Дешавања

Немац Хорст Вробел поклонио је крст који краси читав манастирски комплекс на Соко граду и изградио руску цркву у свом месту Гилхорну, код Брауншвајга.

Поред тога на четири хиљаде квадрата подигао је Институт за православље, у ствари ту су обједињени сви занати за сакралну уметност православља. Подигао је и јединствен Интернационални музеј млинова и ветрењача. Читава ова прича везана је за владику Лаврентија, који је у то време био епископ за Западну Европу а са којим господина Вробела веже изузетно пријатељство. 

Људске ћелије чине само 43 одсто укупног броја ћелија човека. Остало су микроскопски колонизатори, кажу научници.

Разумевање наше скривене половине, нашег микробиома, кључно је за разумевање низа болести, од алергија па све до Паркинсона.

"Они су неопходан део нашег здравља", каже професорка Рут Леј, директорка одељења микробиомских наука на Институту Макса Планка. "Ваше тело не чините само ви".

Без обзира на то колико се темељно перете, сваки кутак, свака пукотина вашег тела прекривена је микроскопским створењима.

То укључује бактерије, вирусе, гљивице и археје (организме који су се некада погрешно сврставали у бактерије).

По распрострањеној дефиницији, васкршња недеља се одређује као недеља у седмици после пуног месеца који се јави после пролећне равнодневице.

Међутим, са овом дефиницијом васкршњег датума треба бити додатно опрезан. Мада једноставна и помиње се у већини енциклопедија, она није једнозначна, већ само илуструје метод, али се у пракси при одређивању датума не користи дефиниција него такозване епактне таблице које су више ствар традиције него календара. 
Ране хришћанске заједнице више од једног века водиле су жустру расправу о датуму на који треба празновати васкрсење Исуса Христа  које се наводно догодило 30. године нове ере. Временом је превладало мишљење, које је усвојила већина тадашњих заједница, да се то десило у недељу, првог јеврејског радног дана после Сабата.

Православни хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Васкршњу литургију у крипти Храма Св. Саве служиo je Његова светост патријарх српски Иринеј.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.

Навршава се 77 година од како је 6. априла 1941. бомбардовањем Београда, Немачка напала Краљевину Југославију у Другом светском рату. У причи која следи чућете више о судбини бранилаца, али и нападача на Београд.

Била је недеља, 6. април 1941. године, 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха напале су Краљевину Југославију. Из немачких авиона на Београд је изручено 440 тона бомби. Војним пучем 27. марта 41. Југословени су показали да су против пакта са Силама Осовине. То је био разлог да лично Хитлер нареди да се Београд нападне.

"Хитлер је сматрао да треба да буду кажњени они који су, према његовом тумачењу, реметили мир, планирана је операција Одмазда и 6. април био је почетак тог великог напада. Према званичној информацији погинуло је 2.274 грађанина, иначе процене иду до 4 и 6 хиљада страдалих. Уништено је око 670 зграда", каже историчар Чедомир Антић.

Међу потпуно уништеним зградама била је и ризница културног идентитета нападнутог народа - Народна Библиотека на Косанчићевом Венцу. Зграда Народне библиотеке погођена је запаљивим бомбама, потпуно је изгорело око 300 хиљада књига и неколико хиљада старих списа. У општем метежу који је током бомбардовања владао, пожар нико није гасио. Рушевине су се пушиле данима.

Пилотима браниоцима, који су заједно са јединицом противваздушне одбране бранили Београд од напада из ваздуха, на Земунском кеју подигнут је споменик, где им се сваке године одаје почаст.

Планета Земља губи биљке, животиње и пијаћу воду драматичном брзином, закључак је четири научна извештаја УН о биодиверзитету.

Научници који се састају у Колумбији су данас издали извештаје о стању биљног и животињског света за амерички континент, Европу и централну Азију, Африку и азијско-пацифички регион. 

После три године истраживања, закључак је да ствари нигде не стоје добро. 

Председник истраживачког тима Роберт Вотсон рекао је да рад није био посвећен само живим бићима, већ и како Земљу одржати настањивом за људе, јер се наша врста ослања на биодиверзитет за храну, пијаћу воду и јавно здравље. 

Имам ретко задовољство и привилегију да са своје терасе посматрам један величанствени планински врх - Путник. Канађани, српски савезници чекали су само годину дана од смрти великог војводе у Ници, тамо у Француској, и одмах по Версајском миру, одали почаст српском јунаку из пет ратова, првом војводи именованом после славне Кумановске битке 1912. године.

Растужују ме српски немар и заборав. Ко још хаје или се присећа прекаљеног ратника па да неком планинском горостасу у околини његовог родног Крагујевца, или мало подаље, дарује војводино име? А могло је то да се догоди прошле године, на стогодишњицу његове смрти или 1992. када је протекао век и по од његовог рођења.

Уље на платну једног од највећих српских сликара Паје Јовановића настало крајем 19. века, наћи ће се на аукцији у лондонском „Садебију”.
Слику „Bashi-bazouks Before a Gateway” (Башибозуци пред бег) реномирана аукцијска кућа уврстила је у предстојећу аукцију „Оријенталистичке уметности”, која је заказана за 24. април у Лондону. Дело Паје Јовановића међу најскупљима је у читавом каталогу, који броји шездесетак дела, јер се почетна цена креће у распону од 113.420 до 170.130 евра! Од Јовановићеве слике на већу цифру процењена су, између осталог, дела Жана-Леона Жирома, Едвина Лорда Викса или Андерса Зорна.

Јовановићева слика се до сада налазила у приватном поседу истакнутог колекционара који ју је купио такође у Лондону 2004. године, стоји на сајту „Садебија”.

Слика, настала 1887. или 1888. године, обима 46 са 35 центиметара, рађена је у техници уље на платну, а потпис сликара је у самом доњем десном углу дела. Јовановић (1859– 1957) се на овој слици позабавио такозваним башибозуцима, односно нерегуларним војницима турске војске који су били присутни диљем Отоманског царства - од Египта до Балкана.

Територије јужнословенских држава нису тек тако, преко ноћи, пале под власт Османског царства, што и показује мапа коју је објавио корисник портала "Редит". Због постепеног освајања и статуса територија неретко изговорених "500 година под Турцима" не може олако бити коришћено и више је примењиво на само један део територије - јужни.

ЗАШТО? (WHY?) Revisiting NATO atrocities in Yugoslavia after 15 yrs