Немац Хорст Вробел поклонио је крст који краси читав манастирски комплекс на Соко граду и изградио руску цркву у свом месту Гилхорну, код Брауншвајга.
Поред тога на четири хиљаде квадрата подигао је Институт за православље, у ствари ту су обједињени сви занати за сакралну уметност православља. Подигао је и јединствен Интернационални музеј млинова и ветрењача. Читава ова прича везана је за владику Лаврентија, који је у то време био епископ за Западну Европу а са којим господина Вробела веже изузетно пријатељство.
Подизање млинова и ветрењача захтева по православном обичају да се они освештају јер много значе за живот и рад верника. Међутим, господин Вробел није могао да пронађе руског свештеника који би освештао млин, и пут га је довео у Химелстир, где је владика Лаврентије започео изградњу прве српске цркве на тлу Немачке, куповином једне руиниране готске цркве. Владика је прихватио да освешта млин, а том свечаном чину присуствовало је чак 700 званица. То је било време отопљавања односа између Истока и Запада, и захваљујући Михаилу Горбачову, није било никаквих политичких трзавица када се Немачка ујединила. Сам владика Лаврентије касније је о свом трошку овде допремио једну воденицу из свог краја, и названа је „мудра Милица“. Она и данас ради, меље жито, и има много посетилаца. У том духу измирења Хосрт Вробел подигао је и Цркву Светог Николаја, који су посетили патријарси московски Алексеј и Кирил, као и Путин, док је био на челу Петрограда. У тој цркви крштено је око четири хиљаде Руса.
На Соко Граду владика Лаврентије је деведесетих година започео изградњу манастира посвећеном Николају Велимировићу. Међутим, међународни ембарго знатно је, као и све остало, омео изградњу манастира. Ипак, упркос свему на месту некадашње пијаце робова, где је било неосвојиво турско утврђење, никла је велелепна грађевина, манастир који је постао право светилиште са хиљадама верника и посетилаца. НАТО бомбардовање СРЈ био је изузетно тежак период. Хортс Вробел саосећао је са патњама народа и предложио да се изнад манастира подигне велики крст, који управо симболише патњу и православље. Поклонио је позлаћени крст који се као светионик издиже изнад читавог краја и ноћу види све до Вишеграда.
– Упознао сам владику са овом идејом да подигнемо крст, али је рекао да је то изузетно тешко остварити. Међутим, прихватио сам да све то организујем. Крст од 2,2 тоне, позлаћен са пет килограма злата, димензија 13,6 са пет метара, изливен је у бродоградилишту у Сремској Митровици. И на крају, како га поставити на врху неприступачног брда? Уз помоћ војног хеликоптера крст је успешно постављен. Освећење крста било је на градском стадиону у Љубовији, и то ј био потресан тренутак за хиљаде душа који су ту стајали са свећама. То се само једном може доживети у животу, такво поштовање, једноставно све је било из срца, указао је Хорст Вробел приликом боравка у Шапцу и обележавања 50-годишњице како је владика Лаврентије хиротонисан у овај чин.
Драган Ераковић, Данас
Ауторска права Радио Оаза 2026