Дешавања

Повучен у мир и тишину, у живописној клисури реке Ресаве, недалеко од Деспотовца, налази се манастир Ресава, данас познатији под именом Манасија. Својим велелепним храмом и снажним утврђењем, вековима је привлачио пажњу путописаца.

Манастир Манасија или Ресава један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној моравској школи. Манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића, чије се мошти, по анализама археолога, антрополога и стручњака за ДНК анализе, налазе у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче.

Подаци страних мисија, али и домаћи извори, сведоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, следе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично.

Према документима насталим у току рата /извештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним после рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године:

Шеста личка дивизија - 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија - 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија - 95 одсто Срба и Дванаеста славонска дивизија - 85 одсто Срба.

Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету на просторима данашње БиХ и Хрватске, а уз њих једини вредни помена, у бројном смислу, јесу Далматинци.

О томе да су Срби у натполовичном броју чинили партизанске јединице све до краја 1943. године и пада Италије говори и чувена изјава хрватског руководиоца Владимира Бакарића. На Другом заседању АВНОЈ-а он је признао: 

"На Првом заседању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници народноослободилачког покрета Хрватске".

Краљево ће захваљујући најновијој донацији Миломира Главчића из Канаде који ево већ више од седам деценија није био у Србији, за нешто мало више од шездесет дана, бити први град у Србији који ће имати 80-редни 64-слајсни скенер са великом прецизношћу снимака саопштено је на свечности поводом потписивања уговора о донацији у Скупштини града Краљева.

Овај документ су потписали Мирољуб - Мишо Дугалић, дописник „Политике“ из Краљева, као представник донатора и директор Опште болнице “Студеница” Зоран Мрвић, а добротвор из Канаде ће за набавку скенера уплатити директно на рачун добављача, 247.500 евра.

Овом најновијом донацијом Миломир Главчић је граду на Ибру до сада донирао милон евра за изградњу моста преко Ибра, близу 600.000 хиљада евра за магнетну резонанцу са пратећим прибором и преко двестотине хиљада евра за изградњу новог дечијег вртића на Берановцу. Са овом данашњом донацијом то је преко два милона евра донација за Краљево, а Србији око седам милона од овог нашег земљака, пореклом из села Попе крај Јошаничке Бање. 
Миломир Главчић помаже Краљеву у које м има само рођаке и због једног невероватног догађаја из времена II светског рата, када се 1941. године, враћајући из Београда где је тек започео учење заната на жележничкој станици у Београду упознао са човеком, испоставиће се касније из Краљева, који га је најпре понудио да поделе скромни оброк хране схвативши да је голобради момчић из Попа гладан и да нема новца за храну. 

Мобилни телефон прославио је 45. рођендан. Трећег априла 1973. године компанија „Моторола” је свету представила први ручнопреносиви телефон - „моторола дајнатек 8300” и показала начин на који ради. Прошле године тај прапотопски мобилни телефон британски ТВ програм „Геџет шоу” прогласио је за највећи проналазак свих времена.

„Када сам први пут узео прототип у руке имао сам осећај да будућност лежи испред мене”, рекао је Мартин Купер, амерички инжењер компаније „Моторола” и зачетник мобилне револуције.

Купер је успео пре 45 година да привуче пажњу свих новинара својим необичним приступом. Први мобилни телефон представио је шетајући га центром Менхетна, уместо да то учини у затвореној просторији. Не знајући да ли ће тај уређај уопште да ради, он је позвао број свог главног супарника, Џоела Енгела из компаније „АТ&Т”.

Мартин Купер каже како је Џоел занемео и остао без текста када је чуо речи: „Џоеле, зовем те с мобилног телефона, стварног, ручнопреносивог мобилног телефона.” Тишина са друге стране линије била је потврда огромног успеха и важности овог проналаска, којим је надаље обележена ова епоха.

У Градишки је данас обележено 23 године од егзодуса Срба из Западне Славоније, а председник Републике Српске Милорад Додик је поручио да Срби морају бити јединствени и, како је навео, чувати две државе - Српску и Србију.

„Ако немамо државу, нисмо слободни. У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову”, рекао је Додик после помена и полагања венаца код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније испред Цркве Пресвете Богородице.

Истакао је да је неопходно чувати Републику Српску која је створена као вапај за слободом, у којој данас живе и Срби протерани из западне Славоније.

Српска војска није само окупирала Црну Гору већ је натеривала Црногорце да се селе са својих дивних планина и камењара у Београд на Дедиње и у Бачку, са ирнијом коментарише историчар Предраг Марковић тврдње црногорских званичника да је та војска 1918. године окупирала Црну Гору и да су билборди који славе њен ослободилачки улазак у Будву фалсификовање историје.

Неке моје колеге виде улазак Српске војске у Црну Гору као окупацију, а не као ослобођење од Аустроугарске. Кажу треба ове године да обележимо стогодишњицу окупације Црне Горе, што је велики апсурд” казао је Марковић.

Наш саговорник после констатације у почетном тону да су „србијански зликовци” одмах по присаједињењу Црне Горе Србији, „натерали Црногорце да населе места по Србији, иду у дипломатију без знања страних језика, да заузимају директорска места без дана школе”, враћа се на терен историје и објашњава да су „истине ради, те 1918. године само две чете Српске војске ушле у Црну Гору.

Компанија Фејсбук објавила је данас правила о врстама објава које дозвољава на својој друштвеној мрежи, уз досад најдетаљнија објашњења о допуштеним темама објава

Компанија Фејсбук објавила је данас правила о врстама објава које дозвољава на својој друштвеној мрежи, уз досад најдетаљнија објашњења о допуштеним темама објава - од употребе лекова и нуђења или тражења сексуалних услуга до застрашивања, говора мржње и подстицања насиља. 

Ова компанија годинама има "стандарде заједнице" када је реч о објавама, али је јавности досад била доступна само њихова релативно кратка и генерална верзија, док је постојао и знатно детаљнији интерни документ на основу којег компанија одлучује када би појединачне објаве или налоге требало уклонити, наводи Ројтерс.

Филолошки факултет Московског државног универзитета Ломоносов реализује Прво општеруско такмичење посвећено српском језику и култури, уз подршку Представништва Републике Српске у Москви.

Саветник шефа Представништва Српске у Руској Федерацији Ала Блинова, рекла је да је такмичење организовано за основце и средњошколце из Русије и Републике Српске, односно да је за одговарање на питања потребно знање руског, али не и српског језика. Она је нагласила да је циљ организовања овог такмичења да се руски ђаци упознају са српским језиком и да се у Русији прошири свест о српском народу, као и да се ојачају руско-српске везе.

Како су Нишлије дочекале оцену председника Србије Александра Вучића да је њихов протест због намере градске власти да управљање тамошњим аеродромом предају држави "најтупавији протест који је у животу видео"? Није им право, али има оних који су спремни да опросте.

Оцена Вучића о протесту долази свега неколико дана пошто су нишки напедњаци саопштили да су се клубови владајуће вечине у локалном парламенту договорили да подрже предлог нишких власти. Разговор са Нишлијама потврђује резултате избора - много је оних који подржавају Александа Вучића као председника Србије.

Име Бели град први пут је поменуто 16. априла 878. године у писму папе Јована VIII. У посланици сачуваној у ватиканском архиву коју је папа послао бугарском кнезу Борису, наводи се да се отац Сергије, због порочног живота, опозива са дужности београдског епископа. Од тада се Сингидунум, који су у четвртом веку пре нове ере основали Келти, зове Београд (Бјелград).

Упућивао ти је лепе речи и поздраве и мудри Душко Радовић, годинама са врха Београђанке. (у рану зору, зору, зору кад сване дан...) Многи Београђани су чекали Душкове речи да се насмеју и да им лепше почне дан.

- Пред Народном библиотеком је ред, али за трамвај. Ред је и пред Народним музејем, али за аутобус.

- Хоће ли скоро тај београдски метро? Многи Београђани су већ под земљом и чекају.