"Тренутно стање подрива благостање широм планете, и дугорочно нам прети у погледу хране и воде", навео је Вотсон у интервјуу. 

Према његовим речима, оно што се дешава је нуспродукт све бгатијег и све насељенијег света. 

Људима треба више хране, више воде, више енергије и више земље, а начин на који је друштво то покушало да оствари се одразио на биодиверзитет, навео је научник. 

Важна станишта су подељена, стране врсте су преплавиле многа места, хемикалије штете биљкама и животињама, мочваре и мангрови који уклањају загађење нестају, а у морима и океанима се лови превише рибе, тврди Вотсон. 

Како је рекао, људски изазване климатске промене и глобално загревање ће ускоро погодити биодиверзитет као сви други проблеми заједно. 

Извештаји предвиђају да ће, ако се тренутни трендови наставе, на америчком континенту до 2050. бити 15 одсто мање биљака и животиња него што их је сада, у Азији до 2048. више неће бити рибе за комерцијални риболов, Африка би до 2100. могла да изгуби половину неких врста птица и сисара, а да је више од четвртине врста које живе само у Европи угрожено. 

Вотсон каже да су изгледи суморни ако се друштво не промени, али да је то могуће. 

"Неким врстама прети изумирање. Других је све мање. То ће бити усамљеније место у односу на данашњи природни свет. То је морално питање. Да ли људи имају право да их доведу до изумирања?", навео је он.

Бета