Више смо микроби него људи

Највећа концентрација нашега микроскопског живота у мрачним је дубинама наших црева, која су лишена кисеоника.

"Ми смо више микроби него људи", рекао је BBC-ју професор Роб Најт са универзитета у Сан Дијегу. Процене о томе колики је део микроба у нашем организму временом су се мењале.

"Данас је процена да је то отприлике један према један, односно да људских ћелија има око 43 одсто у укупном броју", додаје Најт.

Међутим, генетски смо потпуно инфериорни. Људски геном састављен је од 20.000 гена. Али ако се томе придодају гени нашега микробиомског света, та бројка расте на између два и двадесет милиона микробиомских гена.

"Оно што нас чини људима, по мом мишљењу, комбинација је нашег ДНК плус ДНК наших микроба", рекао је BBC-ју микробиолог Саркис Мазманијан са калифорнијскога технолошког института (Caltech).

Било би наивно мислити да људи носе толико микробиомског материјала без икакве интеракције или утицаја на наше здравље. Наука убрзано открива у којој мери они имају улогу у нашим пробавним и имунолошким системима, заштити од болести и производњи витамина. То је нов начин размишљања о људском микробиомском свету. Донедавно се наш однос с микробима углавном сводио на ратовање.

Антибиотици и вакцине људско су оружје против оних који узрокују богиње, микробактеријску туберкулозу или против отпорних стафилокока.

То је спасило огроман број живота.

Златни рудник информација

Али научници брину о томе какву је штету људски напад на 'лоше момке' направио нашим 'добрим бактеријама'.

"У последњих 50 година остварили смо сјајан посао у елиминацији заразних болести", каже професорка Леј. "Али зато сведочимо великом повећању броја аутоимуних болести и алергија", додаје.

"То је последица успеха у борби с патогенима, допринели смо развоју новог сета болести с којима сада морамо да се носимо", наглашава Леј.

Микробиоми се, међу осталим, повезују и са упалним болестима црева, Паркинсоновом болешћу, можда чак и сa депресијом и аутизмом.

Научници раде на томе да микробе претворе у нов облик лекова.

Професор Тревор Лоули из британскога Института за геномику и генетику један је од оних који покушавају да узгоје микробиом здравих људи и користе га за лечење пацијената.

"Све је више доказа да 'поправљање' нечијег микробиома може довести до ремисије у болестима попут улцерозног колитиса", рекао је Лоули.

Микробиомска медицина у свом је развоју, али научници мисле да ће надгледање људског микробиома ускоро постати свакодневан догађај који може осигурати златни рудник информација о нашем здрављу.

Н1