Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 4 5 ... 209

Данас се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка "Плитвице", када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размене, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".

Акција је уследила због погибије "редарственика" Јосипа Јовића, који је проглашен "првом жртвом домовинског рата", иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи "Истина мора изаћи ван" записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване "пумпарице" - јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, какве је имала хрватска полиција.

После ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа 1991. године, када је због немогућности функционисања због контроле ЈНА и расформирана.

Контролу над Националним парком "Плитвичка језера" преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.

Акција хрватске војске 31. марта уследила је у намери увођења "уставно-правног поретка Хрватске на подручју Плитвица". Она је спроведена пошто су крајишки Срби крајем фебруара донели "Резолуцију о раздруживању од Хрватске", која је претходно донела одлуку да на њеној територији не важе савезни закони.

Наставак...

У Сијековцу код Брода, служена је света архијерејска литургија и помен за 46 убијених и масакрираних српских цивила, од којих је најмлађа жртва имала 17 година, а најстарија 77. Већ по 27. пут поручено је да је ово била класична агресија регуларних хрватских снага на БиХ и, искључиво, на српско становништво Брода и околине. Хрватска је и даље некажњена.

Наредбодавци и извршиоци злочина и даље су недодирљиви. Остаје нам да истрајавамо у тражењу правде за жртве и да се сваке године, у све већем броју, окупљамо у Сијековцу, истакао је председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. У породици Зечевић је на свиреп начин 26. марта 1992. године убијено њих четворо, а у породици Милошевић троје чланова. Саша Милошевић имао је само девет година када су са капуљачама на глави монструми усмртили његова два брата и оца.

- Један брат је убијен на очи моје и моје мајке. Извукли су брата из наручја мајке и убили га овде на путу, пред нашим очима - каже Саша Милошевић.

Спирала зла кренула је од најбројнијих породица Зечевић и Милошевић, рекао је председавајући Предсједништва БиХ Миолорад Додик. Морамо неуморно трагати за правдом, али се и окупљати на оваквим местима, и подсећати да у Сијековцу и БиХ није Србија агресор, већ Хрватска.

Наставак...

Због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн нашао се на удару критике професора др Матка Марушића, који је то назвао незамисливим расизмом и затражио његову јавну осуду.

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности. Блајбург је у једном делу злочин и злочин против човечности, то није исто. Не можемо говорити – све су жртве исте, то је неприхватљиво”, рекао је Голдштајн. Голдштај је, гостујући на ХРТ-у рекао, између осталог, да када се нема јасна слика о историји, тешко се може направити инвентура и заузети позиција у садашњости, па је и свака пројекција будућег развоја немогућа.

Оценио је и да данас у Хрватској није тешко само суочавање са прошлошћу, већ да постоји и проблем данашњице, како је рекао, проблем прихватања и уважавања другог и друкчијег.

„Култура која је проусташка у време данашњице је антиглобалистичка, несношљива, нетолерантна, антимигрантска и анти свих, и онемогућава Хрватску и Хрвате да функционишу као народ међу народима. Не ради се само о политичким странкама, већ о раширеној култури сећања која је неприхватљива, не фокусира се само унутар екстремистичких странака него и унутар ширег политичког живота, укључујући и владајућу странку”, навео је Голдштајн.

Наставак...

Патријарх српски Иринеј и руководилац за развој социјалних пројеката компаније "Гаспромњефт" Олга Андрејева потписали су у Руском дому Споразум о наставку руског учешће у извођењу радова на унутрашњој мозаичкој декорацији Храма Светог Саве на Врачару.

Овим споразумом предвиђено је шест милиона евра за осликавање олтара Храма, чија је главна купола претходно осликана такође захваљујући помоћи компаније "Гаспромњефт".

Патријарх Иринеј је истакао да српски и руски народ сједињава и зближава иста вера, историја, готово иста култура, и што је најважније иста крв, и да је Србија као мала држава имала среће да је свој "чамац увек везивала за велики руски брод". Он је рекао да је Русија у најкритичнијим тренуцима током историје била уз Србију, приметивши да је "Србија данас, окружена бившим пријатељима, у доста тешком положају" и да јој је помоћ Русије итекако потребна, посебно како би сачували Косово, које је "српски Јерусалим".

Патријарх је истакао да ће Храм Светог Саве, након што буде завршен, бити највећи храм на свету осликан мозаицима и изразио очекивање да ће већ следеће године бити освећен.

Наставак...

слави 68. рођендан!

Давне 1951. године, карикатуриста Хенк Кечам позива читаоце новина и родитеље да се боље осећају када се ради о невољама и понашању њихове деце. 

Денис напаст је новински стрип који је приказивао дивљи низ несрећа петогодишњег дечака Дениса Мичела, пише Стрип Блог.

Његов аутор Хенри Кечам је одувек желео да се буде цртач стрипова. 1938. године почиње да ради као аниматор на Пери Детлићу, а касније стиже и до Дизнија. Радио је на стриповима о Пинокију, Бамбију и Патку Дачи, док се током другог светског рата истакао цртањем мотивационих постера у америчкој морнарици. 1951. ствара новог стрип јунака Дениса који временом стиче светску славу и постаје синоним за хиперактивну децу.

Позабавићемо се неким занимљивостима у вези Дениса, инспирације за његов настанак, како се бавио расним односима и покушавао да смањи тензије између САД и Совјетског Савеза.

1) Инспирација је дошла од Кечамовог сина

Током 1950. Кечам је проналазио свој пут у каријери цртача стрипова. Његова прва жена Алис, једног дана упала је у његов радни студио бесна због нереда који је њихов четворогодишњи син направио у својој соби играјући се фекалијама које је пронашао у свом доњем вешу. Алис је искористила реч ”напаст”. Кечам је остао да размишља о овоме и кроз пет месеци 16 листова је штампало Дениса напаст. Број листова је временом растао и на крају прешао цифру од 1000.

Наставак...

Кошаре су постале легенда, српски Термопили. Нашим војницима, официрима, подофицирима било је свето витештво да на Кошарама бране своју отаџбину, породицу, своју веру, ма које вере били, и могу се упоредити са Цером, зато што је ту спречен непријатељски покушај стратегијског изненађења. Кошаре се могу упоредити са Колубаром, јер није било резервног положаја.

Ово је на трибини „Кошаре - битка која траје”, одржаној у сали градске куће у Ужицу, у организацији СПС-а и Социјалистичке омладине Ужица, казао пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара ратног пролећа 1999. године.

Говорили су и борац са Кошара Енес Суљевић из Пријепоља, као и тадашњи потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић, хашки осуђеник.

Трибини су присуствовали борци са Кошара, родбина и пријатељи погинулих, генерал Љубиша Диковић, који је тада био командант 37. моторизоване бригаде ВЈ, и други.

- О том паклу Кошара који смо преживели, само ми знамо, бог и нико више. Дали смо ту и многе животе, многи су остали инвалиди. Ја сам остао без ноге тог 12. маја, кад је био пакао какав човек не може да замисли, кад је НАТО свим силама тукао по нама. То ми је било најтеже, али опет се каже: „Главу горе” - емотивно је казивао Енес Суљевић.

Наставак...

По доласку у Америку, 1874. године, Михајло Пупин није имао лак пут. Првих неколико година радио је и веома тешке послове. На фарми у Делавер Ситију често је разговарао са супругом и кћерком надзорника фарме. У једном од тих разговора он је на питање својих саговорница шта очекује од Америке, између осталог, одговорио:
„Моји српски назори су моја мајка, моје родно место, моја Српска православна црква и мој српски језик, и ко од мене очекује да се одрекнем тих назора, то је исто као да ми одузима живот”.

На констатацију да се од жена у Европи тражи да раде и оне тешке послове које могу само мушкарци, Пупин је одговорио да је то истина и објаснио да „најјачи и најспособнији мушкарци Европе проводе добар део свог живота на бојним пољима, или на припремама за ратовање; ово се посебно односи на српски народ. То је оно што приморава Српкиње да раде неке тешке послове које би мушкарци требало да обављају”. 
Говорио је Пупин и о духовном утицају који има Српкиња, описујући је онако како је представљена у српским народним песмама о Чучук Стани, жени Хајдук Вељка, која је подстицала свог херојског мужа да пре погине него да допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског устанка. 

Наставак...

На данашњи дан пре 16 година убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран ЂинЂић, а тај датум биће обележен шетњама, полагањем венаца и цвећа на његов гроб и на месту погибије - у дворишту владе.

Представници ДС-а ће у преподневним часовима положити венце на Ђинђићев гроб у Алеји заслужних грађана, а од 18 часова ће заједно са организаторима протеста „Један од пет милиона“ организовати меморијалну протестну шетњу „Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами“ - од Филозофског факултета до зграде Владе. У позиву на ту шетњу наведено је да ће грађани имати прилику да одају пошту „великом визионару, чије је убиство тренутна власт славила“.

Полагањем венца и цвећа у дворишту Владе пошту убијеном премијеру одаће и актуелна председница Владе Србије Ана Брнабић и чланови њене владе.

Либерално-демократска партија организоваће традиционалну „Шетњу за Зорана“, од седишта ЛДП-а до дворишта Владе.

У Дворани Културног центра Београда биће одржана промоција издања „Беседе у Зоранову част 2006-2018“, као и проглашење победника првог такмичења „Зоран Ђинђић хакатон“.

Наставак...

На данашњи дан пре 13 година у притворској јединици у Шевенингену умро је бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, а венце тим поводом на његов гроб у Пожаревцу положили су чланови Поктета социјалиста.

Дара Радоњић из Смуковца код Подгорице и ове године прешла је скоро 500 километара како би у Пожаревцу одала пошту Слободану Милошевићу. Донела је и слику за музеј.

"Дошла сам јер волим председника Слободана Милошевића. Он је херој српског народа. Да је он жив, ми бисмо живели у слози и миру", наводи Радоњићева.

Венац је положио и Никола Шаиновић, бивши премијер Србије и потпредседник владе Југославије.

"Његови споменици су резолуција 1244 којој ћемо обележити двадесет година и Дејтонски споразум који обележава двадесет четири године мира и извора стабилности за очување живота српског народа на овом простору", наводи Шаиновић.

Венце и цвеће положиле су и - делегације Социјалистичке партије Србије, Покрета Социјалиста Александра Вулина, Српске радикалне странке, грађани Пожаревца и других градова Србије. Потпредседник Покрета социјалиста и народни посланик Бојан Торбица истакао је да Покрет социјалиста посебно цени борбу Слободана Милошевића за стабилност и суверенитет Србије.

Наставак...

Агресија НАТО на вашу земљу у марту 1999. огромна је грешка Северноатлантске алијансе. То што се догађало на Косову и Метохији током 1998. и 1999. био је интерни обрачун ваших легитимних снага безбедности са терористима које је америчка пи-ар компанија из терористичких униформи преоденула у борце за слободу. Иста та агенција претходно се увежбала ратујући за потребе босанске владе против Срба. Та 1999. била је година када је НАТО славио 50 година постојања, а није имао непријатеља ни на видику. Ваша земља је зато бомбардована. 

Ово, ексклузивно за "Новости", износи генерал Луис Мекензи, некадашњи заповедник Унпрофора у Босни и Херцеговини. Канадски генерал, који није био чест гост медија на Балкану, каже да "Вечерње новости" није могао да одбије. Када смо га позвали, сетио се јуна 1992. године - док се на писти сарајевског аеродрома "Бутмир" под снајперима чекало слетање тадашњег француског председника Франсоа Митерана, давао је интервју за наш лист:

- Тада смо били млади и лепи, а сада смо само лепи!

* Као командант међународних снага познавали сте све вође зараћених страна. Шта данас мислите о Изетбеговићу, Караџићу, Младићу...?

- Изетбеговић је био под великим притисцима екстремнијих чланова свог кабинета. Ту пре свега мислим на Ејупа Ганића, који је константно био трн и у мојој пети. Верујем да је он и Изетбеговићу био сметња. Алија је очекивао да ће му победу у рату обезбедити Уједињене нације, јер му је то претходно сугерисао амбасадор САД Ворен Цимерман. 

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 5 ... 209