Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

С тешком муком су се мимоилазила возила и верници, који су од раног јутра хрлили пут манастира Соколица, на Велику Госпојину, празник посвећен Успењу пресвете Богородице, како би присуствовали јутарњој светој литургији, коју су служили звечански свештеници уз саслужење сестринства манастира Соколица. Овог јутра није била потребна пратња Кфора, али су његови припадници ипак били ту, уз магистрални пут Лепосавић–Приштина, одакле се одваја пут насут туцаником, дужине четири километра, до манастира који је историјски споменик културе првог реда од посебног значаја, из 13. века.
Само су полицајци Срби, из редова косовске полиције, тог јутра заводили ред, усмеравајући аутомобиле, и грађане молили да направе ред, како би сви стигли да се тог дана, 28. августа, помоле Богородици са Христом, која је „пре пет векова долетела из Бањске, стала на дрво и позвала народ да ту подигне цркву”.
Соколица се налази испод самог Соколичког брда, саграђена је у 14. веку, као задужбина зета цара Лазара (из племена Мусића), и налази се у окружењу села настањених Албанцима – Бољетин, Жаже, Дедиње... Манастир је опасан зидом дугим 380 метара и налази се тик уз кулу Иса Бољетинца, албанског косовског јунака о којем Албанци из ових села, али и они дубље с Косова, испредају легенде. Од 1956. Соколица је женски манастир и важно је седиште иконографије и фреско-сликарства.

Секиром на игуманију
Сваки добронамерник и гост на празник Успења пресвете Богородице дочекан је чашицом ракије, кафом и соком. Препричава се догађај од пре неколико дана, када је, док је беснео пожар крај манастира, Албанац из Бољетина секиром насрнуо на мати Макарију.

– Крајем јула, уз помоћ храбрих момака из звечанске општине, али и војника Кфора, успели смо да угасимо пожар који је дошао до зидина манастира. Пре неколико дана поново је однекуд кренуло да гори растиње око манастира, па је била угрожена и школа у Бољетину. Повикала сам на војнике, али и на моје сестринство, да кренемо кофама да гасимо пожар комшијама Албанцима. Одједном се испред мене испречио, мени добро познат, момак којег сам већ два пута спасла затворске казне, секиром је насрнуо на мене, псовао ми српску мајку, говорећи да је он Рамуш Харадинај. Од линча су ме једва спасли грчки војници, а момак је убрзо притворен – открива за „Политику” мати Макарија, игуманија соколичка, једна од најобразованијих српских монахиња: била је доцент (хемија) на Природно-математичком факултету у Београду, а теологију је дипломирала на универзитету у Солуну и важи за једног од најбољих фреско и иконо писаца Српске православне цркве. Говори неколико језика, али нерадо прича о томе.
Захваљујући мати Макарији, не само 17. марта 2004, већ и у рату 1999, сачуван је мир и спокојство у Соколици, а успела је да помогне и сестринству које се налазило у манастирима широм Космета. Тог 17. марта, уточиште код ње пронашле су монахиње Девича које су једва спасле главу, а које је мати Макарија, са војницима Кфора, успела да извуче из, по злу чувене, Дренице.
– Долазе овамо и Албанци, кришом. Поштују кип Мајке божје и моле се за оздрављење. Долазио је и Албанац са дететом које није говорило, а после боравка код нас дете је оздравило. Био је овде и Агим Чеку – казује мати Макарија, док заједно враћамо причу на мермерни кип „Богородица са Христом”, који је 2004. био изложен у Метрополитен музеју у Њујорку, у оквиру изложбе „Византија – снага и моћ”.
А испред, и у цркви у којој је изложен кип Мајке божје – редови. На самој скулптури неколико десетина златних ланаца, наруквица, бисерних огрлица... Све су то даривали православни хришћани, помоливши се Мајци божјој за здравље, оздрављење и спас српског народа.

Опрост и похвала Албанцима
Манастир нема своју економију, а смирене монахиње у башти гаје оно за шта не морају да силазе на пијацу у Звечан и Косовску Митровицу. Игуманија соколичка мати Макарија прича да у иконописачкој радионици раде иконе које красе многе цркве у Србији и иностранству, сликају фреске и иконе, продају их и тиме се издржавају.
– Завршили смо зид који нас штити од непознаника и непозваника, а уз помоћ Министарства за инфраструктуру саградићемо и гостински конак. У плану је да обновимо телефонске и стубове за струју, јер нам је у недавном пожару све то изгорело. Тражићемо да нам се телефонске жице изведу преко села Рудара, преко звечанске општине, а не, као до сада, да иду преко албанског села Липе. Јер, дешавало се да нам каблови буду исечени – говори мати Макарија и додаје речи опроста, али и хвале за тамошње Албанце, јер, каже, и међу њима има доброг народа, али да, као и свуда у свету, постоје грешни људи.
– Свака сила је за време. Ово што се данас догађа и што се догађа уназад осам година не могу решити ни Америка, ни велике силе. То ће решити Бог – закључује мати Макарија, док нас испраћа.
Биљана Радомировић