Претходници српске краљевске академије били су Друштво српске словесности и потом Српско учено друштво. Друштво српске словесности основано је 31. маја 1842.године и постојало је све до 27. јануара 1864. када га је указом укинуо кнез Михаило Обреновић.
Већ после пола године, 29. јула оно је практично обновљено под именом Српско учено друштво, а сви чланови су могли у писаној форми да се изјасне министру да се прихватају чланства у СУД.
Слична судбина задесила је и Српско учено друштво. Због сукоба са министром просвете његов рад је суспендован 13. маја 1886. године, а законом од 1. новембра основана је Краљевско-српска академија којој су припали библиотека, архиве, збирке и имовина СУД.
Академија је променила име тек 1947. године када је преименована у Српску академију наука, а потом законом из 1960. године у Српску академију наука и уметности (САНУ).
Данас САНУ броји 135 чланова, 88 редовних и 57 дописних. Они делују у осам одељења - двоструко више него што их је било приликом њеног оснивања.
За првог председника именован је Јосиф Панчић
Пут респектабилној научној установи утрт је 1. новембра 1886. године, доношењем Основног закона Краљевско-србске академије којим је Академија основана.
Законом је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове. Тако је пет месеци по оснивању Академије краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика, по четири редовна члана у четири одељења академије.
За првог председника именован је Јосиф Панчић, а за секретара Јован Жујовић. Већ од наредне године акаемици су сами бирали сталне и дописне чланове.
РТС