Јуче и данас

Црква Свете тројице у Мостару била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану, саграђен на истакнутом месту изнад града. У лето ратне 1992. године црква, која је била један од симбола Мостара, најпре је запаљена, а потом до темеља срушена у разорној експлозији.
Прича о обнови цркве Свете тројице почела је заједно са повратком Срба у Мостар, а први конкретан корак било је рашчишћавање рушевина под надзором два ентитетска завода за заштиту културно-историјског наслеђа, а уз финансијску подршку Министарства културе Федерације БиХ. Тренутно је у току израда пројекта обнове у Заводу за заштиту културно-историјског наслеђа Републике Српске, а ангажовани су стручњаци који су радили и пројекат обнове манастира Житомислић.
Обнова цркве Свете тројице у Мостару велики је и скуп посао. Незваничне процене говоре да је за обнову потребно око два милиона долара, а да би се почело са прикупљањем новца мора се сачекати завршетак пројекта. Занимљиво је да је за сада најизвеснија подршка британског принца Чарлса. Он је потврдио да жели да помогне обнову саборне цркве.
„У преговорима са владиком Григоријем договорено је да у пролеће наредне године буде организован донаторски скуп у Лондону. Ту би се, под покровитељством принца Чарлса, прикупљао новац за обнову цркве Свете тројице и још два објекта других верских заједница у БиХ. Очекујемо да ће почетак прикупљања новца у Лондону анимирати и кантоналну и федералну владу да и они издвоје средства”, каже архимандрит Данило, игуман манастира Житомислић.

Свечаним представљењем Мирослављевог јеванђеља у Храму Светог Саве јуче је почела централна прослава манифестације „Дани европске баштине”. Јеванђелистар из 12. века налази се у специјалној капсули у централном делу храма и моћи ће да се погледа све до поднева 23. септембра у оквиру програма названог „Књига у храму 72 сата”. Излагање вредног предмета који сведочи о средњовековној српској духовности окупило је у храму на Врачару представнике домаће културне јавности, црквене великодостојнике и чланове дипломатског кора.
Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије (НБС), у којој ће се све до реконструкције Народног музеја чувати најстарији српски средњовековни рукопис, у холу библиотеке се обратио уваженим гостима манифестације.
– Наш задатак на „Данима европске баштине”, који се одржавају широм Европе, јесте да се представимо најдрагоценијим примерцима културног блага. Зато смо изабрали да почетак централног дела програма буде представљање књиге која се налази на листи Унеска – изјавио је Сретен Угричић.
Свечана поворка са принцем Александром Карађорђевићем и митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем (Радовићем) на челу кренула је потом до храма чија су се врата отворила тачно у подне, и биће отворена за све посетиоце до недеље у 12 часова.
– И храм у којем се налазимо и књига због које смо се окупили у духу су логоса, слова Христа. Благодарим свима који су допринели да се сведок нашег вишевековног постојања нађе на овом месту – рекао је митрополит Амфилохије.

Новоподигнути, велелепни Божији храм у Крушевцу, на самој обали реке Расине, посвећен Покрову пресвете Богородице, јуче је освештао епископ нишки Иринеј. На трећу парохијску цркву Крушевац је чекао пуне 103 године.
Најстарија црква у граду под Багдалом, у којој се и данас врши богослужење, јесте Лазарица, подигнута у четрнаестом веку, око 1376. године, а друга је црква светог Ђорђа, изграђена 1904. и у народу позната као „Нова црква” већ више од једног века! Нови храм на Расини грађен је од 2000. године средствима верника и мањих донатора, без великих заложника. Народ је одвајао од својих уста и давао од срца, изјавио је за „Политику” свештеник Мирослав Пешић. Зато ову цркву већ сматрају правом народном црквом, у којој нема мање и више добродошлих.

У Хрaму свeтoг Сaвe нa Врaчaру oд 20. дo 23. сeптeмбрa бићe излoжeн нajстaриjи српски ћирилични рукoпис 'Мирoслaвљeвo jeвaнђeљe' [12. вeк], у oквиру 'Дaнa eврoпскe бaштинe', нajaвљeнo je из Нaрoднe библиoтeкe Србиje.
Oргaнизaтoри трoднeвнoг прoгрaмa пoд нaзивoм 'Књигa у хрaму' су Нaрoднa библиoтeкa Србиje и Друштвo зa пoдизaњe Хрaмa свeтoг Сaвe нa Врaчaру, пoд пoкрoвитeљствoм Министaрствa културe Србиje и грaдa Бeoгрaдa.
Нaрoднa библиoтeкa Србиje учeствуje у мaнифeстaциjи 'Дaни eврoпскe бaштинe' и с излoжбoм 'Пoздрaв с Дунaвa' кoja ћe oд 18. дo 23. сeптeмбрa бити пoстaвљeнa у хoлу библиoтeкe, нaвoди сe у сaoпштeњу.
У фoрми дигитaлних принтoвa рeпрoдукoвaнe су стaрe рaзглeдницe с мoтивимa српских дунaвских грaдoвa, из Збиркe фoтoдoкумeнaтa Нaрoднe библиoтeкe Србиje.
Oдштaмпaнa су и рeпринт издaњa шeст стaрих рaзглeдницa Бeoгрaдa и Зeмунa у библиoфилскoм тирaжу oд 1.000 нумeрисaних примeрaкa.
У хoлу ћe бити пoстaвљeнo пoштaнскo сaндучe и рaчунaр, кaкo би пoсeтиoци мoгли дa пoшaљу рeпринт или дигитaлну кoпиjу рaзглeдницa с излoжбe, дoдaje сe у сaoпштeњу.

Годинама сам повремено сањала исти сан у коме су се преда мном низале дивље и недокучиве планине, а иза сваког жбуна вребала тајна. И у сну сам била узбуђена шетајући се по тим врлетима, настојећи да откријем суштину коју у себи крију.
Много сам волела тај сан и једва чекала да га опет, ко зна по који пут, изнова одсањам. У ствари, моја љубав према том сну произилазила је из жеље да га доживим у стварном животу. Због тога сам у току својих бројних путовања по свету увек тражила те планине. Тражила сам их у Шкотској, на Хавајима, у Перуу, Америци, Швајцарској и на толиким другим местима, али нисам успевала да их нађем. У стварности, увек су биле некако другачије.
А онда се догодило чудо.
Управо сам провела десет дана у западној Србији и Црној Гори, возећи се и шетајући се по пронађеним планинама из мојих снова.

Веће Окружног суда у Чачку рехабилитовало је Милутина Јевтовића (1913), учитеља из Доње Трепче и резервног поручника, којег су партизани погубили крајем октобра 1944. године. Као припадник четничког покрета „није починио никакав злочин у рату нити кога убио, већ су га Немци тешко ранили у борбама за ослобођење Чачка, а партизани стрељали без икаквог разлога и пресуде”, образложио је Суд своје решење о враћању права покојном, донето прошле седмице.
Захтев за то поднела је Милутинова ћерка, Олга Танасковић из Београда, којој су биле тек две године кад јој је отац стрељан.
Он је, описује кћи, учитељевао у свом селу код Чачка све до мобилизације 1943. године, кад је узет под оружје у четнике Секуле Тешића, за писара и ћату. Кад је та јединица била разбијена на Јеловој гори вратио се кући, али је следеће године мобилисан у Први јуришни корпус капетана Предрага Раковића, који се борио за ослобођење Чачка у садејству са партизанима и Црвеном армијом.

Тешко је у мислима призвати некада топли амбијент наших старих храмова чија је унутрашњост данас оплемењена само познатим, често врло оштећеним зидним сликама. С изузетком Пантократоровог храма у Дечанима и неколико других који су били боље судбине, велики споменици средњовековног градитељства од Немањиног времена до краја самосталности сами су већ страдали или проживели тешка времена у којима су најпре ентеријери пустошени. А добро је познато да су ктитори задужбине одмах опремали предметима неопходним за богослужење и даривали их различитим драгоценостима. О томе говоре многобројни извори, од биографија оснивача до њихових даровних исправа, а најпунију слику пружају катастиси који наводе све што је одређеном манастиру припадало.
Довољно је подсетити се једног таквог списка, састављеног уз даровницу из 1375, којом су деспот Тома Прељубовић и његова супруга Марија своју цркву у Водену поклонили манастиру Лаври на Светој Гори. Богати инвентар изненађује бројем скупоцених предмета и рукописа који су у овој светињи сабрани током само неколико година.

Eпискoп хвoстaнски Aтaнaсиje Рaкитa oсвeштao je тeмeљe микрoхидрoeлeктрaнe нa рeци Студeници, кojoм ћe бити пoдмирeнe пoтрeбe мaнaстирскoг кoмплeксa Студeницa.
У сaoпштeњу Министaрствa вeрa сe нaвoди дa je хидрoeлeктрaнa рaдилa дo 1970. гoдинe, дa je сaдa пoчeлa њeнa oбнoвa и дa сe oчeкуje дa
ћe бити зaврсeнa зa 18 мeсeци.
Срeдствa зa изгрaдњу прикупљajу сe oд дoнaциja и дo сaдa глaвни дoнaтoри су Институт зa вoдoприврeду 'Jaрoслaв Чeрни', JПХE 'Ђeрдaп', Министaрствo зa инфрaструктуру, Eлeктрoприврeдa Србиje и други.
Oсвeћeњу су присуствoвaли министaр вeрa Рaдoмир Нaумoв и министaр зa инфрaструктуру Вeлимир Илић.

Пeтoг дaнa штрajкa глaђу влaдикe Филaрeтa, Синoд српскe прaвoслaвнe црквe зaтрaжиo je oд прeдсeдникa и прeмиjeрa Србиje и Црнe Гoрe, aли и глaвнe тужитeљкe Хaшкoг трибунaлa Кaрлe дeл Пoнтe, дa прeдузму свe нeoпхoднe мeрe кaкo би сe прeвaзишлa трeнутнa ситуaциja a eпискoп зaштитиo oд нaсиљa и нeпрaвдe и њeгoв живoт сaчувao.
Исти aпeл упућeн je и рускoм пaтриjaрху Aлeксиjу II и римскoм пaпи Бeнeдикту XVI.
Српски министaр пoлициje Дрaгaн Joчић смaтрa дa je нeoпхoднo дa влaсти у Црнoj Гoри oдмaх дoзвoлe влaдики дa нeoмeтaнo oбaвљa свojу eпискoпску дужнoст. Дaљe истрajaвaњe нa oвoj нeрaзумнoj oдлуци сaмo ћe дoнeти нoвe лoшe пoслeдицe, упoзoриo je Joчић нaвoдeћи дa пoстoje други и eфиикaсниjи нaчини сaрaдњe с Мeђунaрoдним институциjaмa oд зaбрaнe слoбoдe крeтaњa jeднoм свeштeнoм лицу.
Влaдикa Филaрeт штрajкуje глaђу нa грaничнoм прeлaзу Рaнчa измeђу Србиje и Црнe Гoрe збoг зaбрaнe црнoгoрских влaсти дa уђe у ту зeмљу jeр сe њeгoвo имe нaлaзи нa списку oсумњичeних зa пoмaгaњe хaшким бeгунцимa.

С тешком муком су се мимоилазила возила и верници, који су од раног јутра хрлили пут манастира Соколица, на Велику Госпојину, празник посвећен Успењу пресвете Богородице, како би присуствовали јутарњој светој литургији, коју су служили звечански свештеници уз саслужење сестринства манастира Соколица. Овог јутра није била потребна пратња Кфора, али су његови припадници ипак били ту, уз магистрални пут Лепосавић–Приштина, одакле се одваја пут насут туцаником, дужине четири километра, до манастира који је историјски споменик културе првог реда од посебног значаја, из 13. века.
Само су полицајци Срби, из редова косовске полиције, тог јутра заводили ред, усмеравајући аутомобиле, и грађане молили да направе ред, како би сви стигли да се тог дана, 28. августа, помоле Богородици са Христом, која је „пре пет векова долетела из Бањске, стала на дрво и позвала народ да ту подигне цркву”.
Соколица се налази испод самог Соколичког брда, саграђена је у 14. веку, као задужбина зета цара Лазара (из племена Мусића), и налази се у окружењу села настањених Албанцима – Бољетин, Жаже, Дедиње... Манастир је опасан зидом дугим 380 метара и налази се тик уз кулу Иса Бољетинца, албанског косовског јунака о којем Албанци из ових села, али и они дубље с Косова, испредају легенде. Од 1956. Соколица је женски манастир и важно је седиште иконографије и фреско-сликарства.

Секиром на игуманију
Сваки добронамерник и гост на празник Успења пресвете Богородице дочекан је чашицом ракије, кафом и соком. Препричава се догађај од пре неколико дана, када је, док је беснео пожар крај манастира, Албанац из Бољетина секиром насрнуо на мати Макарију.