Навршава се 77 година од како је 6. априла 1941. бомбардовањем Београда, Немачка напала Краљевину Југославију у Другом светском рату. У причи која следи чућете више о судбини бранилаца, али и нападача на Београд.

Била је недеља, 6. април 1941. године, 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха напале су Краљевину Југославију. Из немачких авиона на Београд је изручено 440 тона бомби. Војним пучем 27. марта 41. Југословени су показали да су против пакта са Силама Осовине. То је био разлог да лично Хитлер нареди да се Београд нападне.

"Хитлер је сматрао да треба да буду кажњени они који су, према његовом тумачењу, реметили мир, планирана је операција Одмазда и 6. април био је почетак тог великог напада. Према званичној информацији погинуло је 2.274 грађанина, иначе процене иду до 4 и 6 хиљада страдалих. Уништено је око 670 зграда", каже историчар Чедомир Антић.

Међу потпуно уништеним зградама била је и ризница културног идентитета нападнутог народа - Народна Библиотека на Косанчићевом Венцу. Зграда Народне библиотеке погођена је запаљивим бомбама, потпуно је изгорело око 300 хиљада књига и неколико хиљада старих списа. У општем метежу који је током бомбардовања владао, пожар нико није гасио. Рушевине су се пушиле данима.

Пилотима браниоцима, који су заједно са јединицом противваздушне одбране бранили Београд од напада из ваздуха, на Земунском кеју подигнут је споменик, где им се сваке године одаје почаст.