Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 4 ... 212

Има томе већ неко време - и то је министар спољних послова Ивица Дачић исправно разумео - да је амерички председник Доналд Трамп постао српско унутрашње политичко питање. Одатле је весели Ивица недавно показао да може бити експресивнији и са мање дипломатског такта чак и од Вулина, и сасуо (америчким) демократама у лице да ће организовати Србе са америчким пасошем да на долазећим изборима гласају за Трампа.

Следствено томе и Дачић је постао америчко унутрашње политичко питање. И ништа ту нису помогла упозорења која су стизала из Америке, као оног Данијела Сервера, америчког експерта за Балкан, „да све што је Дачић постигао јесте да је осигурао да ће, ко год буде био следећи председник САД из редова демократа, њега, а можда и Србију, сматрати за непријатеља“.

Опет, није баш да најбољи певач у Влади, још од одласка Млађана Динкића, није разумео да Трамп неће Србима вратити Косово, ни припојити Републику Српску - свашта је тај претурио преко главе од Милошевићевог наслеђа, преко афере „Кофер“ до Мише Банане, да би олако поверовао да се геополитика највећих сила коригује са персоналним променама. 

Наставак...

Тајни немачки досије о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромим почињеним 1941. и 1942. године на подручју НДХ, који је у целости преведен, препун је језивих детаља над којима су се згражавали и немачки окупатори, пишу београдске Вечерње новости.

- Окрутност са којом су под вођством усташа вршена убиства у БиХ, превазилази све што је до сада забележено у крвавој историји балканских народа. Од муниције се брзо одустало, па су тако људи клани као животиње, лобање су им разбијане чекићима или секирама, утеривани су као стока у куће, седнике или штале, које су затим паљене - наведено је у извештају немачког капетана Хефнера од 12. октобра 1941. године. Хефнер је као податак навео и да број српских жртава износи готово 400.000.

Ово је дио шокантног аутентничног немачког досијеа о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима 1941. и 1942. године у Јасеновцу, Старој Градишки и на дугим подручјима НДХ, чије постојање је постало познато у фебруару ове године, захваљујући сарадњи Вечерњих новости овог листа и Архива Војводине.

Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао је да је реч о документима које су сачинили представници немачке обавештајне службе током Другог светског рата.

Капетан Хефнер у допису од 12. октобра 1941. године, говорећи о злочинима усташа у БиХ, наводи да се од стрељања брзо одустало, јер се то сматрало траћењем муниције, па да су због тога одабране друге врсте смрти.

Наставак...

„СПЦ у Северној и Јужној Америци”

Да ли промена назива Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци у Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама трасира пут ка новом расколу на овом континенту или је условљена правничким разлозима и потребом прилагођавања локалном законодавству?

Одлука о промени назива цркве донета је на заседању Црквеног сабора српских православних епархија у САД средином јула ове године, када су усвојене измене Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци. Сабором су председавали епископи новограчанички Лонгин, источноамерички Иринеј и западноамерички Максим. После бројних упита и недоумица, од којих су се многе сводиле на то како су тројица епископа променила назив СПЦ у Америци, као и због чега у доношењу тако крупне одлуке нису учествовали и остали „амерички епископи” - канадски Митрофан и буеносајрески Кирило - на сајту Епархије источноамеричке објављено је образложење те одлуке. И њега су потписали епископи Иринеј, Лонгин и Максим. За почетак се наводи да је промена назива у складу са прошлогодишњом одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ. Назив је промењен како би тачно одражавао „географско простирање и како би недвосмислено указао да је у питању неодвојиви део СПЦ са седиштем у Београду - јер ми смо епархије СПЦ, а не одвојена црква”. Други разлози који се наводе су правне природе: са називом који указује на везу са Северном и Јужном Америком отвара се могућност да епархије у САД буду законски одговорне за активности епархија у Канади и Јужној Америци, и обрнуто.

Наставак...

Пре тачно деведесет година умро је доктор Арчибалд Рајс који је истраживао злочине над српским становништвом у току Првог светског рата. Девет деценија од његове смрти, становници Мачве и Подриња не заборављају шта је швајцарски криминолог и форензичар урадио за нашу земљу и народ. Поштоваоци његовог дела, између осталог, организоваће за викенд и заједнички излет до Цера, под називом "Путевима Арчибалда Рајса".

У августу, 1914. године Прњавор је изгубио више од половине становника. У Основној школи, Милутиновића кући и на железничкој станици убијено је око 700 цивила.

Прњавор је једино село у Србији које је због жртава и храбрости добило Карађорђеву звезду и др Арчибалда Рајса прогласило за почасног грађанина.

Историчар Светлана Милуновић каже да је аустроугарска војска кршила све одредбе Хашке конвенције и сва војна правила чинећи велике злочине не само над војском, већ и над цивилним становништвом и да су почињена велика материјална разарања.

"Српска Влада је указивала на то, међутим, Србији нико у то време није веровао и онда је у Србију, на позив српске владе дошао Рудолф Арчибалд Рајс, истакнути криминолог и пре свега борац за људска права и за правду", рекла је Милуновићева.

Наставак...

Представници Српског народног већа (СНВ) одали су у Глини почаст српским жртвама које су усташе на данашњи дан 1941. убили у тадашњој православној цркви Рођења пресвете Богородице, која је затим спаљена и срушена.

Председник СНВ Борис Милошевић заложио се за то да се објекту који се налази на месту злочина врати споменичка функција и архивска грађа, како ти злочини и њихове жртве не би били заборављени, преноси Хина.

„Не можемо ићи по свету и причати о холокаусту, а заборавити на поштовање ових жртава овде”, поручио је Милошевић.

Председник СДСС-а Милорад Пуповац рекао је да је реч о једном од најгнуснијих злочина режима НДХ који је те 1941. године показивао, како је рекао, своју геноцидну намеру.

„Људи Топуског и бившег котара Вргинмост ничим нису показали ништа што би режим требало да узнемири, па да на њих пошаљу војску. Напротив их је позвао да се покрсте и обећали да ће их поштедети, али је испод врата Цркве пресвете Богородице текла крв, док су камама и другим хладним оружјем обављали покрст”, рекао је Пуповац. Он се запитао да ли се икада ико од представника Католичке цркве поклонио жртвама на месту где је некад био олтар и позвао на одавање почасти свим жртвама, како за раздобље од 1941. до 9945. тако и у 1990-им, „у рату који је букнуо управо због зле крви”.

Наставак...

Хрватски десничарски портали и "грађанске иницијативе" сложно критикују филм "Дневник Диане Будисављевић" у настојању да докажу како никаквог спасавања српске деце у усташкој држави није било, јер, по њима, та држава није била злочиначка, а усташе су "помагале остављеним малишанима".

"Треба бити бескрајно наиван, поприлично глуп па поверовати у ову најновију сторију о Диани Будисављевић која је `из канџи крвожедних усташа`, односно из њихових `логора смрти` спасила десетак хиљада српске деце...", преносе десничарски медији.

Синхронизовани напад на филм може се сажети у циничном тврђењу, коју је пренео портал "Народ", да је поређење акције Диане Будисављевић са Оскаром Шиндлером, који је спасао Јевреје из нацистичих логора - "неумесно".

Они пишу да, наводно, људи (односно деца) којима је помагала Диана Будисављевић, извлачећи их из усташких логора у којима су умирали од тифуса и глади, "нису били директно животно угрожени, односно живот им није био угрожен у смислу да га неким директним поступком жели одузети неки државни систем или човек".

Наставак...

Како изгледа његова родна кућа

На данашњи дан, 19. јул 1855. године рођен је под једном „шефтелијом” (бресква) у селу Струганик војвода Живојин Мишић. Српски војсковођа, војни писац и професор на Војној академији, био је најмлађе, тринаесто дете, оца Радована и мајке Анђелије (Мишићеви родитељи имали су једанаест синова и две кћери).

Војводина кућа у Струганику код Мионице под заштитом је државе од 1974. године као културно добро од великог значаја, пример народног градитељства прве половине 19. века. Музејска поставка садржи његове бројне личне предмете - сабљу, дурбин, ордење. У дворишту су вајат, магаза, млекар...

Посетиоцима музеја кустоси надахнуто причају како је Живојин учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. године. Трипут био пензионисан, па враћан у војну службу, кад је то отаџбини требало. Командовао је Првом армијом у Колубарској бици и приликом пробоја Солунског фронта. Предавао стратегију на војној академији. Био начелник Врховне команде. Имао сијасет српских и страних одличја. 
Пространој згради у којој је војвода Живојин Мишић провео детињство враћен је првобитни изглед и обезбеђена трајност. Кућа припада класичном динарском типу, у сутерену је подрум, већим делом је зидана у чатми, а мањим брвнима, покривена је ћерамидом. У кући је реконструисан аутентичан ентеријер из доба војводе Мишића.

Наставак...

У Великој Хочи али и у Београду, обележена је годишњица страдање Срба и Рома, који су у јулу 1998. године отети у Општини Ораховац. За многе од њих сматра се да су нестали. Расељени Срби из те средине о повратку готово да не размишљају, јер услови за то не постоје. Немоћни су да расветле судбину несталих и убијених чланова својих породица, али се сваке године Окупљају у Великој Хочи на дан када је пре 21 године изршено масовно киднаповање Срба.Многи се данас налазе на листи несталих.

Из села Ретимље у једном дану отето је 14 мушкараца породице Костић.

Драгица Маврић каже да јој је отета цела породица -седамнаесторо чланова. "Преузели смо њихове остатке", додаје Маврићева.

Киднаповање у општини Ораховац је прво групно одвођење Срба током сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999 године.

Наташа Шћепановић наводи да је само током јула 1998. у општини Ораховац убијено 47 људи, а киднаповано је и одведено у затвор и логоре ОВК више од стотину Срба и Рома, претежно цивила. Отмице и егзекуције припадника Ослободилачке војске Косова према Србима настављене су годинама касније. Породице несталих и централних власти у Београду истичу да медју њима неће бити мира док егзекутори не буду откривени.

Наставак...

Макронова почаст Милунки, почаст Србији

Француски председник Емануел Макрон одао је почаст српској хероини Милунки Савић, а унука њеног брата Драгица Николић каже: 

- Данас је велики дан, не само за Милунку Савић, као наредника српске војске, ратника, патриоту и нас њене потомке, већ и за све ратнике који су се у Великом рату борили за Србију и српски народ - казала је Николић. Додала је да је за потомке славне хероине изузетно велика част што им се председник Француске, којем су поклонили грб Републике Србије ручно рађен у дуборезу, обратио и што се поклонио сенима Милунке Савић.

Како је навела, председник Макрон је рекао да је доста читао о Милунки и да доста тога зна, као и да би још више желео да сазна, и да ће за то и вечерас имати прилику у разговару са нашим председником Александром Вучићем.

Унука Милункиног брата пренела је да је Вучић после одавања почасти Милунки Савић у разговору са њеним потомцима и Макроном, казао да је трагедија целог српског народа оличена у трагедији Милунке Савић, и подсетила на велика страдања српског народа у Великом рату.

Наставак...

Представници Републике Српске оштро су реаговали на изјаву Високог представника ЕУ за БиХ, Валентина Инцка, да неће присуствовати комеморацији српским жртвама док не престане негирање наводног геноцида у Сребреници и говорити против БиХ, пренео је РТРС.

Председник Академије наука и уметности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да су несувисле изјаве ОХР-а да неће присуствовати комеморацијама српским жртвама док се не престане негирати наводни геноцид у Сребреници и говорити против БиХ.

„То су велике глупости међународне заједнице... Ту се нема шта рећи, то је јасно као дан. Не може се један злочин правдати, а други не, један признати, други не признати. Потребан је једнак приступ”, рекао је Кузмановић за Срну.

Председник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да не зна шта у БиХ тражи високи представник Валентин Инцко уколико сматра да су важне само бошњачке жртве, а не 3.200 Срба убијених у околини Сребренице.

„Он не зна да је, према попису из 1981. године, у БиХ више било Срба него муслимана. Ако он сматра да 3.200 српских жртава у околини Сребренице није важно, не знам шта тражи у БиХ”, рекао је Дукић.

Наставак...
Страница: 1 2 3 4 ... 212