Прилози

Са Зораном Ђинђићем сам се упознао још крајем 1999. године у Берлину. Пошто НАТО у пролеће 1999. године није успео да свргне Милошевића, одлучено је да се сва нада положи у удружену опозицију и њеног лидера Зорана Ђинђића, који је још двадесет година раније одбранио докторску дисертацију у Немачкој. Тадашњи државни секретар САД Мадлен Олбрајт је уз подршку председника Била Клинтона организовала за српске демократе виђање у једном од престижних берлинских хотела. Сала је била препуна и немачких и српских новинара. У президијуму су били Зоран Ђинђић, Вук Драшковић и Мило Ђукановић.
Свој први интервју руском новинару Ђинђић је дао врло радо. И рекао је да ће у Србији ускоро победити демократија и да ће се Срби коначно осетити слободнима. Зоран Ђинђић и његов тим су на власт дошли у октобру 2000. године. Годину и нешто мало касније срео сам се са Ђинђићем у његовом премијерском кабинету. Природно, пре свега смо разговарали о најсложенијем проблему за све Србе, о Косову и Метохији.
Не разумемо зашто Запад тако активно подржава Албанце на Косову и брани њихово право на суверенитет, али ни на који начин не штити права Срба којих на Косову практично више нема. Суверенитет Косова је врло скупо задовољство за цео регион. На Космету живе Срби који се са тим никад неће помирити. Осим тога, ако Косово одједном постане суверено, то ће изазвати ланчану реакцију на Балкану.
Неколико дана пре него што је Ђинђић напунио педесет година, у августу 2002. године разговарали смо око сат времена уместо 20 минута, колико је било предвиђено протоколом. Премијер је, очигледно, много тога желео да каже московском новинару. И неочекивано је почео да говори о двоструким стандардима Запада.

Председник Србије Томислав Николић разговарао је одвојено са лидерима четири опозиционе парламентарне странке о нацрту платформе за решење проблема Косова и Метохије, која би требало ових дана да се нађе на дневном реду Скупштине Србије.
Лидер Демократске странке Драган Ђилас изјавио је да је платформа за Косово и Метохију популистичка и нереална и да између осталог садржи и предлог за прекид техничког дијалога са ЕУ, што би значило прекид европских интеграција и датум за преговоре би био даљи него што је данас. Он је рекао да, када су у питању права људи који живе на КиМ, у Србији данас мало оних који би рекли да то што је наведено у платформи на ту тему, није добро њих.
"Основни проблем је што верујемо да је то нереално", рекао је Ђилас и додао да ће Председништво ДС детаљно анализирати документ, један по једна члан и да ће свој став изнети у јавност. Ђилас је оценио и да Србија данас има две политике према Косову, једну од председника Србије Томислава Николића и другу од Владе Србије. Он је напоменуо да је неопходно да се о овако битним темама уради све како би се постигао што шири друштвени консензус. Ђилас, који се данас први од опозиционих лидера састао са председником Николићем, рекао је и да текст платформе има девет страна.
Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да у државној платформи за Косово и Метохију остаје нејасно да ли ће аутономија Срба бити у оквиру Косова као српске покрајине или као независне државе. Коштуница је рекао да су за ДСС важна два питања - јасно дефинисати уставно-правну везу Косова и Србије и поштовање споразума Београда и Пиштине.
„У платформи је изнет став који подразумева поштовање досад постигнутих споразума између Београда и Приштине, уз посредовање Брисела. Ми сматрамо да су ти споразуми утемељени на Ахтисаријевом плану који је у основи темељ независне државе Косова", рекао је Коштуница и подсетио и да је ДС С пред Уставним судом покренула поступак за оцену уставности четири владине уредбе за споровођење тих споразума.

Радна група Управе криминалистичке полиције, како сазнаје РТС, привела је Мирославa Мишковићa, власника "Делта холдинга", Марка Мишковића, власника фирме "Mera investment fund" и Мила Ђурашковића, власника "Нибенс групе", "Шер корпорације" и Предузећа за путеве (ПЗП) "Ниш", као и још седам особа. У току је саслушање осумњичених.

Полиција је, такође, привела и бивше директоре ПЗП "Ниш" Милутина Гашевића и Зорана Михаиловића, директора „ Шер корпорације" Ристу Ристића, председника Скупштине акционара ПЗП "Ниш" Дејана Јевтића, акционара ПЗП "Ниш" Зорана Каитовића, директора "Делта брокера" Предрага Филиповић и проценитеља "Конзита" Рашо Здравка.

Како РТС сазнаје, они се сумњиче да су злоупотребом службеног положаја извлачили финансијска средства и имовину из приватизованих путарских предузећа, чиме су незаконито прибавили имовинску корист од преко 30 милиона евра за Мирослава и Марка Мишковића и Мила Ђурашковића.

Реагујући на привођење Мишковића, представници владајуће коалиције истакли су да је држава послала јасну поруку да нема недодирљивих и да закон важи за све. Вест о хапшењу Мирослава Мишковића пренеле су и светске агенције.

Како РТС сазнаје, осумњиченима је уручено решење о задржавају до 48 сати, након чега су доведени у Тужилаштво за организовани криминал. 

Мирославу Мишковићу je, како се сумња, у једној трансакцији, прибављена имовинска корист од око милион и по евра за колико му је на име повраћаја кредита више исплаћено. Претходно је Предузеће за путеве "Ниш" за приватизацију ПЗП "Београд" 2005. године узело 23 милиона евра кредита од Мишковићеве фирме „ Хемслејд трејдинг лимитид" са Кипра, са годишњом каматом од три одсто. Међутим, уместо 25 милиона евра кредита са каматом, исплаћено му је 26,5 милиона евра.

Директор Документационо-информативногцентра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је Срни да се хрватски предсједник Иво Јосиповић тврдњом да је у акцији "Олуја" погинуло око 200 до 300 Срба показао као острашћенији националниста него његови претходници – Фрањо Туђман и Стјепан Месић.

"Јосиповић као председник државе и коаутор тужбе Хрватске за геноцид против Србије морао би то да зна мало боље. Да подсетим Јосиповића да је према подацима `Веритаса`, који су ушли и у контратужбу Србије против Хрватске за геноцид, на списку 1.922 жртве `Олује`, од којих су 62 одсто цивила, а више од половине старији од 60 година", рекао је Штрбац.Он је подсетио Јосиповића да је до сада око 800 посмртних остатака жртава "Олује" ексхумирано, а да је то урадила његова комисија заједно са Хашким трибуналом, а остатак раде сами, истичући да су на свим тим ексхумацијама присуствовали и представници Међународне комисије за нестала лица и представници Комисије за нестала лица Србије.

Штрбац је навео да је из Книна ексхумирана 301 жртва, из Шибеника 43, из Грачаца 140, Житника поред Госпића 49, Коренице 27, Двора 64, Петриње 160 и још двадесетак у појединачним ексхумацијама са тзв. вртних гробова.

Он је додао да према подацима "Веритаса", има још око 400 регистрованих гробних места који чекају ексхумацију.

"Све се то одвија пред очима српских посматрача и о томе се обавјештава јавност. Како то да председник који је професор међународног права, који је учествовао као коаутор у писању тужбе против Србије за геноцид нема ове податке. То је застрашујуће. Како ће онда хрватски народ бити обавешен када председник није обавештен или не жели да буде обавештен. Ја мислим да он то врло добро зна", нагласио је Штрбац.

Он сматра да од Јосиповићеве презентације у јавности зависи хоће ли Срби веровати некоме у Хрватској, јер су многи очекивали његов долазак као долазак човека који је објективан.

"Мислим да су многи Срби гласали за њега на председничким изборима и нико није очекивао да ће се и он овако понашати, и да ће за `Олују` говорити да је то најчистија, насвјетлија, да ће и он сада поздрављати ослобађање хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача", истакао је Штрбац.

Хрватски председник Иво Јосиповић изјавио је за Б92 да није тачно да је у акцији "Олуја" погинуло око 2.000 српских цивила, а да, према подацима које има, тај број износи од 200 до 300.

У руском граду Анапи на Црном мору почела је градња гасовода "Јужни ток". Руски председник Владимир Путин свечано је отворио радове на изградњи. На свечаности приказан филм о "Јужном току", после чега се окупљенима обратио руски председник, јавила је Ружица Врањковић, извештач РТС-а из Анапе.

"Уверен сам да ће посао бити успешан. Хајде да почнемо", рекао је руски председник отварајући радове.

Путин је истакао да данас почиње градња веома великог пројекта који треба да осигура стабилно снабдевање гасом Европе, а најпре јужне Европе.

Према његовим речима, реализација овог пројекта биће спроведена по најсавременијим технолошким и еколошким стандардима, а Црно море неће бити угрожено.

На свечаности је после Путина говорио председник "Гаспрома" Алексеј Милер, који је истакао да ће "Јужни ток" обезбедити Европи апсолутну безбедност снабдевања гасом и навео да је реч о "историјском догађају", јер ће изградњом "Јужног тока" гас директно стизати до европских потрошача.

Према његовим речима, гасовод треба да реши више задатака: повећа испоруке Европи, уклони транзитне ризике, диверсификује маршруте испорука гаса, директно споји Русију и ЕУ и осигура апсолутно стабилне испоруке гаса.

Милер је истакао да ће гасовод бити изграђен строго по плану и да ће прве количине гаса кренути у децембру 2015. године. Окупљенима се обратио и директор "Јужног тока" Марсел Крамер.

Ресорни министри и представници влада учесница у пројекту градње "Јужног тока", по традицији, потписали су се на цев. У име Србије потпис је ставила министарка енергетике Зорана Михајловић, јавља извештач РТС-а.

Према речима министарке енергетике, почетак градње "Јужног тока" значиће покретање грађевинарства и машиноградње, али и свих делова индустрије.

"Доноси и могућност да као земља учествујемо, односно да имамо не само гасне централе него, евентуално. и неке фабрике дуж 'Јужног тока' које ће моћи да се снабдевају таквим енергентом, управо из Јужног тока. Ово је велики пројекат и на директан или индиректан начин требало би да запосли хиљаде људи", истакла је Михајловићева.

Србија не разуме садашњост, губи способност да комуницира са светом, а то убрзава историјско нестајање српског народа, каже историчарка Латинка Перовић.

Она истиче да је нација све старија, да има много неписмених, а да млади образовани људи у земљи која нема развоја не виде перспективу и не желе да остану у земљи.

"Србију су у последњих 25 година карактерисали сукоб са временом и губљење способности за комуникацију са другима. Народ није вечна категорија", рекла је она за Б92. Она истиче да није једина која говори о историјском пропадању српског народа и да су о томе говорили многи људи, како из науке, тако из политике.

"Лично нисам мислила на биолошко пропадање, већ на историјско, мада је то веома повезано. Србија према последњем попису има око 7.100.000 становника, од тога је скоро шест милиона етнички српско становништво. Наравно да шест милиона људи не може да нестане преко ноћи, али структура тих шест милиона указује и на историјско и на биолошко пропадање", каже Латинка Перовић. О пропадању размишља сваки политички зрео народ, сматра она и додаје да је историја "пуна гробља пропалих народа".

"Два разлога воде ка томе - неразумевање времена, о чијој кобности су говорили Милан Пироћанац и у новијој историји Зоран Ђинђић, као и губљење способности за комуникацију са другима, са светом. Научник Драгослав Срејовић је за то говорио да је први знак пропадања", каже Латинка Перовић.

Осим сукоба са садашњошћу, Србију кроз историју прате карактеристике као што су сиромаштво, висока неписменост, нестабилност у грађењу критеријума и економских и политичких и социјалних, распад друштва, али и живот у лажи.

"Осим тога у последње две деценије се стално говори о суочавању са прошлошћу. Ми као народ прво треба да се суочимо са нашом савременошћу и тек онда да се окренемо и вратимо на прошлост и коначно се запитамо зашто смо ту где јесмо. Треба видети како земља види саму себе у једном једином свету који имамо, који је глобалан, међузависан и од кога је опасно изоловати се", сматра Латинка Перовић.

У Дубаију данас почиње конференција под окриљем УН на којој ће се разговарати о моделима за регулисање рада интернета, уз залагање одређеног броја земаља да се контрола појача, а употреба светске мреже додатно наплаћује.

Делегације 193 земље састаће се са представницима Међународне уније за телекомуникације /ИТУ/ да би размотрили измене важећег споразума о комуникацијама.

"Гугл" је упозорио да би овај скуп могао да доведе до краја ере "отвореног интернета". ЕУ и САД се противе предложеним изменама и сматрају да нема потребе да се мења систем који функционише.

Агенција УН наводи да је акција неопходна да би се осигурале инвестиције у инфраструктуру како би интернет постао приступачан већем броју људи.

"Брутална истина је да је интернет и даље углавном привилегија богатих људи. ИТУ жели да то промени", изјавио је уочи састанка генерални секретар ове агенције УН Хамадун Туре.

Светска конференција о међународним телекомуникацијама биће први велики скуп на којем ће се разговарати о овим регулативама од 1988. године, када интернет није ни постојао, пренео је Би-Би-Си.

Регулатори и остали делегати имају рок до 14. децембра да постигну договор о томе који ће предлози бити усвојени, а свака од 193 државе има право да представи своје идеје. У раду конференције учествоваће више од 900 људи.

Интернетске компаније, организације за заштиту људских права и поједине државе страхују да би усвајање правила за које се залажу земље попут Кине и Русије омогућило усвајање оштријих мера надзора и контроле на интернету.

Коначни споразум постаће део међународног права, али ИТУ признаје да не располаже правним механизмом за наметање било каквих решења.

Једна од бојазни јесте да ће бити усвојен предлог према којем ће популарни веб сајтови морати да плаћају својим телекомима за пренос података, односно садржаја које прегледају корисници интернета.

Aмерички лист „Њујорк тајмс” је у тексту о ослобађајућој пресуди Хашког суда Рамушу Харадинају указао да је такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК) имала подршку НАТО у рату који је довео до проглашења косовске независности.

Лист пише да су неминовно, последње ослобађајуће пресуде у Хагу изазвале критике у Србији да су оне политички мотивисане, наводећи да је запад подржао и хрватску и косовску војску.

Преокрет у случају хрватских генерала и припадника ОВК сматра се озбиљном препреком у способности хашког суда да води суђења, оценио је „Њујорк тајмс”.

Лист је подсетио да је исти суд у Хагу ослободио недавно и двојицу хрватских генерала Анту Готовину и Младена Маркача, који су 1995. године водили војну кампању ради, како наводи, „враћања хрватске земље коју су Срби окупирали, убивши неколико стотина српских цивила и протеравши више од 150.000 Срба из Хрватске”.

„Хрватска кампања 1995. године планирана је уз помоћ активних и пензионисаних америчких војних саветника”, наводи лист и додаје да је НАТО подржо и ОВК што је довело до проглашења независности.

Лист је подсетио и да је Харадинај, који се налазио 100 дана на месту косовског премијера када је главна хашка тужитељка Карла дел Понте подигла оптужницу против њега 2005. године, одлучио да поднесе оставку и оде у Хаг.

Пре одласка, Харадинај је рекао да је невин и да је оптужница „резултат трговине коју су неки направили са српском владом” да би се осигурало да ће Београд изручити високорангиране осумњичене за ратне злочине.

Дел Понтеова је оптужила Харадинаја и двојицу његових сарадника Идриза Баљаја и Лахија Брахимаја, који су, такође, у поновљеном првостепеном поступку ослобођени, за злочине против човечности, укључујући убиства, мучења, силовања и протеривање цивила, подсетио је лист цитирајући Дел Понтеову да је Харадинај „гангстер у униформи”.

Обраћајући се присутнима у Саборној цркви у Београду после служења парастоса српским жртвама из ратова деведесетих година 20. вијека, патријарх Иринеј је рекао да је непосредан повод овог окупљања одлука Жалбеног већа Хашког трибунала да ослоби два хрватска генерала, који су оптужени за злочине против човечности у војно-полицијској акцији "Олуја".
"Овом пресудом је Хашки трибунал разобличио себе и скинуо маску са лица и коначно показао да је политички суд лишен свих праведних и етичких норми и да му је циљ да кривце прогласи невиним, а невине жртве кривцима", истакао је патријарх Иринеј.
Српски патријарх је навео да је хашки суд потврдио да је компромитовао право и правду и да није утемељен на правним основама, већ на интересима моћника.
"Према одлуци Хашког трибунала, нема кривца за прогон Срба из Крајине јер су неки помрли, неки ослобођени, а за прогон више од 200.000 Срба, спаљене куће и на хиљаде убијене српске нејачи нико није одговарао, као да су то сами Срби починили", рекао је патријарх Иринеј, наводећи да хашки суд прикрива злочине.
Српски патријарх је нагласио да Хашки трибунал после ослобађајуће пресуде тешко може да задржи часни назив суда, наводећи да његову непристрасност оспоравају не само мале земље, као што су Србија и Република Српска или Српска православна црква, него и велике као Русија и других, као и поједини поштени Хрвати.
"Питамо нечасне и нечовечне судије Хашког трибунала ко је крив за прогонство и убијање Срба у `Олуји`", рекао је патријарх Иринеј, наводећи да је ова трагедије слична оној за време НДХ у Другом светском рату.

"Није поштено што су ослобођени Готовина и Маркач, али шта је ту ново. Живот иначе није фер никада", рекао је за "Блиц" поводом ослобађања хрватских генерала Драган Миоковић који је са свега 12 година прогнан са породицом из Грачаца у Книнској крајини. Фотографија како као 12-годишњак управља трактором и са собом води мајку, сестру и баку, својевремено је обишла свет.
Упамћен као најмлађи за воланом трактора из тужне колоне, која је због гранатирања 4. августа 1995. кренула из Книнске крајине, каже да данас не осећа мржњу ни према коме, да је стекао нови живот у Београду и да због обавеза није стигао да прати суђење хрватским генералнима.
Иако признаје да му је било криво када је видео слике весеља по хрватским градовима, Миоковић истиче да "нема времена за туговање".
"Био сам клинац који је са мајком, бабом и сестром дошао у Србију и није ми толико све то тешко пало колико старијима. Сам пут у колони за мене није био много трауматичан у околностима када смо сви на то били приморани. Наиме, знали смо раније да ћемо морати да напустимо наше куће. А, осим тога, сећам се и горих дана. У то време није било дана, а да нам не јаве да је неко убијен, а сећам се и дана када су јавили да је побијено двадесет људи из мог села", прича Миоковић.
Миоковић данас има 29 година, живи у изнајмљеном стану на Врачару и успешно се бави компјутерском графиком.