Дешавања

У Отави, главном граду Канаде, месингана спомен-плоча однедавно сведочи о савезништву Србије и Канаде у Првом светском рату. Ово подсећање на значајне тренутке у историји двeју земаља постављено је на иницијативу Амбасаде Србије у Отави после вишемесечних сусрета и договора са градским званичницима.

У здању Скупштине града, споју старог и новог, окупили су се крајем прошле недеље представници српске заједнице, њихови канадски пријатељи и дипломате да присуствују свечаном отварању спомен-плоче са именима првог и последњег војника који су, на страни савезника, погинули током тог крвавог рата. 

Српски војник Душан Ђоновић погинуо је 28. јула 1914. и у историји остао уписан као прва жртва Великог рата а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс страдао је у Белгији од немачког снајпера само два минута пре склапања мира, 11. новембра 1918.

Градоначелник Отавe Џим Вотсон је на отварању захвалио Амбасади Србије на иницијативи да се ода почаст првој и последњој жртви Великог рата јер оне повезују наше народе и сведоче о савезништву Србије и Канаде.

У финалу: Шпанија - Србија 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1), на пенале 3:5. - У неизвесној утакмици наша репрезентација показала да је без премца. - Домаћин водио и с два гола разлике, али су наши ватерполисти смогли снаге да преокрену и на петерце дођу до заслуженог тријумфа, четвртог узастопног на шампионатима Старог континентаПре девет година, у финалу Светског првенства у Риму, окосница ове наше репрезентације је лансирала себе у ватерполо сазвежђе победивши Шпанце на пенале. Пенали су одлучивали коме ће припасти златна медаља и сада, на Европском првенству у Барселони.

Имали су наши 13 секунди, пошто су се одбранили с играчем мање, да избегну да им петерци одлучују судбину. Али, опет је морало да се игра на пенале.

У Риму је јунак био Алексић, овде Ћук, јер је дао победоносни гол - 5:3, пошто је финале после четири четвртине завршене без победника - 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1). Али захваљујући капиталу који су створили и Филиповић (1:0), Прлаиновић (2:1), Алексић (3:2) и Мандић (4:2) Србија је четврти пут узастопно европски првак!

Многи као да нису схватали озбиљно то што митрополит Амфилохије годинама упозорава како канонски непризната црногорска православна црква покушава да уз помоћ власти у Подгорици Српској православној цркви преотме цркве и манастире. Али, сада, када је патријарх Иринеј подигао глас, постало је јасно у каквом се тешком положају налази Митрополија црногорско-приморска.

Ситуација није боља ни у Македонији, где се наставља притисак на епископе српске цркве. Тако је 9. јула архиепископу Охридске архиепископије СПЦ Јовану Вранишковском без икаквог објашњења поново одузет пасош при преласку македонске границе. Одмах је реаговала Охридска архиепископија поручивши да је реч о дискриминацији типичној за земље у којима не постоји владавина права.

Ново ускраћивање основних људских права архиепископу Јовану, који је већ провео три године по македонским затворима, дешава се после одлуке Европског суда за људска права. Суд у Стразбуру је 16. новембра прошле године утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу.

За неколико дана, тачније почев од 31. јула, сви имигранти из Европе, Блиског истока и Африке, који долазе у Канаду мораће да приложе и своје биометријске податке. Овим се Канада придружује многим другим земљама у којима већ прикупљају такве податке.

Проширени биометријски програм односи се на све који долазе у Канаду да раде, студирају или да се овде преселе. 
Свако ко се пријављује за туристичку визу, радну или студентску дозволу боравка (изузев америчких држављана), као и они који конкуришу за сталну дозволу боравка или избеглички или азилантски статус, мораће да приложе одређене податке, у које улазе и отисци прстију и фотографију лица.

Од 31. децембра ове године, биометријски програм ће се проширити и на све долазе из Азије, Пацифик Азије и обе Америке. 
Тренутно се прикупљају биометријски подаци од оних који захтев за избеглички статус подносе из Канаде, од избеглица који се пријављују за расељење, особа којима је наложено да оду из земље, као и особа 30 различитих националности који се пријављују за привремену боравишун визу, радну или студентску дозволу.

Како би се изашло у сусрет свима који треба да прибаве ову документацију, канадска влада је најавила отварање додатних центара за пријављивање за визу, Visa Application Centres, VACs, и то у:

Ништа не окрепљује тело на сунцу као сласни воћни залогај

Лето се захуктава, сунце нас тера у хладовину, право време је за плажу. Било да сте негде на мору или на некој од градских плажа широм земље, да ли сте икада размишљали која је права храна за плажу? Без обзира на то да ли тамо где идете на купање постоји пијаћа вода или не, обавезно понесите течности (вода, чај, кафа, лимунада…) јер ћете увек пре ожеднети него огладнети. Термос боца (или две) најбоље је решење ако волите топлу кафу или хладно пиће.

Топли дани са преко 35 степени Целзијуса у хладу одбијају нас од роштиљања, па зашто онда да не понесете нешто већ припремљено или нешто што се може јести сирово. Храна за плажу мора да се одржи и на 40 степени Целзијуса. Ево неких предлога.

Салате су идеалне за лето. Можете уживати у комбиновању разног поврћа и језграстог воћа у разним салатама, под условом да нису лако кварљиве попут руске.

Колико је лоше ако родитељи играју игрице на мобилном телефону уместо да гледају како њихова деца граде куле у песку или да их охрабрују док се пентрају и љуљају на конопцу?

Најновија студија показује да овај тип понашања штети односима родитеља и детета те води до проблема у понашању код деце.

Деца без одговарајуће подршке или пажње родитеља одрастају фрустрирана и хиперактивна, показала је студија коју објављује часопис Paediatric Research.

Српској националној академији у Торонту уручена су признања Културно-просветне заједнице Србије.

Златну значку Културно-просветне заједнице Србије ове године су добили и представници српског расејања у Канади: књижевник Ранко Р. Радовић, Мирослав Бата Марчетић, оснивач и директор „Академије српске народне игре", као и Жарко Брестовац, председник Српске националне академије у Торонту, културне и просветне институције нашег народа у Канади.

На позив управе СНА, у Торонто је допутовао Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ да лично уручи признања. Свечаност је уприличена у просторијама Генералног конзулата Србије у Торонту. У првом делу вечери Живорад Ајдачић је говорио о улози и активностима Културно-просветне заједнице Србије и сусретима са нашим људима у Торонту који, како је рекао, предано раде на очувању нашег културног и националног идентитета.

По додели признања у Генералном конзулату у Торонту, уследиле су честитке и фотографисање са најмилијима за успомену или богату архиву Српске националне академије у Торонту.

...који је покушавао да заштити децу

Отац је погинуо бранећи децу у нападу поларног медведа у Нунавуту на крајњем северу Канаде. Напади медведа су јако ретка појава. Ерон Гибонс, 31, био је на острву Сентри, популарном месту за лов и риболов на западној обали залива Хадсон, када је срео медведа 3. јула.

Његов рођак је изјавио како је Ерон „погинуо као херој“, јер је рекао својим ћеркама да беже пре него што је стао између њих и медведа. Деца нису повређена, али је Гибонс погинуо у нападу. Један од присутних људи у лову је пуцао и убио медведа.

У Виндзору, граду на југу Канаде, италијанска заједница је подигла торањ са сатом у знак сећања на др Лазара Јовановића, који је пуних педесет година даноноћно лечио и помагао имигрантске породице. Чувени лекар, за кога истичу да је био „Србин по рођењу и Италијан у срцу“, преминуо је 2004. године али пацијенти и њихови потомци и даље памте његова хумана дела.

У средишњем делу Мале Италије у Виндзору, улица Ири је била затворена за саобраћај јер је италијанска заједница свечано открила споменик - торањ са сатом - у знак поштовања и љубави према изузетном човеку, лекару и хуманисти др Лазару Јовановићу.

Окупили су се чланови одбора за уређење тог дела града, бивши пацијенти, сви они који су иницирали, планирали и изградили споменик а ваља рећи да су за средства и рад заслужни канадски Италијани. Том приликом вијориле су се три заставе а отпеване су и три химне (српска, италијанска и канадска).

Природна сила и нежни див
Приликом откривања спомен-плоче, градоначелник Виндзора Дру Дилкинс је рекао: „Говорили су да је био природна сила, нежни див, свеприсутни ослонац, лекар изузетно упућен у сва поља медицине и да никад није било нити ће бити сличног њему".

Америчка полиција почела је да тренира псе за проналажење џепних USB меморија, телефона и друге електронике. Овај вид тренинга постижу уз везивање хране коју добијају пси за мирис електронских уређаја.