Мирослављево јеванђеље налази се у стакленој витрини и виде се две његове стране на којима су исцртане минијатуре, обојене зеленом и црвеном – уз осветљење жутом и златном бојом. На великом платну може се разгледати дигитална верзија рукописа, док се на помоћним екранима приказују снимци из унутрашњости храма. Старовековни рукопис је покренуо и друга дешавања тако да су се јуче у храму окупили и студенти Академије Српске православне цркве за уметност и конзервацију који су приказали технике лепог писања, мозаика, минијатуре и живописа. Унутрашњост храма је претворена и у својеврсну радионицу у којој ће 72 сата радити стручњаци за коричење и позлаћивање књига, мајстори дуборез-минијатура Добривоје и Миодраг Вучићевић, вајар Бојана Минић и каменорезац Милан Јовковић. Радионица у којој уметници даноноћно сликају фреске, израђују иконе, стварају мозаике, клешу у камену и дрвету, копирају минијатуре и калиграфски преписују текст јеванђеља брижљиво је припремљен амбијент за боравак свете књиге у храму.
Мирослављево јеванђеље репрезентује домаћу културу на европској манифестацији не само зато што је најстарији српски илустровани ћирилични рукопис написан на старословенском језику, већ и због тога што је спона између Србије и европске културе. Украси на његовим странама подсећају на орнаментику осталих православних Словена, а естетика минијатура припада средњоиталијанском стилу. Од 2005. године уврштено је на Унескову листу покретних културних добара од универзалног значаја за човечанство – „Памћење света”.
Ј. С.