарх је подсетио да се овогодишњи Божић слави пред почетак свечаног обележавања 1.700 годишњице Миланског едикта којим је Свети Цар Константин хришћанима дао слободу и право да Христа слободно прослављају.

Ако Србија безмало две деценије толерише споменик са именима најцрњих злочинаца из Другог светског рата у Суботици, зашто би Прешево било изузетак? Чињеница да је СПС 1994. године, мимо закона, дозволио подизање Споменика „Птица сломљених крила“, непријатна је подударност са спомеником терористима у Прешеву
Суботичанка Анђа Грубешић имала је седам година, када је зликовац Иштван Лодри, 1941. године, пред њом убио њеног ненаоружаног оца Спасоја Нинковића и сестру Бојку Нинковић. Исте године, злочинац Иштван Челе свирепо је убио свог комшију Тодора Палића, из Хајдукова код Суботице. Ово нису биле једине ликвидације српских цивила у тим крајевима, али имена двојице убица, заједно са осталим злочинцима, међу којима су чак и имена злогласних силоватеља, убица и екстремиста, браће Иштвана и Јаноша Пелхеа, данас „красе“ Споменик „Птица сломљених крила“, подигнут 1994. године у Сенћанском гробљу у Суботици.
О Анђи Грубешић 2011. године писао сам на сва звона, објављивао фотографије градских отаца Суботице који се клањају злочинцима са споменика и – ништа. Споменик је тамо где је и сваке јесени клањају му се суботички званичници и лидери Савеза војвођанских Мађара.
Све ово данас не би било актуелно, да није врло необичне подударности са спомеником албанским терористима у Прешеву. Споменик у Прешеву је морална, историјска, политичка и урбанистичка дивља градња, али Србија нема снаге да га уклони. Шта више, Србија сама подиже споменике својих озлоглашених непријатеља.
Али, подударност два споменика са именима терориста и злочинаца овде се не завршава. Те, 2011. године, успео сам да, на основу докумената и веродостојних сведочења, утврдим да је Секретаријат за привреду АП Војводине 21. октобра 1994. године био наложио Скупштини општине Суботица да у року од једног дана сруши споменик „Птица сломљених крила“, подигнут на парцели 10337/2.

"Од како знамо за себе чекамо. Неутешно смо чекали девојке које нису долазиле, новац и славу, возове и годишња доба што су каснила.
Покојни Борислав Михајловић Михиз годинама је гледао само неколико тренутака телевизијске дневнике и и одмах гасио телевизор. Питали га пријатељи зашто то чини, а он им рекао да ће оно што он чека бити објављено у првом минуту вести. И дочекао је то. Је ли био срећан? Не би се могло рећи. Појавио се неко други али млађи од Михиза, па није вредело чекати први минут вести...
Најбоље је кад је било најгоре. Човек је имао шта да чека...
Чекали смо да се појави Божић Бата из емиграције и замени Деда Мраза, а бадњаци из шуме јелке које су за време окупације сарађивале са окупатором по градовима (звале су се крисбаун).
Чекали смо да престану хапсити шефове сала и конобаре који би имали храбрости да угасе на тренутак светла у кафани за православну нову годину тачно у поноћ. И шта? Више их нико не затвара, а српска нова година постала је исто тако досадна и званична, као и она државна. Било је много лепше кад смо је славили кришом, полутајно, хајдучки из потаје. Сада је постала званична, као досадан брак.
А, што је најгоре, уместо нама да плате што је чекамо и што се давимо краватама и убијамо прегласном музиком, ми сами плаћамо за тај кулук! Ипак, некако ми жао старе године. Није била Бог зна шта, никакво посебно чудо од лепоте, али ипак смо живели са њом триста шездесет пет дана и ноћи, делили постељу, и ујутру пили кафу и читали новине: ипак нас је хранила, прала, пеглала и неговала, лечила од мамурлука, старећи из дана у дан на наше очи. А и сами знамо како је тешко живети са нама!

На крају прошлог месеца јавни дуг Србије је износио 17,5 милијарди евра, што је близу 60 одсто бруто друштвеног производа (БДП), дуг је наставио да расте и у децембру због нових задужења, па би јавни дуг ускоро могао да буде раван ономе који је имала цела бивша СФРЈ преноси Ал Џазира.
У петак је потписан уговор који ће Србију задужти за додатних 640 милиона евра код кинеске банке Ексим. Кинеска Корпорација за путеве и мостове ће градити два аутопута: од Београда до Чачка и од Новог Сада до Руме, као и тунел кроз Фрушку гору. Србија ће добити новац од кинеске банке на 20 година, а заузврат ће већи део пројекта реализовати кинеске фирме и радници, док ће домаће грађевинске компаније располагати са близу 250 милиона евра.
Без обзира на огроман јавни дуг, Влада Србија је само у последња два дана одлучила да се задужи близу милијарду евра, преноси Ал Џазира.
И у четвртак је потписан је уговор којим је са кинеском компанијом договорена градњу аутопута за 330 милиона евра.
"Ми смо ове године само за 11 месеци повећали тај дуг за више од три милијарде евра, никада више у последњих 12 година није скочио као ове године. Буквално смо се задуживали више од 100 евра сваке секунде и радним данима и празницима,
као таксимер, тај дуг је растао и плашим се само да се та брзина може убрзати, а не успорити", каже Милан Ћулибрк, уредник недељника НИН.
Бојан Ђурић из Либерално демократске партије упозорава на камате које Србија мора да плати.
"Према усвојеном буџету за 2013. Србија ће само за камате наредне године морати да плати 900 милиона евра", каже Ђурић.

Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули, а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију-две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића... Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачије филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сарајево... Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, још памтим уњкави глас – Овде глас Америке, говори Грга Златопер...
Ми смо данас, којекуда, они више нису црвени, сада су жути или су чланови Војвођанске академије наука... Ми смо волели Европу јер у њој су живели Џегер и Пол Макартни, Јонеско и Бекет, Фелини и Шаброл, тамо су становали Черчил и Де Гол, Џорџ Бест и Сид Вишиз, тамо је било светла, тамо је био џинс и слобода... Они други, малопре помињани, Европе су се гнушали!
Ми смо је волели јер је тамо увек било воћа, најлон чарапа, сви су возили аутомобиле, никоме нису одузимали куће и земљу, њиховим дедовима нису чупали бркове, нису хапсили песме и песнике, књиге и филмове нису забрањивали, сви су имали посао, својина је била светиња. Нису приводили и шамарали због вицева, нису имали фараона коме су једном годишње носили бронзани фалус, који су звали штафета, да му честитају рођендан, нису организовали у престоничном дому омладине конаке за бронзу у ерекцији, певајући јој и играјући. Нису на азијским манифестацијама које су звали слетови и дан младости, клицали непогрешивом и бесмртном вођи. Зато смо ми Европу волели.

Божанство у митологији славенских музичара - тако Радомира Михајловића Точка, гитаристу и оснивача крагујевачке групе Смак, која у суботу свира у Комбанк арени, доживљавају писци одредница на сајту „Вукајлија“.
Он то вероватно и јесте - јер Смаков инструментал „Улазак у харем“ рокерски фрикови из целе екс-Ју доживљавају као незваничну гитарску химну, а њега као „бога гитаре“. У сваком случају - Точак је један од најбољих и најоригиналнијих гитариста југословенског рокенрола.
Кажу да Точак са гитаром може све - по урбаној легенди на једном концерту су он и друго балканско „гитарско божанство“ Влатко Стефановски свирали заједно. Влатко је бриљантно одсвирао „Улазак у харем“, а онда је Точак, како би му задао домаћи задатак за следећи концерт, одсвирао „излазак из харема“ - улазак, али уназад.
Рођен је 1950. у Чачку. Надимак Точак је добио пошто му је отац био колар. Одрастао је уз десеторо браће и сестара. Као мали доживео је тешку повреду, није могао да јурца по улицама са осталом децом, те је отац ангажовао Драгољуба Јараковића Јарка (1930-1975) да га учи да свира гитару.
- Гитару сам почео да свирам знатно пре појаве рока и нисам имао узор, изузев свог учитеља. После неких седам-осам година чуо сам Хенка Марвина и Шедоусе. Чист Фендер звук. То је заправо била прва гитарска музика. Касније се јављају и Битлси, Стоунси, Ху. Било је и ту гитаре, али онако, минималистички. Све до појаве Хендрикса. Прва његова песма коју сам чуо била је „Пурпле Хазе“ и био сам фасциниран његовом музиком и неким индијанским начином свирања, који је мени лично најдражи - причао је Точак о својим почецима.

Председници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Томислав Николић изјавили су јуче у Бањалуци да је досадашња сарадња била добра и да је треба појачати. Додик је казао да сарадњу треба побољшати у сектору енергетике.
„Разговарали смо о пројекту изградње хидроцентрала у горњем току Дрине и гасовода ’Јужни ток’. Причали смо и о поједностављивању процедуре за добијање држављанства Србије”, рекао је Додик на конференцији за новинаре, после седнице Савета за сарадњз Србије и РС којој су присуствовали и премијери Ивица Дачић и Александар Џомбић.
Николић се сагласио да сарадњу треба појачати и радити озбиљније. Коментаришући критику коју је на његов рачун упутио члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић – да је пре Бањалуке требало да дође у Сарајево – Николић је казао:
„Нема разлога да лоше говори о мени. БиХ је држава и сви то поштујемо. Србија је потписница Дејтонског споразума, који се једино доследно спроводи у РС”.
Изетбеговићеву изјаву прокоментарисао је и Додик. Он је оценио да изјава бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да председник Србије Томислав Николић прво треба да посети Сарајево није званичан став БиХ. Он је рекао да Изетбеговић, у овом случају, не представља БиХ већ бошњачки народ и да то тако треба третирати.
„Он тај став нема и његове изјаве су више интерно-политичке него што су званични ставови БиХ”, рекао је Додик. Он је додао да нема ништа против да Изетбеговић износи ставове бошњачког политичког миљеа, али да је против стварања представе да оно што говори Изетбеговић говори БиХ.
„Изетбеговић има право на своје политичке опсервације, али коначно би требало да престане са узурпацијом позиције БиХ, јер на тај начин највише доприноси њеном урушавању”, поручио је Додик.

Амерички антиглобалиста Дајана Џонстон сматра да је после ослобађајућих хашких пресуда хрватским генералима и бившем команданту ОВК коначно немогуће игнорисати да су Хашки суд основале НАТО државе да "пише историју" југословенских ратова, према званичној доктрини Алијансе.
"После ових пресуда коначно је немогуће игнорисати оно што је било очигледно... Ово је прилика коју Србија треба интелигентно да искористи", рекла је Џонстонова. Она је истакла за "Вечерње новости" да Србија у будућем распореду геополитичких снага треба да се определи за "пријатељску неутралност" и да не треба да игнорише чињеницу да може да добија политичку подршку од Русије и Кине, а не из ЕУ.
Џонстонова је рекла да ЕУ наставља да подржава званичну доктрину НАТО-а коју је "потврдио" и Хашки трибунал, а која кривицу за распад Југославије искључиво приписује наводном "удруженом злочиначком подухвату" српских лидера.
"ЕУ се претвара да жели да им се Србија придружи, а поставља нове услове. И Влада Србије се претвара да је на `путу ка чланству у ЕУ`, иако нико не зна када би то могло да се деси, ако се икада деси", рекла је Џонстонова. Она је оценила да су изгледи Србије за чланство у ЕУ као кад "магарцу машете шаргарепом пред носом". Запад је најпре то чинио да привуче Србију да испоручи `ратне лидере` НАТО трибуналу у Хагу, а сад ЕУ шаргарепа треба да натера Србију да одустане од Косова", рекла је Џонстонова. Она је истакла да спремност српских лидера, који су, како каже, тако лако предали Слободана Милошевића и ратне официре Хашком трибуналу, није довела до већег поштовања Србије, већ је интерпретирана као признање српске кривице.