Стварно, његово име је прво које се појави у уводној шпици. Продуцент број један. И ту сад долазимо до заплета. Јер „Саучесници“ су филм који без икаквог увијања разголићује коруптивни систем у коме живимо.

Радња „Саучесника“ је смештена у Ужице и прати живот наизглед успешног и добростојећег пара - Бранка и Софије (Радован Вујовић и Невена Неранџић) - који изазивају саобраћајну несрећу са смртним исходом. Бранко, богат, умрежен и „јак“, жели да све што заташка и настави даље. Софију изједа савест и, упркос лагодној будућности која јој се нуди, одлучује да проговори. Али тек тада филм постаје заиста непријатан. Озбиљно непријатан. Јер сви око Бранка пристају на његову игру и заташкавање: пријатељ - локални политичар, полицајац познаник, кум… Круг његових саучесника шири се као флека од уља.

Уз то, сви су згранути Софијином намером да „све поквари“. Логика је хладна, цинична и застрашујуће позната: човек је мртав, ништа га не може вратити - зашто упропастити животе живих, поготово кад је Бранко спреман да плати? И не стаје се ту. Чак и жена погинулог човека (глуми је Даница Ристовски) пристаје на погодбу. Бранко ће реновирати њен фризерски салон, а она ће лажно сведочити да је њен муж улицу прелазио ван пешачког прелаза. Туга се монетизује. Савест иде на рате.

Корупција је нормалност

Нећу, наравно, откривати све преокрете „Саучесника“, али порука је јасна: живимо у друштву у коме је корупција нормализована, у коме закони не важе за све и у коме се морал доживљава као сметња. Још горе - саучесници нису анонимни зликовци, већ пријатељи, рођаци, кумови, партнери. Људи спремни да уновче и туђу смрт и сопствену тугу.

Одавно један домаћи филм није овако директно, прецизно и без алибија разголитио механизме напредњачког друштва. Већ сам наслов - „Саучесници“ - погађа у центар проблема. Јер систем не опстаје само захваљујући моћнима, већ захваљујући свима који ћуте, окрећу главу или рачунају свој проценат.

Продуцент Ристовски

И сад долазимо до кључне ироније: све то је продуцирао Лазар Ристовски - проверена, јавна и декларисана перјаница режима. Па шта то онда значи? Случајност? Професионална шизофренија? Или сведочанство да уметност понекад измакне контроли и каже истину, чак и када јој то није била намера?

Ристовски није желео да „пумпа“, али је ипак произвео филм који удара право у стомак система који иначе тако свесрдно брани. Хоће ли због тога имати проблема? Хоће ли доживети судбину „Радио Милеве“? Неће. Напад на „Милеву“ имао је другачију позадину: био је то повод да се још једном удари пацка РТС-у. Уз то, „спорну“ серију гледају милиони - „Саучеснике“ готово извесно чека кратак биоскопски живот и неколико хиљада гледалаца.

Ристовски ће зато остати без придике и укора и моћи ће несметано да настави са снимањем бројних пројеката на којима тренутно ради.

Фото: Screenshot/adrimedia.tvЛазар Ристовски

Време, Ђорђе Бајић