Градоначелник Мостара Љубо Бешлић је у више наврата показао спремност да и град у оквиру својих могућности помогне обнову саборне цркве. Без тога, истиче он, нема ни праве обнове мултиетничког Мостара. У време боравка делегације Унеска Мостару организован је обилазак рушевина саборне цркве како би се и стручњаци ове организације упознали са процесом обнове овог националног споменика.
„Мостар својим буџетом није у могућности да сам изнесе обнову саборне цркве као једног од обележја града. Знамо да без њене обнове ни обнова Мостара, ни суживота, а ни идентитета сва три народа неће бити целовита. Након посете делегације Унеска најављено је да ће ова организација помоћи обнову три верска објекта у БиХ: саборне цркве у Мостару, самостана у Плехану и Ферхат-пашине џамије у Бањалуци. Међутим, према информацијама којима располажемо, државни службеници после тога нису ништа конкретно учинили да би контактирали с Унеском”, каже Мирослав Ландека, саветник за односе са јавношћу градоначелника Мостара. Он најављује да ће градска влада у буџету за наредну годину први пут планирати део средстава за обнову цркве Свете тројице.
Саборни храм Свете тројице грађен је у периоду од 1863. до 1873. године. Новац за градњу дао је српски живаљ Мостара и околине, велики прилог послао је султан Абдул Азиз, а део новца прикупљен је у Русији. Као што је жеља тадашњег српског живља била да сагради лепу и достојну богомољу, још је већа жеља Срба - повратника у Мостар, којих, по проценама има између пет и осам хиљада - да велелепна црква као симбол обнове поново никне на Перковини. Без ње, кажу, град на Неретви неће бити потпун, ни просторно ни духовно.
Током рата свих тридесет православних цркава на подручју Мостара и суседних општина је или опустошено или потпуно уништено. Заједно са манастиром Житомислић, до сада их је обновљено седам.
Сања Пешут