Новак Ђоковић је највећи тенисер свих времена. Чињеница да уопште имамо право да ово изговоримо, да имамо право на немогуће - већ је велика као радост живота. Део наших живота и успомена упакован је заједно са његових двадесет освојених титула.
Сања Ђаковић, туристички водич и аутор ових шетњи, угостила нас је на једној од својих тура под називом „Даме, од многих храбрости створене“. Вероватно бисте помислили да ћете чути још неку у низу прича о Надежди Петровић, Катарини Ивановић или Милеви Марић Ајнштајн. Међутим, овде је реч о дамама чија је борба и храброст померила границе српског народа, док ми незахвално допуштамо да нам сећање на њих клизи кроз прсте.
Женска кошаркашка репрезентација Србије победом против Француске 63:54 по други пут у историји постале су шампионке Европе. Најбоље су биле и 2015. године.
Француска, која је изгубила пето узастопно финале, је нешто боље почела меч, али одбрана српског тима била је на висини задатка од првог минута, а како је време пролазило и напад је био све сигурнији.
Србија је тројком Ане Дабовић у 7. минуту први пут повела (10:7) и до одласка на одмор није испуштала предност.
У Горовичу крај Тополе незадрживо пропада задужбина деспота Стефана и храм у коме се вожд Карађорђе крстио, венчао и са својим устаницима причестио пред прву српску буну
У селу Горовичу, надомак Жабара у близини Тополе, налази се једна од највећих и најстаријих светиња у централној Шумадији. За веома загонетну цркву Светог Преображења Христовог не постоје писани трагови о настанку и ко је ктитор, али према предању српског становништва Горовича - који су у овом крају старинци, па се веродостојност предања не доводи у питање - сматра се да је настала у 14. веку и да ју је подигао или обновио деспот Стефан Лазаревић.
Филм "Ко то тамо пева", редитеља Слободана Шијана и сценаристе Душана Ковачевића, осваја биоскопе широм Француске, саопштили су из 'Центар филма' који је продуцент култног остварења.
Дигитално рестаурисана верзија ремек-дела, проглашеног за најбољи српски и југословенски филм, приказан је у 12 француских биоскопа након што су отворени када је укинут локдаун у овој земљи. У Центар филму наводе да га је за три недеље видело више од 3.000 гледалаца, а у плану је да буде приказан у још 50 биоскопа у Француској.
НАТО је 1999. године, без мандата УН, бомбардовао српске болнице, школе, електране, хемијска постројења, а та прва агресија уз немачко учешће од Другог светског рата изазвала је еколошку и људску катастрофу, пише немачки „Берлинер цајтунг” и указује да цркве, удружења за заштиту животне средине и Зелени о томе ћуте и дан данас.
Дуги низ година, чак деценија, за припаднике српске заједнице у Канади, а нарочито њеном најбројнијем делу који живи и ради у Онтарију, важна отворена тема јесте успостављање директне авио линије између Београда и Торонта. Ова тема је важна и за припаднике других заједница у Канади, а чији су корени на Балкану и у југоисточној Европи.
Србија и Канада су, на државном нивоу, учиниле све што је потребно да се обезбеди правни основ за успостављање директне линије. Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Канаде је потписан 21. маја 2018. и ступио на снагу 25. марта 2019. године, пошто су завршене унутрашње правне процедуре у обе државе. Тиме је отворен пут за комерцијалне авио компаније, Ер Србију и ЕР Канаду, да анализирају тржиште и донесу одлуку о отварању директне линије.
Јасно је да је пандемија новог корона вируса утицала на читаву светску привреду, укључујући и, посебно погађајући, област саобраћаја, а нарочито ваздушног саобраћаја. Тако да је разумљиво да су се авио компаније концетрисале на „преживљавање“ и проналажење начина да се оствари минимум рада у таквим околностима.
Уз оглашавање звона у свим градским црквама, у 19 часова из Улице адмирала Гепрата испред Вазнесењске цркве кренула је литија поводом обележавања славе Града Београда, а по први пут је предводи патријарх Порфирије.
Мошти Свете Петке и деспота Стефана Лазаревића носе се кроз литију, као и изворни барјак Града Београда.
Милош Црњански на крају другог тома романа “Сеобе” каже да од 200 хиљада Срба који су кренули половином 18. века у загрљај “мајке Русије” нико није сачувао свој идентитет. На првом попису у царској Русији у 19. веку регистровано је само хиљаду Срба, а на попису становништва на прелазу из 19. у 20. век, није пописан ниједан Србин.
Ауторска права Радио Оаза 2026