Успела сам да посетим и Црно језеро и Жабљак, и толико сам се одушевила да немам речи да опишем лепоту тог предела.
После шетње око језера села сам са групом пријатеља да се одморимо у кафеу хотела „Енигма“. Ту сам упознала два новинара и локалног попа. Поп се у једном тренутку нагнуо према мени и поверљиво ми рекао да ће ми „чувати место на свом гробљу на Жабљаку“. „Тамо ће вам, кад дође време, бити удобно, а и поглед је леп.“ Срдачно сам му се захвалила, мрмљајући сама себи како сам веома срећна што сам још жива, а не спремна за сахрањивање.
Ово ме је подсетило на нешто друго. Одавно сањам и желим да пренесем земне остатке мојих родитеља, принца Павла и принцезе Олге, и мог брата принца Николе из гробнице у Лозани у Швајцарској. Отац ми је умро 1976, брат 1954, а мајка 1997.
Пре три–четири године, мој брат кнез Александар (Павлов) и ја отишли смо код патријарха Павла да га питамо како то може да се изведе. Рекао нам је да прво морамо да разговарамо са мојим рођаком принцом Александром. Принц Александар је рекао патријарху Павлу да не жели да ови чланови породице буду сахрањени у породичној гробници на Опленцу, без обзира на то што је краљ Петар Први Карађорђевић створио ово имање за све Карађорђевиће. То је чудан став, јер мој отац не само да је школовао принца Александра него му је давао и приличан џепарац после његовог првог брака. Ипак, познато је да људи не воле да неком буду дужни, па ни захвални.
Прошле године сам ишла код министра Којадиновића, који ми је пружио руку и рекао да ће дати све од себе да организује државну сахрану, јер принц Павле је ипак био државник. Месец дана касније сви чланови Синода су гласали да се тела мојих родитеља и брата врате у земљу, али принц Александар је рекао епископима Иринеју (Добријевићу) и Василију (Качавенди) да нема места у крипти цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Када су му епископи рекли да има 21 празно гробно место, невољно је пристао да се принц Павле и принцеза Олга сахране у маузолеју, али да принц Никола мора на неко друго место. Епископи су га подсетили да сви чланови једне породице морају да буду сахрањени на истом месту.
Као што видите, ово је више од сна. Ово је изазов.
Јелисавета Карађорђевић