Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 4 ... 214

У мају 2019. одржан је Сабор Српске православне цркве, на којем се расправљало о Косову и Метохији.

Председник Србије Александар Вучић је - на свој захтев или позив патријарха Иринеја и вас владика, остало је помало нејасно - дошао у Патријаршију и обратио вам се, како је званично речено, желећи да вас упозна с тренутним стањем у вези с преговорима око статуса Косова. Шта је он тада рекао? Шта сте Ви њему рекли? Да ли је било тешких речи? Да ли је дошло до приближавања или удаљавања ставова између председника и владика?

- Још током сусрета у Жичи, а који је претходио засједању у Београду, покушао сам да предочим патријарху да ће долазак предсједника Вучића само још више продубити постојеће подјеле у нашем друштву, па и у самом Сабору. А свака нова подјела води ка још израженијој атрофији демократије. Много епископа је било против приједлога да се састанемо с предсједником на званичном нивоу, док је, с друге стране, на том сусрету упорно инсистирано уз образложење да ће нам предсједник Вучић рећи о Косову нешто што нисмо чули до тада, а што је веома важно.

Од почетка сам сумњао да ћемо чути нешто ново, што се, на концу, и показало оправданим. Без сагласности Сабора, то јест без гласања, прогурана је идеја да предсједник ипак дође. Међутим, не на Сабор, него пред нас, владике, с којима се састао у једној просторији у Патријаршији.

Наставак...

Хрватска историчарка Наташа Матаушић рекла је да је у у Сиску 1942. године био усташки логор за српску децу са Козаре, а не прихватилиште, како то део хрватске јавности покушава да прикаже.

Матаушићева је реагујући на недавно приказани документарни филм "Дечије прихватилиште Сисак", истакла да тврђење аутора, који је покушао покаже да је у Сиску било направљено "прихватилиште" за децу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније, Кордуна и из Славоније, нису утемељене, јер историјске чињенице говоре супротно.

Она је за Глас Српске испричала да иза овог филма стоји продуцентска ТВ кућа "Лаудато", и да јој аутор Нада Пркачин није позната, али да на најбољи начин о филму говоре његови саговорници међу којима је навела и Игора Вукића, новинара и истраживача познатог, како каже, по ревизионистичким ставовима о логору Јасеновац, Јуарј Батељ, постулатор за проглашење светим надбискупа Алојзија Степинца, председника хрватског жртвословног друштва Анту Бељо и друге.

Матаушићева је навела да је, према њеним сазнањима, кроз логор у Сиску прошло укупно 5.607 деце и да су готово половину чинила деца из Баније и Кордуна и других крајева НДХ, а реч је о деци одузетој од мајки, које су послате на присилни рад у Трећи рајх.

Наставак...

Прослава осамсто година аутокефалности Српске православне цркве почиње у манастиру Жича 6. октобра, а завршава се 9. октобра изложбом у Музеју СПЦ у Патријаршији.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије каже да ће централна прослава бити организована у манастиру Жича 6. октобра, јер је након добијања аутокефалности Жича била седиште архиепископије и Светог Саве.

Прослава ће почети литургијом.

Порфирије појашњава да је читава ова година посвећена том важном јубилеју Српске православне цркве и прославља се широм света где православни Срби живе - Америци, Аустралији, западној Европи.

Каже да је „импозантно” било обележавање и у Црној Гори где се у манастиру Подластва окупио велики број људи и да се ту „видело духовно расположење народа”.

„Велики број људи тамо се сјатио и показао шта је идентитет тог простора, независно од политичких околности у којима се данас налази тај народ. Уосталом, политичке околности данас су овакве, сутра су онакве, као и границе, у крајњој линији, и оне се мењају”, рекао је Порфирије.

Прослава јубилеја после Жиче биће настављена у Пећкој патријаршији на КиМ 8. октобра, док је свечана академија заказана за 8. октобар увече у Сава Центру.

Наставак...

На данашњи дан пре 143 године рођен је српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић.

Ракић је рођен 30. септембра 1876. године у Београду, а умро је у Загребу 30. јуна 1938. године од тешке болести, после неколико операција.

Уз Алексу Шантића и Јована Дучића, Ракић је трећи велики српски песник данашњице.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а Правни факултет у Паризу. По повратку у Србију се оженио, а затим запослио као писар у Министарству иностраних дела 1904. године.

После студија на Великој школи у Београду и факултетима у Француској, као свршени правник, Милан Ракић је ушао у дипломатску службу у којој ће провести тридесет година, службујући у Приштини, Скопљу, Солуну, Скадру, Софији, Букурешту, Копенхагену, Лондону, Риму.

Боравак у Приштини подстакао је настанак косовског циклуса, Копенхаген је инспирисао стихове "Вечитог путника", у Риму је, погођен сестрином смрћу, написао "Опроштајну песму", која је означила крај његовог песничког стварања, и то девет година пред смрт.

Наставак...

На данашњи дан 1914. године умро је српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва, који је обиљежио српску класичну музику.

Мокрањац је рођен 9. јануара 1856. године у Неготину, а умро је пре 105 година у Скопљу. Заслужан је за увођење српског националног духа у уметничку музику.

Завршио је гимназију у Београду, природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац, био је члан Српског певачког друштва, а музичко образовање стицао је у Минхену, Риму и Лајпцигу.

По повратку у Београд, развио је многострану музичку делатност. Био је хоровођа Београдског певачког друштва, које је под његовим вођством стекло међународни углед.

Његово дело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у 19. веку.

Био је професор и директор Српске музичке школе, данас Музичке школе "Мокрањац", као и покретач Савеза певачких друштава. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије /данас Српске академије наука и уметности/.

Наставак...

Комеморативни скуп поводом 101. годишњице пробоја Солунског фронта, одржан је данас на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, у присуству званичника из Србије и земаља савезница и грађана из свих крајева наше земље и региона.

Обележавање једног од најславнијих тренутака српске историје почело је поменом који су српским херојима служили свештеници Грчке православне цркве, после чега су венце на спомен костурници положили чланови делегације Владе Србије и Војске Србије, званичници БиХ, чланови делегације Грчке, Француске, Велике Британије и Италије, представници удружења бораца и њихових потомака.

Церемонији су присуствовали и питомци Војне академије и Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда који су извели химну Србију.

Делегацију Србије предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је истакао да Зејтинлик представља велико светилиште за Србе, као што су и острва Крф и Видо.

„Обележавајући 101. годишњицу пробоја Солунског фронта сећамо се наших славних предака и уједно носимо поруку мира и пријатељства свим народима Балкана, а пре свега грчком пријатељском народу, који је у Великом рату много учинио за нашу државу и народ”, рекао је Антић.

Наставак...

У Гаравицама код Бихаћа у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, данас је обележена 78. годишњица страдања Срба од усташког злочина. 

Обележавању су присуствовали бројни грађани, делегације Владе и Народне скупштине Републике Српске, као и српски члан председништва БиХ Милорад Додик.

Из Гаравица је поручено да је ово страшно место страдања у Другом светском рату које никада не сме бити заборављено. За време покоља усташа над српским становништвом, осамдесетосмогодишњи Чедо Бањац имао је десет година. И данас се сећа стравичних страдања свог народа.

- Ту се немилице тукло свачим, ножевима, оружјем, секирама, маљевима. Ово је злочин над злочинима - каже Бањац.

1941. године у Гаравицима је мучки убијено више од 12.000 Срба, од чега и велики број деце.

Британски извори говоре да је реч о 14,5 хиљада људи, док је према неким подацима у Гаравицама страдало 17.000 лица.

- Под командом и будним оком НДХ-а систематични, свирепи злочини усташа згражавали су чак и њихове менторе, Немце - каже Милан Торбица, саветник министра рада и борачко - инвалидске заштите Републике Српске.

За све њих служен је прастос и помен.

Наставак...

На данашњи дан прије 28 година припадници хрватских снага су на Коранском мосту у Карловцу извршили масакр над 13 војника ЈНА међу којима су неки били и заклани.

Из Информационо-документационог центра "Веритас" наводе да је ово један од првих злочина почињених у рату деведесетих година за који је до сада осуђена само једна особа, иако докази јасно указују да су учествовале најмање три.

Припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су 21. септембра 1991. године испред моста на реци Корани зауставили два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.

После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени они су одложили оружје, а једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, док је друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена пешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела крвави пир над њима.

- Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти током ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца - наводи се у саопштењу.

Наставак...

Годишњица одбране западних граница РС

Одбрамбене снаге Републике Српске, Војска РС и полиција, одолеле су у септембру 1995. пре тачно 24 године нападима јединица хрватске војске и успеле да потерају назад офанзиву покренуту из суседне државе која је, како се подсећа, имала циљ „да се окупира територија до Бањалуке и створе услови да се дејства продуже до реке Дрине”.

Хрватска војска је одвраћена од намере да војним путем пробије западне границе Републике Српске у општинама Козарска Дубица, Костајница и Нови Град. У септембру 1995. одбрањена је цела крајина и западна граница РС, подсећају у Новом Граду, где је обележен датум када је Војска РС извојевала победу и одбранила западнокрајишке општине од хрватске агресије, а који је сврстан међу најзначајније датуме новије историје у Српској.

Положени су венци на споменике борцима и цивилним жртвама рата за 111 погинулих у одбрани те три општине, међу којима су више од половине страдалих били цивили.

„Убијали су сваког на кога су наишли. Одбрана војске, полиције и грађана била је херојска. Хрватски губици су били велики ”, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић. 

Наставак...

Један од најутицајнијих и најталентованијих гитариста у историји рок музике, Џими Хендрикс преминуо је на данашњи дан пре 49 година. Амерички музичар, певач, текстописац, гитариста, иноватор и икона културе, отишао је заувек када је био на врхунцу славе, у 28. години.

Чувен по јединственом споју психоделичног рока, хард рока и блуза остаће упамћен по хитовима Hey Joe, All Along the Watchtower, Purple Haze, Like a Rolling Stone, Sunshine of Your Love, али и много чему другом.

Осим маестралном свирком, Хендрикс је пажњу публике изазивао и тиме што је гитару свирао зубима. Иако леворук користио је и инструменте за десноруке, свирао је гитару иза леђа и често изводио разне „немузичке“ занимације на бини. 

Џејмс Маршал Џими Хендрикс рођен је у Сијетлу 27. новембра 1942. године као Џони Ален Хендрикс. Каријеру гитаристе је почео као 15-годишњак, кад је за пет долара купио прву гитару. Годину дана касније пријавио се у војску, али је напушта убрзо због прелома зглоба после скока са падобраном. 

Са 24 године основао је бенд „Џими Хендрикс икспиријенс“. Није му много требало да се публици увуче у уво и подвуче под кожу. За прекретницу у каријери великог Џимија сматра се наступ на Монтерејском поп фестивалу 1967. године кад је свет чуо за њега.

Његов даљи успон ка бесмртности настављен је назаустављиво наступом на Вудстоку 1969. године где је био главна атракција.

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 ... 214